Saltu al enhavo

Cirila transliterumo de Esperanto

El Vikipedio, la libera enciklopedio
Forigo
Oni petas forigi ĉi tiun artikolon, ĉar original research.

Dum la sovetia erao, esperantistoj ofte tajpis per cirila alfabeto ĉar ne ekzistis komputiloj kaj latinliteraj tajpiloj estis maloftaj. Nun uzo de la slavaj literoj por Esperanto plu ne havas sufiĉajn intereson kaj utilon. Tamen, oni povus uzi ĝin por transskribi la tekstojn de Esperanto lernolibroj por slavlingvanoj. La sistemo ĉi tie havas rusajn, belorusajn kaj serbajn originojn.

Esperanta litero Cirila litero Prononco laŭ IFA
A a А а a
B b Б б b
C c Ц ц ʦ
Ĉ ĉ Ч ч ʧ
D d Д д d
E e Е е e
F f Ф ф f
G g Г г g
Ĝ ĝ Џ џ ʤ
H h Ћ ћ h
Ĥ ĥ Х х x
I i И и i
J j Й й j
Ĵ ĵ Ж ж ʒ
K k К к k
L l Л л l
M m М м m
N n Н н n
O o О о o
P p П п p
R r Р р ɾ
S s С с s
Ŝ ŝ Ш ш ʃ
T t Т т t
U u У у u
Ŭ ŭ Ў ў w
V v В в v
Z z З з z

Ekzemplo: Ла Манифесто де Праго

Ла Манифесто де Праго (La Manifesto de Prago).

Ни, аној де ла тутмонда мовадо пор ла прогресиго де есперанто, директас чи тиун манифестон ал чиуј регистарој, интернациај организој кај хомој де бона воло, декларас ниан интенцон фирмволе плулабори пор ла целој чи тие еспримитај, кај инвитас чиун унуопан организажон кај хомон алиџи ал ниа стребадо.

Ланчита ен 1887 киел пројекто де хелплингво пор интернациа комуникадо, кај рапиде еволуинта ен вивопленан, нуанцоричан лингвон, есперанто јам де пли ол јарценто функциас пор кунлиги хомојн транс лингвај кај културај барој. Интертемпе ла целој де џиај паролантој не пердис гравецон кај актуалецон. Нек ла тутмонда узадо де келкај лингвој, нек прогресој ен ла комуникад-текнико, нек ла малковро де новај методој де лингво-инструадо вершајне реалигос јенајн принципојн, киујн ни консидерас есенцај пор јуста кај ефика лингва ордо.

1. Демократио

Комуника системо, киу тутвиве привилегиас иујн хомојн, сед постулас де алиај, ке или инвесту јаројн да пеној пор атинги малпли алтан градон де капабло, естас фундаменте малдемократиа. Кванкам, киел чиу лингво, есперанто не естас перфекта, џи еге суперас чиун ривалон ен ла сферо де егалеца тутмонда комуникадо.

Ни асертас, ке лингва малегалецо секвигас комуникан малегалецон је чиуј нивелој, инклузиве де ла интернациа нивело. Ни естас мовадо пор демократиа комуникадо.

2. Транснациа едукадо

Чиу етна лингво естас лигита ал дифинита културо кај наци(ар)о. Екземпле, ла лернејано, киу студас ла англан, лернас при ла културо, географио кај политико де ла англалингвај ландој, преципе Усоно кај Бритио. Ла лернејано, киу студас есперантон, лернас при ла мондо сен лимој, ен киу чиу ландо презентиџас киел хејмо.

Ни асертас, ке ла едукадо пер иу ајн етна лингво естас лигита ал дифинита перспективо при ла мондо. Ни естас мовадо де транснациа едукадо.

3. Педагогиа ефикецо

Нур малгранда процентажо ел тиуј, киуј студас фремдан лингвон, екмастрас џин. Плена поседо де есперанто еблас еч пер мемстудадо. Диверсај студој рапортис пропедеўтикајн ефикојн ал ла лернадо де алиај лингвој. Они анкаў рекомендас есперантон киел кернан ерон ен курсој пор ла лингва консцииго де лернантој.

Ни асертас, ке ла малфацилецо де ла етнај лингвој чиам презентос обстаклон пор мултај лернантој, киуј тамен профитус ел ла сцио де дуа лингво. Ни естас мовадо пор ефика лингво-инструадо.

4. Плурлингвецо

Ла есперанто-комунумо естас уну ел малмултај мондскалај лингвокомунумој, киес паролантој естас сенесцепте ду- аў плурлингвај. Чиу комунумано акцептис ла таскон лерни алменаў уну фремдан лингвон џис парола градо. Мултоказе тио кондукас ал ла сцио де кај амо ал плурај лингвој, кај џенерале ал пли васта персона хоризонто.

Ни асертас, ке ла аној де чиуј лингвој, грандај кај малграндај, девус диспони при реала шанцо пор алпроприги дуан лингвон џис алта комуника нивело. Ни естас мовадо пор ла провизо де тиу шанцо.

5. Лингвај рајтој

Ла малегала дисдивидо де потенцо интер ла лингвој естас рецепто пор константа лингва малсекурецо, аў ректа лингва субпремадо че гранда парто де ла монда лоџантаро. Ен ла есперанто-комунумо ла аној де лингвој грандај кај малграндај, официалај кај неофициалај, кунвенас сур неўтрала терено, данк' ал ла реципрока воло компромиси. Тиа еквилибро интер лингвај рајтој кај респондецој ливерас прецеденцон пор еволуиги кај притакси алиајн солвојн ал ла лингва малегалецо кај лингвај конфликтој.

Ни асертас, ке ла вастај потенцодиференцој интер ла лингвој субфосас ла гарантиојн еспримитајн ен тиом да интернациај документој, де егалеца трактадо сендистинге при ла лингво. Ни естас мовадо пор лингвај рајтој.

6. Лингва диверсецо

Ла нациај регистарој емас консидери ла грандан диверсецон де лингвој ен ла мондо киел барон ал комуникадо кај еволуиго. Пор ла есперанто-комунумо, тамен, ла лингва диверсецо естас константа кај немалхавебла фонто де ричецо. Секве, чиу лингво, киел чиу виважоспецио, естас валора јам про си мем кај инда је протектадо кај субтенадо.

Ни асертас, ке ла политико де комуникадо кај еволуиго, се џи не естас базита сур респекто ал кај субтено де чиуј лингвој, кондамнас ал форморто ла плимултон де ла лингвој де ла мондо. Ни естас мовадо пор лингва диверсецо.

7. Хома еманципиџо

Чиу лингво либеригас кај маллиберигас сиајн анојн, донанте ал или ла повон комуники интер си, баранте ла комуникадон кун алиај. Планита киел универсала комуникило, есперанто естас уну ел ла грандај функциантај пројектој де ла хома еманципиџо - пројекто пор еблиги ал чиу хомо партопрени киел индивидуо ен ла хома комунумо, кун фирмај радикој че сиа лока култура кај лингва идентецо, сед не лимигите де или.

Ни асертас, ке ла ексклузива узадо де нациај лингвој неевитебле старигас баројн ал ла либерецој де синеспримадо, комуникадо кај асоцииџо. Ни естас мовадо пор ла хома еманципиџо.

Праго, јулио 1996 Франко ЛУИН

Vidu ankaŭ

Eksteraj ligiloj

greke Reta konvertilo por cirila Esperanto greke Kiel skribi Esperanton per la kirila skribo (esperantlingve) greke En forumo pri cirila alfabeto (ruslingve)