1728
Изглед
- Ово је чланак о години 1728.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 17. вијек – 18. вијек – 19. вијек |
Деценија: | 1690-е 1700-е 1710-е – 1720-е – 1730-е 1740-е 1750-е |
Године: | 1725 1726 1727 – 1728 – 1729 1730 1731 |
Грегоријански | 1728. (MDCCXXVIII) |
Аб урбе цондита | 2481. |
Исламски | 1140–1141. |
Ирански | 1106–1107. |
Хебрејски | 5488–5489. |
Бизантски | 7236–7237. |
Коптски | 1444–1445. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1783–1784. |
• Схака Самват | 1650–1651. |
• Кали Yуга | 4829–4830. |
Кинески | |
• Континуално | 4364–4365. |
• 60 година | Yанг Земља Мајмун (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11728. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1728 (MDCCXXVIII) била је пријеступна година која почиње у четвртак по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у понедјељак по јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 24. 1. - Дужд Алвисе III Моцениго наредио генералном провидуру Пиетру Вендрамину да се очувају верске повластице православних Задрана[1] - изузетак у иначе антиправославној млетачкој политици.
- 29. 1. - У Лондону приказана Тхе Беггар'с Опера.
- 28. 2. - Битка код Палкхеда у којој Маратха војска под Баџи Раом I наноси тежак пораз хајдерабадском низаму Асаф Џаху I.
- 7. 3. (25. 2. по ј.к.) - Крунисање Петра II. у Москви, прва императорска коронација. Престоница Русије је враћена у Москву (али царица Ана је враћа у Санкт Петербург 1730/32). Породица Долгоруков има велики утицај на двору.
- 12. 3. - Португалци су поново заузели Момбасу, али Оманци се враћају догодине.
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 15. 4. - Банска крајина: регуламент за Костајничку капетанију - донесени су неки прописи, али незадовољни су и крајишници и официри[2], њихова примјена доводи до нових несугласица између часника и крајишника и отворене побуне 1730.[3]
- 21. 4. - Вршачки епископ Никола Димитријевић је пребачен у Темишварску епархију (до 1744), а у Вршац долази Максим Несторовић (до 1738). Такође ове године, умро костајнички епископ Никанор Димитријевић, замењује га Стефан Љубибратић (до 1737), некадашњи далматински епископ.
- 30. 4. - Преживели са холандског брода Зееwијк, који се прошле године слупао испред Западне Аустралије, стигли у Батавију/Џакарту бродом Слоепие који су сами направили.
- 6. 5. - Казнени закони у Ирској: ступио је на снагу закон којим је римокатолицима у Ирској одузето право гласа (опозван 1793).
- 15. 5. (4. 5. по ј.к.) - Умире велика кнегиња Ана Петровна, наследница руског престола, убрзо након рођења будућег Петра III (по старијем мишљењу датум је 15. март, по новом)
- мај - Митрополит београдски Мојсије даје у Бечу противпредлоге на деклараторију из 1727. којом се сужавају српске повластице - без успеха.[4]
- 25. 5. - Француски краљ Лоуис XV дозвољава да се вино транспортује и у боцама, а не само бачвама - ова одлука омогућује транспорт пенушавог вина и развој његове производње.
- 1. 6. (или 25. 5.[5])- Цар Карло VI именује Антона вон Тхурна за смедеревског бискупа, на основу привилегије угарских краљева - међутим, папа се овоме противи[6].
- 14. 6. - Почиње Соиссонски конгрес за решавање питања између V. Британије и Шпањолске (до 1729).
- јун - Почиње Други рат Лисица, тј. Мескwакија са Французима и њиховим индијанским савезницима, у околини Детроита (до 1733).
- јун? - Побуна крајишника у Лици и Крбави.[7]
- 25. 6. - Размењен текст Кјахтинског уговора између Русије и Кине. Сава Владиславић Рагузински се вратио у Петербург (Москву?) ове године, одликован је орденом светог Александра Невског, унапређен је у активног државног саветника (4. ранг).
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 5. 7. - Грађански рат на Тибету: Полханé Сöнам Топгyé је заробио своје супарнике након опсаде палате Потала, влада земљом до 1748, под кинеским сизеренством - царске трупе стижу у септембру, када је рат већ готов.
- 14. 7. - Прва камчатска експедиција: више од три године након поласка из Санкт Петербурга, Витус Беринг је коначно запловио у истраживање, ускоро улази у, по њему названи, Берингов пролаз.
- 20 - 27. 7. - Бомбардовање Триполија. Након што је корсарски Тунис без отпора пристао на захтеве француске флоте - ослобођање робова, одштета - Триполи је након одбијања скоро разорен, а Французи се повлаче због потрошене муниције.
- 23. 7. - У Сегедину је по шест мушкараца и жена спаљено као вештице.
- лето - Волтаире се враћа у Француску из прогонства у Енглеској.
- 8. 8. - Беринг је видео Чукотски рт и разговарао са Чукчима.
- 21. 8. (10. 8. по ј.к.) - Витус Беринг посјетио оток св. Ловријенца, први дио Аљаске познат западњацима, шест дана касније видио је и Диомедове отоке. Вратио се назад прерано због леда, тако да није дошао до најисточније тачке, нити је, због времена, видео Аљаску.
