Izvorni kod stranice Lignin

{{Chembox-lat
| Verifiedfields = 
| Watchedfields = 
| verifiedrevid = 445917766
| ImageFile1 = Lignin structure.svg
| ImageSize1 = 350px
| Section1 = {{Chembox Identifiers-lat
| CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
| CASNo = 9005-53-2
| ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| ChemSpiderID = NA
 }}
| Section2 = {{Chembox Properties-lat
| Formula =
 }}
}}

'''Lignin''' je kompleksni [[polimer]] [[aromatičnost|aromatičnih]] [[alkohol]]a poznatih kao [[monolignol]]i. Najčešće se dobija iz [[Drvo|drveta]], i integralni je deo sekundarnih [[ćelijski zid|ćelijskih zidova]] [[biljka|biljaka]]<ref>{{cite encyclopedia |last=Lebo |first=Stuart E. Jr. |author= |authorlink= |coauthors=Gargulak, Jerry D. and McNally, Timothy J. |editor= |encyclopedia=Kirk‑Othmer Encyclopedia of Chemical Technology |title=Lignin |url=http://www.mrw.interscience.wiley.com/emrw/9780471238966/kirk/article/lignlin.a01/current/pdf |accessdate=2007-10-14 |year=2001 |publisher=John Wiley & Sons, Inc |doi=10.1002/0471238961.12090714120914.a01.pub2 }} {{Cite web |title=Archive copy |url=http://onlinelibrary.wiley.com/ |access-date=2022-10-19 |archive-date=2020-04-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200410134534/http://onlinelibrary.wiley.com/ |dead-url= }}</ref> i nekih [[alga|algi]].<ref name='martone2009'>{{cite journal
 | doi = 10.1016/j.cub.2008.12.031
 |date=Jan 2009
 | author = Martone, Pt; Estevez, Jm; Lu, F; Ruel, K; Denny, Mw; Somerville, C; Ralph, J
 | title = Discovery of Lignin in Seaweed Reveals Convergent Evolution of Cell-Wall Architecture.
 | volume = 19
 | issue = 2
 | pages = 169–75
 | issn = 0960-9822
 | pmid = 19167225
 | journal = Current biology : CB }}</ref> Švajcarski botaničar [[Augustin Pyramus de Candolle|A. P. de Candolle]] je prvi pomenuo lignin 1813. godine. On ga je opisao kao vlaknasti material bez ukusa, koji je nerastvoran u vodi i alkoholu, mada se može rastvoriti u slabim alkalnim rastvorima, iz kojih se može istaložiti koristeći kiselinu.<ref>{{cite book|last=de Candolle|first=M.A.P.|title=Theorie Elementaire de la Botanique ou Exposition des Principes de la Classification Naturelle et de l’Art de Decrire et d’Etudier les Vegetaux|date=1813 |publisher=Deterville |location=Paris|url=https://archive.org/details/thorielmenc00cand}}</ref> On je nazvao tu supstancu “lignin”, što je reč izvedena iz latinske reči ''lignum'',<ref name="eero">{{cite book|author= E. Sjöström|title= Wood Chemistry: Fundamentals and Applications|publisher= [[Academic Press]]|year= 1993|isbn= 0-12-647480-X}}</ref> sa značenjem drvo. Lignin je jedan od najizobilnijih [[polimer|organskih polimera]] na [[Zemlja|Zemlji]], čiju zastupljenost jedino prevazilazi [[celuloza]]. Lignin se sastoji od 30% [[fosil|nefosilnog]] ogranskog [[ugljenik]]a<ref name=boerjan>{{cite journal| author = W. Boerjan, J. Ralph, M. Baucher|date=June 2003| title = Lignin biosynthesis| journal = Ann. Rev. Plant Biol.| volume = 54| issue = 1| pages = 519–549| doi = 10.1146/annurev.arplant.54.031902.134938| pmid = 14503002}}</ref> i sačinjava od četvrtine do trećine suve mase drveta.

== Osobine lignina ==
Lignini su visoko umreženi [[Racemska modifikacija|racemski]] [[makromolekul]]i sa molekulskim masama većim od 10 000 u. Relativno su [[Hidrofobnost|hidrofobni]] i aromatičani po prirodi. Stepen polimerizacije je teško izmeriti, pošto zavisi od vremena ekstrakcije i molekula, koji mogu da imaju različite stepene umreženja. Lignini ne bubre i ne rastvaraju se u mineralnim kiselinama, a otporni su i na dejstvo [[mikroorganizam]]a. Lignini se rastvaraju u rastvoru [[kalcijum-sulfat]]a i alkalijama na čemu se zasnivaju postupci za dobijanje celuloze (Petrović et al., 2005). Lignini različitih biljnih vrsta se dosta razlikuju. Prirodni lignini podležu hemijskim promenama pod uticajem povišene temperature ili reagenasa. Lignini lako reaguju sa [[hlor]]om, što omogućava njihovo uklanjanje u procesu proizvodnje celuloze.

