1954.

< | 19. вијек | 20. вијек | 21. вијек | >
< | 1920-е | 1930-е | 1940-е | 1950-е | 1960-е | 1970-е | 1980-е | >
<< | < | 1950. | 1951. | 1952. | 1953. | 1954.. | 1955. | 1956. | 1957. | 1958. | > | >>

1954.. по календарима

Грегоријански	1954.. (MCMLIV)
Аб урбе цондита	2707.
Исламски	1373–1374.
Ирански	1332–1333.
Хебрејски	5714–5715.
Бизантски	7462–7463.
Коптски	1670–1671.
Хинду календари
• Викрам Самват	2009–2010.
• Схака Самват	1876–1877.
• Кали Yуга	5055–5056.
Кинески
• Континуално	4590–4591.
• 60 година	Yанг Дрво Коњ (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11954.
Подробније: Календарска ера

Година 1954 (MCMLIV) била је редовна година која почиње у петак, по грегоријанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

Милован Ђилас

• 1. 1. - Први број часописа "Змај".
• 1. 1. - Пријенос Росе Параде први је национално емитирани ТВ програм у боји у САД (сустав НТСЦ, али црно-бијело преовладава још десетак година).
• 2. 1. - Истријански национални ослободилачки комитет каже да је 2.754 Италијана пребегло у зону А Трста за три месеца. (НYТ)
• јануар - У часопису "Нова мисао" излази Ђиласова "Анатомија једног морала".
• 4. 1. - Ђиласов чланак у "Борби" позива на либерализацију строге партијске дисциплине и противи се инсистирању на догми "налик црквеној".
• 5. 1. - Коморни ансамбл Загребачки солисти одржали први концерт.
• 7. 1. - Последњи Ђиласов чланак у "Борби", лист се три дана касније ограђује од низа његових чланака, објављиваних од октобра.
• 9. 1. - У Београду се отвара фабрика пеницилина, уз помоћ УНИЦЕФ-а. (НYТ)
• 10. 1. - БОАЦ Флигхт 781: други млазњак Де Хавилланд Цомет се распао у ваздуху - близу Елбе страдало 35 путника.
• 12. 1. - У лавинама на западном крају Аустрије страдало 125 људи.
• 12. 1. - У Египту забрањено Муслиманско братство након сукоба са провладиним студентима.
• 14. 1. - Први број "Књижевних новина".
• 14. 1. - Венчали се Марилyн Монрое и Јое ДиМаггио (разводе се већ у октобру).
• 16 - 17. 1. - На Трећем, ванредном, пленуму ЦК СКЈ, након низа чланака у "Борби" и "Новој мисли", Милован Ђилас оптужен за "ревизионизам" и да је дао "основу" за ликвидацију СКЈ - искључен из Централног комитета и удаљен са свих функција, кажњен "последњом опоменом" (својевољно изашао из партије у априлу); следи чистка оних повезаних са Ђиласом (нпр. Владимир Дедијер, који га је једини бранио на пленуму). Изабрани су нови чланови Извршног комитета ЦК: Миха Маринко, Блажо Јовановић и Петар Стамболић.
  • Моша Пијаде наслеђује Ђиласа на месту председника Савезне скупштине 28-ог.
• 21. 1. - Штрајк студената ветерине у Загребу - отпор према систему наставе и наставном плану.
• 21. 1. - Поринут УСС Наутилус (ССН-571), прва подморница са нуклеарним погоном (у служби од септембра).
• 25. 1. - Ернест Хемингwаy са женом доживео две авионске несреће у два дана, новине извештавале о његовој смрти.
• 25. 1. - 18. 2. - Берлинска конференција Велике четворке, теме су Кореја, Индокина и Аустрија.
• 26. 1. - Након Бен-Гуриона, нови израелски премијер је Моше Шарет (Бен-Гурион се враћа 1955).
• сијечањ, крајем - Гуште Шпрљан, високи дужносник КПХ, извршио самоубојство (што се повезује са Ђиласовим случајем).
• 29. 1. - Јосип Броз Тито поново изабран за председника Републике (положио заклетву 30. 1.).

Фебруар/Вељача

Орден југословенске велике звезде

• 1. 2. - Уведен Орден југословенске звезде, чији је први степен највише одликовање ФНРЈ/СФРЈ, углавном намењено страним државницима.
• 5. 2. - Југославија потврђује одбијање уласка у НАТО. (НYТ)
• 11. 2. - Пилот ЈРВ пребегао у Италију (и још један почетком августа).
• 13. 2. - Додељена прва НИН-ова награда: Добрица Ћосић, "Корени".
• фебр. - Споразуми о граници са Мађарском (2.) и Бугарском (23.). (НYТ)
• 19. 2. - Указ Президијума Врховног совјета СССР о преносу Кримске области из Руске СФСР у Украјинску ССР, поводом 300-годишњице Перејаславског споразума.

