Velika glad u Irskoj
Velika glad je istorijsko doba nestašice hrane, koje je pogodilo Irsku od 1845. do 1849. godine. Glavni uzrok nestašice je bila zaraza krompira, tada primarnog u irskoj ishrani, a jedan od razloga loših posledica nestašice je bila loša raspodela zemljišta i odnos zemljovlasnika prema stanarima. Tačan broj žrtava se ne zna, ali se pretpostavlja da je od gladi umrlo od pola do milion ljudi do 1851 godine. Smatra se da se, kao posledica gladi, do dva miliona ljudi iselilo iz Irske.
Krompir je dobar izvor energije u ljudskoj ishrani, a lak je za obradu. U Irskoj se prvi put pojavio oko 1650. godine, a od 1780. je postao glavni izvor hrane. Smatra se da su odrasli Irci jeli u proseku čak do 6,3 kg krompira dnevno. Krompir je bio dominantan u poljoprivredi i nije se gajilo gotovo ništa drugo, osim dobara pogodnih za izvoz, ali ne i za ishranu. Zbog dobre ishrane i priliva novca, stanovništvo Irske je progresivno raslo.
Zemljište je i dalje bilo pod kontrolom britanskih prekršajnih zakona, koji su zabranjivali irskim katolicima da ostavljaju zemlju samo jednom nasledniku, već je zemlja bila deljena svim sinovima.
Posledica porasta stanovništva i deljenja zemlje je bilo to da su sve veće porodice živele na sve manjem posedu. Krompir je bio dobra alternative, jer je na malim posedima moglo da se proizvede dovoljno za prehranu porodice.
1845. godine širom Evrope krompir je stradao od zaraze phytophthora infestans, od kojeg je postajao nejestiv. Freeman's Journal je 27.6.1846. objavio vest pod naslovom „Zaraza u novom rodu krompira“, povodom zaraze u okrugu Mayo. Do „crne '47.“, većina tog ploda je uništeno, a ljudi su živeli na zalihama. Međutim, 1948. zaraza se ponovo pojavila, bez adekvatnih zaliha.
Pomoć ljudima se isplaćivala na osnovu Zakon za siromašne, a pomoć se finansirala od poreza koju su zemljovlasnici plaćali po broju stanara. Ovo je dovelo do masovnih izbacivanja sa poseda, jer je porez rastao i zemljovlasnicima je bilo u interesu da imaju što manje stanara. Neki su čak i pomagali svojim stanarima da se isele iz zemlje.
Stanari su izbacivani sa poseda i zbog drugih razloga, na primer da bi se oslobodila zemlja za stoku. 1849. godine izbačeno je 90.000 ljudi, ali se trećina vratila pod drugim statusom. 109.000 je izbačeno godine 1850.
Neki zemljovlasnici su pomagali svojim stanarima, smanjujući stanarinu i obezbeđujući javnu kuhinju. Drugi su započinjali nove poslove građenja puteva i zidova kako bi se otvorila radna mesta.
Vlada premijera Roberta Peela je na glad odgovorila kupovinom kukuruza za Irce i ukidanjem zakona koji je zabranjivao uvoz jeftine pšenice. Ukidanje zakona, od 1846. do 1849. je bilo prekasno da bi se situacija drastično poboljšala.
1846. kao odgovor na nepopularnost Peelove vlade, novi premijer je postao John Russell, koji je započeo javne radove, kao što je gradnja puteva, da bi obezbedio radna meta Ircima.
Mnoge organizacije su poslale pomoć Irskoj. Prvu donaciju su poslali zaposleni u Istočnoindijskoj kompaniji, u iznosu od £14,000. Tadašnji Papa i kraljica Viktorija su lično poslali pomoć
Čata (Choctow) indijanci su poznati po tome što su poslali $710 i pšenice, iako su šesnaest godina pre toga iskusili progon.
Tačan broj umrlih se ne zna. Pretpostavlja se da je umrlo između pola miliona i milion i po ljudi. Takođe, mnogi su umrli na brodovima pokušavajući da emigriraju.
Do 1854. godine, između 1,5 i 2 miliona Iraca je emigriralo, uglavnom u SAD, Veliku Britaniju, Kanadu i Australiju.
Zaraza krompira se i dalje javljala, ali nije imala toliko velike posledice. Između ostalog, razvoj železnice je dozvolio lakši uvoz i prenos hrane. Zabrana deljenja zemljišta, kao i velika iseljavanja, su smanjila odnos ljudi prema zemlji.