- 29. 8. - Дано-норвешки гувернер Гренланда Цлаус Паарсс пресељава колонију мисионара Ханса Егедеа - настаје град Годтхåб, данашњи Нуук.
- 4. 9. - Qинговске царске трупе стижу на Тибет, кривци за грађански рат су сурово кажњени. Исток провинције Кхам је прикључен кинеским провинцијама.
- 16. 9. - Свечано отворење цесте Каролине, цар/краљ Карло путује од Ријеке до Бакра.
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 20 - 23. 10. - Велики пожар у Копенхагену који ће уништити велики дио града, али прије свега вриједне културне споменике и документе.
- 29. 11. - Битка код Амјхере: погинуо је субахдар Малwе Гирдхар Бахадур, током маратске инвазије на ту могулску покрајину.
- 23. 12. - Тајни Берлински уговор између пруског краља и аустријског цара: обновљен Wустерхаусенски уговор из 1726. којим Пруска признаје Прагматичну санкцију а цар признаје краљу Војводство Берг - међутим цар је прошлог августа признао Берг и Јüлицх грофу Палатинат-Сулзбацха.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Слабије позната буна на имањима препошта (главара) Загребачкога каптола.[8]
- Многа коморска добра у Славонији и Срему се продају приватним господарима, спахијама - развој феудалног кметског система значи већу беду за становништво.[9]
- Зулум требињског капетана Османа Ресулбеговића: три хиљаде раје из Херцеговине одлази на аустријску територију, вероватно северну Србију (Ресулбеговића је Порта осудила на смрт).[10]
- Краљевина Србија: Комисија за ревизију и регулисање српске народне милиције укинула Коларски капетанат и прикључила људство Грочанском (тако има 18 капетаната). Целокупна милиција је стављена под команду оберкапетана Вука Исаковића.[11]
- Ђаци у Латинској школи у Београду играју школске драме.[12]
- Енглески астроном Јамес Брадлеy први израчунава брзину свјетлости.
- На шпањолској Куби основан Универзитет у Хавани.
- Игњат Ђурђевић: "Уздаси Мандалијене покорнице".
- Арделио Делла Белла: Дизионарио италиано-латино-илирицо.
- Саграђена прва цеста преко пријевоја Семмеринг.
- Епхраим Цхамберс објавио Цyцлопæдиа, ор ан Универсал Дицтионарy оф Артс анд Сциенцес, једну од првих генералних енциклопедија на енглеском - инспирација за француску Енцyцлопéдие (1751-72).
- Пиерре Фауцхард: Ле Цхирургиен Дентисте, први комплетан научни опис зубарства.
- Јамес Брадлеy, који је мјерио паралаксу једне звијезде са Самуелом Молyнеуxом, открио аберацију свјетлости, што је први дефинитивни доказ да се Земља креће, и уз чију помоћ рачуна брзину свјетлости. Брадлеy наставља проматрање нутације Земље.
- ц. Почиње Први марунски рат на Јамајци, десетак година сукоба између британских власти и потомака избеглих робова.
- Јеменски Султанат Лахиџ се осамостаљује од Заидијског имамата.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 12. 2. - Éтиенне-Лоуис Боуллéе, архитект († 1799)
- 14. 2. - Јохн Хунтер, пионир експерименталне хирургије († 1793)
- 21. 2. - Петар III од Русије († 1762)
- 25. 3. - Мојсије Путник, митрополит карловачки († 1790)
- 16. 4. - Јосепх Блацк, физичар, хемичар († 1799)
- 28. 8. - Јоханн Хеинрицх Ламберт, полихистор († 1777)
- 28. 8. - Јосип Висковић, капетан Пераста († 1801, или '04)
- 3. 9. - Маттхеw Боултон, произвођач парних машина († 1809)
- 7. 11. - Јамес Цоок, морепловац († 1779)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 28. 1. - Антун Глеђевић, књижевник (* 1656-57)
- 28. 2. - Огyū Сораи, јапански конфучијанац (* 1666)
- 20. 3. - Цамилле д'Хостун, маршал Француске (* 1652)
- 15. 5. - Ана Петровна, најстарика кћи Петра Великога (* 1708)
- 15. 8. - Марин Мараис, композитор (* 1656)
- 26. 8. - Анне Марие д'Орлéанс, сардинска краљица-супружница (* 1669)
- 21. 11. - Фјодор Апраксин, руски адмирал (* 1661)
- 13. 12. - Ђуро Матијашевић, лексикограф, пјесник (* 1670)
- Никанор Димитријевић, епископ костајнички
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Историја с. н. IV-2, 49
- ↑ Историја с. н. IV-1, 178-9
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1029
- ↑ Историја с. н. IV-1, 129
- ↑ Историја с. н. IV-1, 139
- ↑ Политика, 17. апр. 1929. дигитална.нб.рс
- ↑ Историја с. н. IV-1, 181
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1030
- ↑ Историја с. н. IV-1, 168
- ↑ Историја с. н. IV-1, 100
- ↑ Историја с. н. IV-1, 115-6
- ↑ Историја с. н. IV-1, 140
- Литература
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)