Нагиб и Насер

• 23. 2. - 2. 3. - Пленум ЦК КПСС покреће кампању Освајање зирати, тј. Девичанска поља, привођења пољопривреди милиона хектара недирнуте земље у Казахстану, Поволжју и др.
• 24. 2. - Званични почетак рада Клуба студената технике (КСТ) у Београду.
• 25. 2. - Председник Египта ген. Мухаммад Нагуиб смењен од стране Савета револуционарне команде (спор око демократије или наставка војне власти), али враћен већ сутрадан због народних протеста.
• 25. 2. - Пуч у Сирији: војни владар Адиб Шишакли одлази у Либан, након што су се против њега побунили Друзи и разне политичке фракције. Враћа се стари председник Хашим ал-Атаси (до 1955).
• 25. 2. - Југославија тражи од европских кредитора мораторијум од 15-20 година на дугове од 360 милиона долара. (НYТ)

Март/Ожујак

Цастле Браво

• 1. 3. - Цастле Браво - детонација хидрогенске бомбе на атолу Бикини снаге 15 мегатона, 2,5 пута више од предвиђене; озрачени морнари јапанске рибарице Даиго Фукурyū Мару, радиоактивност повишена чак и у Европи.
• 1. 3. - Порторикански националисти отворили ватру у Представничком дому америчког Конгреса и ранили петоро људи.

Тодор Живков

• 4. 3. - Након Влка Червенкова, Тодор Живков је нови први секретар Бугарске КП (до 1989, такође и премијер 1962-71. и шеф државе 1971-89).
• 9. 3. - Едwард Р. Мурроw и Фред W. Фриендлy продуцирали на ЦБС емисију "Извештај о сенатору Јосепху МцЦартхyју".
• 13. 3. - Комитет државне безбедности (КГБ) при Савету министара СССР настаје издвајањем из Министарства унутрашњих дела. Први шеф је Иван Серов (до 1958).
• 13. 3. - Почиње Битка за Ђиệн Биêн Пхủ на северозападу Вијетнама, која се убрзо претвара у опсаду француских снага.
• 16/17. 3. - Масакр на Ма'але Акрабим: у Негеву пресретнут израелски аутобус, убијено 11 путника.
• 21. 3. - Влада извештава да се у ФНРЈ 158 свештеника налази у затвору, 124 католичка, 32 православна и 2 протестантска.
• 25. 3. - 26. додјела Осцара: најбољи филм је "Одавде до вечности", има укупно осам награда од 13 номинација; Wалт Диснеy добио четири оскара.
• 28. 3. - Страним новинарима у Београду се деле леци о оснивању "Социјалистичке партије", која се залаже за слободне изборе. (НYТ, "Борба" касније тврди да је ствар лажирана)
• 29-30. 3. - IV пленум ЦК СКЈ, Ранковићево излагање о дезоријентацији у спровођењу одлука VI конгреса СКЈ, комунисти имају право и дужност да утичу на даљи развитак у свим областима. Тито тврди да и Исток и Запад желе да скрену Југославију од јединственог пута ка социјализму.

Април/Травањ

• 3. 4. - Совјетски обавештајац Владимир Петров пребегао у Аустралију.
• 7. 4. - Амерички председник Дwигхт D. Еисенхоwер излаже "теорију домина" о опасности напредовања комунизма у Индокини и Азији.