== Struktura lignina ==

Lignini su trodimenzionalni, visoko umreženi makromolekuli, koji su nastali enzimskom polimerizacijom tri vrste substituisanih [[fenol]]a, koji uključuju: [[koniferil]], [[sinapil]] i [[p-kumaril alkohol]], dajući ogroman broj [[Funkcionalna grupa|funkcionalnih grupa]] i veza.

[[Image:Slika 1. Strukturne formule p-kumaril-, koniferil- i sinapil alkohola.gif|thumb|center|400px|Strukturne formule p-kumaril-, koniferil- i sinapil alkohola]]

Lignini sadrže metoksi-, acetoksi-, formil- i druge funkcionalne grupe, a u lignoceluloznim sirovinama vezan je za [[polisaharid]]e, tj. celulozu, poluacetalnim i [[acetal]]nim vezama (Watikins et al., 2015). Osnovne jedinice lignana i lignina su kumaril-, sinapil- i koniferil-alkoholi koji se međusobno vezani alkil-alkil, alkil-aril, α,α ; α,β ; β,β ; C-C i C-O-C vezama (Petrović et al., 2005). Šematski prikaz lignina dat je na slici 2 vezama (Watikins et al., 2015).

[[File:Slika 2. Šematski prikaz strukture lignina.jpg|thumb|400px|Šematski prikaz strukture lignina]]

== Dobijanje lignina ekstrakcijom ==

Postoji širok izbor sirovina za dobijanje lignina: [[juta]], [[konoplja]], [[pamuk]] i drvene mase. Stoga, će njihove fizičke i hemijske osobine zavisiti od sirovine i primenjene ekstrakcione metode (Watikins et al., 2015).

Proces dobianja lignina ekstrakcijom odvija se u četri faze prikazane na slici 3:
[[File:Slika 3. Šema dobijanja lignina ekstrakcijom.jpg|thumb|center|500px|Šema dobijanja lignina ekstrakcijom]]

=== Tretman biomase rastvorom smeše mravlja kiselina/sirćetna kiselina u zapreminskom odnosu 70:30 ===
Biomasa se tretira 85% rastvorom (smeša [[mravlja kiselina]]/[[sirćetna kiselina]] u zapreminskom odnosu 70:30) na temperaturi ključanja 2 časa. Odnos dodatih količina biomasa / rastvarač je 1:8. Nakon hlađenja pulpe na sobnu temperaturu vlakna se filtriraju i ispiraju 80% mravljom kiselinom i toplom destilovanom vodom.

=== Tretman pulpe sa rastvorom smeše peroksi mravlja kiselina/peroksi sirćetna kiselina ===
U sledećoj fazi se vrši izdvajanje lignina iz [[Pulpa|pulpe]]. Pulpa se tretira 2 časa na vodenom kupatilu, na 80&nbsp;°C rastvorom smeše peroksi mravlja kiselina/peroksi sirćetna kiselina (dobija se dodavanjem 35% vodonik peroksida u 85% rastvor mravlja kiselina/sirćetna kiselina). Deligninzovana vlakna se zatim odvajaju od rastvora i ispiraju toplom vodom.

=== Beljenje ===
Deligninzovana vlakna se tretiraju 35% rastvorom [[vodonik peroksid]]a 2 časa na vodenom kupatilu na temperaturi od 8&nbsp;°C. Na kraju se vrši ispiranje pulpe toplom vodom do potpunog odstranjivanja lignina.

=== Izolacija lignina ===
Rastvor nastao posle dobijanja pulpe i nakon procesa deligninzacije zagrevan je na 105&nbsp;°C. Lignin rastvoren u mravljoj kiselini je istaložen dodavanjem destilovane vode (5 puta vise od koncentrovanog rastvora). Posle filtriranja, lignin je ispran destilovanom vodom i osusen u vakumu nad P<sub>2</sub>O<sub>5</sub> (Watikins et al., 2015; Mankar et al., 2012)

== Upotreba lignina ==

Lignini se primenjuju za izradu : emulgatora, sintetičkih podova, disperzija, boja i goriva za termičku obradu kolovoza (Mankar et al., 2012).

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
{{refbegin}}
* Mankar, S.S., Chaudhari, A.R. , Soni, I. (2012) Lignin in phenol-formaldehyde adhesives, International Journal of Knowledge Engineering 3(1):116-118.
19 (2): 169–75.
* Petrović, D.P., Mijin, D.Ž., Stojanović, N.D. (2005) Hemija prirodnih organskih jedinjenja, Tehnolođko-metalurški fakultet, Beograd, 310-312.
* Watkins, D., . Nuruddin, Md ., Hosur, M. ∗, Tcherbi-Narteh,A., Jeelani, S. (2015) Extraction and characterization of lignin from different biomass resources, Journal of materials research and technology , 4(1):26–32.
{{refend}}

== Vanjske veze ==
*[http://www.tecnaro.de/english/willkommen.htm?section=we Tecnaro website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140725132911/http://www.tecnaro.de/english/willkommen.htm?section=we |date=2014-07-25 }}

[[Kategorija:Fenilpropanoidi]]
[[Kategorija:Proizvodnja papira]]