Живинице

Географске карактеристике

Становништво

Управа

Повијест

Истакнуте личности

Споменици и знаменитости

Образовање

Култура

Спорт

Вањске везе

За остала значења, види Живинице (разврставање).

Живинице

Ентитет

Федерација Босне и Херцеговине

Кантон/жупанија

Тузлански

Сједиште

Живинице

Начелник

Самир Камењаковић (СДА)

Површина

291 км км²

Становништво
- Укупно
- Густоћа

61.201 (2013.)
210 становника на км²/км²

Живинице је град и опћина у Босни и Херцеговини. Административно припадају Тузланском кантону Федерације БиХ.

Опћина Живинице налази се у сјевероисточном дијелу Босне и Херцеговине, у саставу Тузланске регије. Настала је у пространом Спречком пољу, испод планине Коњух. Према попису становништва из 1991. године опћина је имала 54.000 становника, а сам град око 10.500 становника . Град је удаљен од Тузле око 17 км. Подручје опћине Живинице захвата 281 км² и налази се на различитим надморским висинама. Нижи дијелови опћине налазе се у долинама ријека Оскове, Гостеље и Спрече, а остале просторе обухватају планине Коњух и Јаворник. Живинице спадају у босанскохерцеговачке градове који нису израсли из османске урбане традиције, због чега њихов развој посједује другачије карактеристике у односу на градове који су носили дубље урезане одлике османске оријенталне културе. То је видљиво јер му недостаје чаршија са јавним и вјерским објектима.

Насеље се налази на раскрсници путева што омогућава добро повезивање опћине са сусједним опћинама и са осталим крајевима у земљи и свијету. Граничи са сљедећим опћинама: на сјеверу са Тузлом, на сјеверозападу са Лукавцем, на југозападу са Бановићима, на југу са Кладњем, на југоистоку са Шековићима и на истоку са Калесијом.

Поријекло назива Живинице и вријеме настанка овог насеља није још поуздано утврђено. Постоје три верзије. Прва је по Владиславу Скарићу који је претпоставио да се оне налазе у жупи Соли и да су старина Радована Живинчића. Друга верзија је по Адему Ханџићу који сматра да се Живинице до доласка Османлија уопће нису називале тако, него Татарице, и да су се налазиле у нахији Дераметин (Драмешин – Бановићи).

Трећа верзија је по Мухамеду Хаџијахићу који је, на основу османског документа из 1764. године у коме се спомињу Живинице, или Ускопчи (вјероватно Осковци), закључио да су се налазиле у нахији Тузла. Оно што се поуздано може закључити на основу хисторијских чињеница је да садашњи назив Живинице није старији од XVIII стољећа.

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, опћина Живинице имала је 54.653 становника, распоређених у 29 насеља.

Национални састав 1971. године
укупно	40.335
Муслимани	32.319 (80,12%)
Хрвати	4.404 (10,91%)
Срби	3.133 (7,76%)
Југославени	147 (0,36%)
остали	332 (0,85%)

Насељена мјеста су:

Барице, Башиговци, Брчанине, Брњица, Циљуге, Дједино, Дубраве Доње, Дубраве Горње, Дунајевићи, Ђурђевик, Ђувелика, Голубињак, Горњи Петровићи, Грачаница, Језеро, Караула, Кажаљ, Ковачи, Кривача, Кршићи, Куљан, Литве, Лукавица Доња, Лукавица Горња, Малине, Мештрићи, Невренча (Медојевићи), Одоровићи, Оскова, Пољићи, Поточари, Прилук, Репух, Рудар, Спреча, Страшањ, Суха, Сушићи, Својат, Шерићи, Шишићи, Тупковић Доњи, Тупковић Горњи, Вишћа, Вишћа Доња, Вишћа Горња, Врнојевићи, Зеленика, Зенуни, Зукићи, Живинице, Живинице Доње и Живинице Горње.

Град Живинице је имао 11.956 становника.

У насељена мјеста се накнадно убраја МЗ Подгајеви коју сачињавају села:Мујановићи,Барњача,Луке,Јелах и Форчаци.

На ширем локалитету живјели су Илири, Келти, Грци, Римљани...

У седмом стољећу трајно се настањују славенска племена. Средњовјековно подручје била је у саставу Босанске државе, области Гостиљ, Драмешин и Соли као самосталних политичких јединица које су до доласка Турака у Босну губиле те атрибуте. Насеље Живинице као урбана локација настала је вјероватно у XVIII вијеку. Постојање првих средњовјековних утврђења “Градина” у Невренчи, “Град Јасичак” изнад Башиговаца, “Џебарска градина”, “Град-Чаршија” изнад Горње Вишће и многи стећци, указују на чињеницу да су околна насеља знатно старијег настанка.

Први записи о стећцима датирају из прве половине XVI. вијека. Јужни и источни дијелови подручја Живиница нарочито су богати некрополама и стећцима. Регистрирано је око 25 некропола и десетак стећака самаца. Данас је сачувано око 250 стећака на разним локалитетима, посебну пажњу представља стећак “Врпоље” у Ђурђевику, који је уједно и једини стећак с писаним текстом. Постанак назива Живинице по најстаријој литератури посједује три верзије. Једна је верзија по M. Хаџијанићу која каже: “Наишао сам на један турски документ из 1764. године у којем се спомињу Живинице и то дословно овако: Живинице звано Ускопчи, вјероватно (Осковци) у нахији Тузла”.

Хидајет Тулумовић, ногометаш Сарајева, тренер;
Денијал Пирић, ногометаш Динама и Сарајева, тренер;
Нисо Хрустемовић, привредник;
Мирсад Бешлија, ногометаш,
Драган Перић, атлетичар;
Цвијан Милошевић, ногометаш,
Саво Милошевић, ногометаш;
Борис Живковић, ногометаш;
Елвир Рахимић, ногометаш;
Мидхат Мемишевић, ногометни тренер;
Јусуф Нуркић, кошаркаш;
Хариз Нуркић-Дуги, отац Јусуфа Нуркића, полицајац;
Златко Југовић, књижевник;
Рахима Зукић, атлетичарка;
Кенан Бећиревић, ногометаш;
Салих Делалић, ногометаш Сарајева;
Јасмин Мешановић, ногометаш;
Мурат Хасанагић, глумац;
Мато Ђаковић, новинар;
Изудин Камберовић, ногометаш;
Неврес Гогић, ногометаш;
Дениса Сиочић, позната навијачица ногометне репрезентације БиХ;
Драго Пављашевић, спортски радник;
Елмир Кривалић, глумац

Главни чланак: Национални споменици у Живиницама

Опћина Живинице се налази у сјевероисточном дијелу Босне и Херцеговине у саставу Тузланске регије. Због њеног географског положаја од давнина је била насељена. То нам свједоче бројни културно-хисторијски споменици од претхисторијског периода до данас,а то су: остаци новца, насеља,утврђења, стећака.

Театарска ревија "Четвртком у позориште"
Фестивал умјетности за дјецу
Међународни фестивал театарске умјетности "ЖивиФест" 2021

Национални састав

44.063 (80,62%)

3.969 (7,26%)

3.499 (6,40%)

Југославени

2.115 (3,86%)

1.007 (1,86%)