Пронађени остаци Цомета страдалог у јануару

• 8. 4. - Соутх Африцан Аирwаyс Флигхт 201: још један Де Хавилланд Цомет се распао и пао у море, код Напуља - флота приземљена до 1958, када је полетела нова верзија.
• 12. 4. - Билл Халеy & Хис Цометс снимили Роцк Ароунд тхе Цлоцк, која ће наредне године постати изузетно популарна. Овог месеца је издата и Схаке, Раттле анд Ролл у изведби Биг Јое Турнера.
• 12 - 18. 4. - Председник Тито у посети Турској - разговара се о војном пакту.
• 14. 4. - Дубл Жарко Долинар и Вилим Харангозо освојио златну медаљу на Свјетском столнотенисачком првенству у Лондону.
• 15. 4. - САД даје још 10 милиона долара помоћи ФНРЈ из раније одобрених фондова. У току су "тајни преговори" о тршћанском питању. (НYТ)
• 17. 4. - У Румунији стрељани Луцреțиу Пăтрășцану (рехабилитован 1968) и Ремус Коффлер.
• 18. 4. - Пуковник Гамал Абдел Насер први пут постаје председник владе (1954-62. и 1967-70) - истискује Нагибове присталице.
• 19. 4. - Гхеоргхе Гхеоргхиу-Деј препустио вођство Румунске КП Гхеоргхе Апостолу, али враћа се 1955-65.
• 19. 4. - Милован Ђилас напушта СКЈ.
• 22. 4. - Почињу ТВ преноси саслушања Војска - Јосепх МцЦартхy.
• 24. 4. - Мау Мау устанак: Британци започели операцију Анвил у Најробију, масовни претреси и затварања осумњичених.
• 26. 4. - Приказан филм "Седам самураја".
• ц. 28. 4. - Трећи конгрес СК Србије.
• 28. 4. - Тито уверава сељаке да више неће бити одузимања земље ни принудног откупа (раније извештавано да гомилају жито).
• 29. 4. - У Пекингу потписан споразум Пет принципа мирољубиве коегзистенције између НР Кине и Индије.

Мај/Свибањ

Битка код Диен Биен Пхуа

• 1. 5. - У Јужној Кореји основана Црква уједињења на челу са Сун Мyунг Мооном.
• 1. 5. - Почиње генерални штрајк у Хондурасу који ће трајати до јула - компанија Унитед Фруит и влада су прихватили многе радничке захтеве.
• 4. 5. - Генерал Алфредо Строесснер извео војни удар у Парагвају - у августу постаје председник и то остаје до 1989.
• 6. 5. - Завршено је четвороседмично саслушање о Ј. Роберту Оппенхеимеру пред Комисијом за атомску енергију - 27-ог је донесена одлука да му, мада је лојалан и дискретан, буде одузето сигурносно одобрење.
• 7. 5. - Одлучујући пораз Француза у двомесечној битци/опсади код Дијен Бијен Фуа води самосталности Француске Индокине.
• 11. 5. - Бугарски граничари ранили дете-чобанче на југословенској граници.
• 13. 5. - Нереди кинеских ученика у британском Сингапуру поводом регистрације за војни рок.
• 14. 5. - Потписана Хашка Конвенција за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба (на снази од 1956).
• 15. 5. - Основана Латинска унија (распуштена 2012).
• 16. 5. - Фудбалска утакмица Југославија - Енглеска у Београду, 1:0 за Југославију пред 60.000 гледалаца.
• 16. 5. - Побуна у радном логору Кенгир у Казашкој ССР: угушена је тенковима месец дана касније.
• 17. 5. - Предмет Броwн в. Боард оф Едуцатион - Врховни суд САД пресудио да је сегрегација (одвојеност црнаца и белаца) у школама неуставна. Крај принципа "Засебно али једнако", потврђеног одлуком Плессy в. Фергусон 1896, али за пуну десегрегацију ће бити потребно још пар деценија.
• 19. 5. - Споразум САД и Пакистана о сарадњи у одбрани: Пакистан добија помоћ а САД базу за извиђање.
• 21. 5. - Италијанска топовњача заробила четири југословенска војника, након што су се укрцали на рибарски брод "близу Шибеника" - ФНРЈ оптужује Италију да подржава кршење територијалних вода. (НYТ)
• 26. 5. - У експлозијама на америчком носачу авиона УСС Беннингтон има 103 страдалих.
• 29. 5. - Први састанак Билдербершке групе.
• мај - Тито у интервјуу: заинтересован за директну војну асоцијацију са водећим силама НАТО-а и индиректну сарадњу са НАТО-ом преко Анкарског споразума.

