1477.
Изглед
- Ово је чланак о години 1477.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 14. вијек – 15. вијек – 16. вијек |
Деценија: | 1440-е 1450-е 1460-е – 1470-е – 1480-е 1490-е 1500-е |
Године: | 1474 1475 1476 – 1477 – 1478 1479 1480 |
Грегоријански | 1477.. (MCDLXXVII) |
Аб урбе цондита | 2230. |
Исламски | 881–882. |
Ирански | 855–856. |
Хебрејски | 5237–5238. |
Бизантски | 6985–6986. |
Коптски | 1193–1194. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1532–1533. |
• Схака Самват | 1399–1400. |
• Кали Yуга | 4578–4579. |
Кинески | |
• Континуално | 4113–4114. |
• 60 година | Yин Ватра П(иј)етао (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11477. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1477 (MCDLXXVII) била је редовна година која почиње у сриједу (1. 1. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 2. 1. - Погубљене убице миланског војводе Сфорзе: слуга Франзоне, и званичници Героламо Олгиати и Царло Висцонти.
- 5. 1. - Бургундијски ратови окончани Битком код Нанцyја у коме је Карло Смели поражен и убијен од лоренских снага - наслеђује га кћерка Марија а спором око њеног наследства започиње дуго непријатељство између Француске и Хабзбурга.
- 11. 2. - Марија Бургундска принуђена потписати Велику Привилегију којом су холандским градовима и провинцијама враћене раније укинуте привилегије (V. П. укинута 1482).
- 27. 2. - Основан Универзитет у Уппсали, најстарији у Шведској и Скандинавији.
- април - Млечанин Франческо Контарини у мисији код херцега Влатка и Ивана Црнојевића које покушава измирити, затим организује одбрану Скадра, јер Турци по четврти пут опседају Кроју[1].
- 10. 6. - Након што је чешки владар Владислав дошао у Беч са војском као савезник, цар Фридрих III му издаје повељу којом га признаје за чешког краља, њемачког изборника и државног виноточу[2].
- 12. 6. - Аустро-Мађарски рат (1477–1488): краљ Матија Корвин проглашава рат Фридриху III[2].
- Чешка војска у Бечу се разбјежала или прешла Матијашу а Владислав се повукао с остатком.
- јун, средином - Турци заузели тврђаву Клобук, између Никшића и Требиња.
- ца. липањ - Турски упади преко Хрватске у дан. Словенију гдје остају мјесец дана.
- 14. 8. - 20. 12. - Матија Корвин неуспешно опседа Беч.
- 18. 8. - Марија Бургундска се у Генту удала за аустријског надвојводу Максимилијана који јој постаје савладар (француски краљ Луј XI захтева бургундске поседе на основу Салијског закона).
- септембар - Контарини се покушао пробити до Кроје, након почетног успеха страдао са многим борцима; током љета јак турски одред стигао у Подгорицу[3].
- 18. 10. - Посланица краља Матије сталежима Краљевине Славоније да на сабору, који ће сазвати бан Ладислав од Егерварија и Иван Туз од Лака, изаберу капетана за обрану од Турака, земља ослобођена пореза за четири године.
- листопад - Босански Турци на челу са Скендер-бегом[4] упадају у Хрватску до Сесвета, затим у млетачку Фурланију гдје поражавају Млетке код Фоглиана[5]; пламен пожара се могао видети са звоника Св. Марка у Венецији[4].
- 10. 11. - Примирје између Матије и Фридриха (мир у просинцу, али привремен).
- децембар или јануар 1478 - Турци поразили одреде Ивана Црнојевића.
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Елегиарум ет царминум либри трес Јурја Шижгорића.
- Попис Херцеговачког санџака.
- Прво штампано издање Путовања Марка Пола.
- На рушевинама Свјетионика у Александрији мамелуци граде Каит-бегову тврђаву.
- Колосална ерупција вулкана Бáрðарбунга (/паурдарпунка/) на Исланду, највећа позната на том острву.
- Завршен Онински рат у Јапану, наставља се анархични Сенгоку период.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 16. 1. - Јоханнес Сцхöнер, немачки полимата († 1547)
- 25. 1. - Ана Бретонска, краљица Шарла VIII († 1514)
- 4. 7. - Јоханнес Авентинус, немачки хроничар († 1534)
- Иштван Батори, ердељски војвода († 1534)
- Ил Содома, италијански сликар († 1549)
- Дамјан Бенеша, дубровачки хрватски писац († 1539))
- ца. Гиоргионе, италијански сликар († 1510)
- ца. Гироламо дел Паццхиа, италијански сликар († ца. 1510)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 5. 1. - Карло Смели, бургундски војвода (* 1433)
- 12. 11. - Пиер Цандидо Децембрио, италијански историчар (* 1392)
- Никола Илочки, титуларни краљ Босне и мачвански бан (* 1410)
- ца. Францесцо дел Цосса, италијански ферарски сликар
Референце
[уреди | уреди извор]- Вјекослав Клаић, Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)
- Владимир Ћоровић, Хисторија Босне
- Група аутора, Историја Црне Горе