Јун/Јуни/Липањ

• 2 - 6. 6. - Председник Тито у посети Грчкој, разговор о Балканском пакту (на одласку, 1. 6., положио је венац у "Плаву гробницу" код острва Видо, у спомен палим борцима у Првом светском рату, а на крају је посетио и Зејтинлик).
• 3. 6. - Совјетски МиГ пуцао близу Граца на белгијски теретни авион, упућен у Београд - принудно је слетео, погинуо радио-оператер.
• ца. 5. 6. - Поплаве у Југославији, 20 мртвих. (НYТ)
• 6. 6. - Покренута Еуровизија.
• 9. 6. - Војни заступник на саслушању у Сенату каже МцЦартхyју: "Зар ви немате пристојности?".
• 4 - 13. 6. - У Београду одржано Европско првенство у кошарци за жене.
• 13. 6. - Yанаонски пуч: присталице уједињења са Индијом преузеле власт у француској ексклави Yанам.
• 13. 6. - Заплењена три италијанска рибарска брода због превоза цигарета. (НYТ)
• 14. 6. - Отворен Музеј СПЦ у Београду.
• јун - ЦК КП Совјетског Савеза предлаже сређивање односа, признаје да у Југославији постоји социјализам.
• 15. 6. - У Баселу основана УЕФА.
• 16. 6. - 4. 7. - У Швајцарској одржан Светски куп у фудбалу: Западна Немачка прва, Мађарска друга, Југославија испала у четвртфиналу од шампиона.
• 18. 6. - Пиерре Мендèс Франце је премијер Француске након Ланиела - залаже се за напуштање Индокине, Туниса и Марока и уступке у Алжиру.

Филмски фестивал у Пули (2010)

• 20. 6. - Отворен Мост пријатељства преко Дунава између Гиургиуа и Руса.
• 23. 6. - Југословенско драмско гостује на првом Театру нација у Паризу са представом "Дундо Мароје".
• 24. 6. - Приказан Тхе Цаине Мутинy.
• 24 - 29. 6. - Битка на превоју Манг Yанг је последња у Првом индокинеском рату и француски пораз.
• 24 - 30. 6. - Одржан први Филмски фестивал у Пули, највише гласова публике и критике добија филм "Весна".
• 26. 6. - У руском граду Обнинск прикључена на мрежу прва нуклеарна електрана на свету.
• 27. 6. - Пуч у Гватемали: у организацији ЦИА-е (Операција ПБСуццесс) оборен председник Гватемале Јацобо Áрбенз Гузмáн - окончан је период Гватемалске револуције, следи вишедеценијска нестабилност и грађански рат (1960-96).
• 30. 6. - Тотално помрачење Сунца, у Југославији прекривено 70-80% диска.

Јул/Јули/Српањ

Подељени Вијетнам

• 1. 7. - Основане Јапанске обрамбене снаге.
• 1. 7. - Нордијски пасошки савез сада обухвата и слободно становање и рад.
• 2. 7. - Лавонова афера или Операција Сусаннах, израелска операција под лажном заставом: детонирана бомба у александријској пошти, затим 14-ог у две америчке библиотеке у Ал. и Каиру.
• 4. 7. - Укидањем рестрикција на трговину месом, коначно укинуто рационисање хране у Великој Британији, после 14 година.
• 5. 7. - Елвис Преслеy снима своју верзију Тхат'с Алл Ригхт у Сун Студио-ју у Мемпхису - емитирана на локалном радију два дана касније.
• 7. 7. - На снази је УН-ова Конвенција о политичким правима жена.
• 15. 7. - Први лет млазњака Боеинг 367-80, основе за Боеинг 707 (у промету од 1958).
• 18. 7. - Несрећа у руднику "Угљевик", окно у селу Мезграја - бујица воде убила 16 рудара.
• 20. 7. - Приказан филм "Аникина времена" Владимира Погачића.
• 20 - 26. 7. - Цар Етиопије Хаиле Селасије у првој посети Југославији.
• 20/21. 7. - Завршена Женевска конференција, крај Првог индокинеског рата;
  • Вијетнам привремено подељен дуж 17. паралеле: Демократска Република Вијетнам (север ) под владавином Виетминх-а и Држава Вијетнам (југ ) са премијером Нго Динх Дием-ом.
  • предвиђени избори за уједињење земље у јулу 1956, што се није догодило
  • слободно кретање становништва између зона током 300 дана: преко 800.000 људи, углавном католика, одлази на југ (Операција Пассаге то Фреедом).
• 22. 7. - Хрушчов послао писмо Титу - преписка траје до листопада, ово је први службени контакт од раскида.
• 22. 7. - 11. 8. - Индијски националисти стављају под контролу португалске енклаве Дадра и Нагар Хавели (де факто интегрисане у Индију 1961).
• ца. 23. 7. - Дунав плави у Југославији.
• 29. 7 - Митрополит црногорско-приморски Арсеније Брадваревић осуђен на 11,5 година затвора (у кућном притвору 1958-60).
• 28. 7. - Англо-египатски споразум: британске снаге ће напустити зону Суецког канала у року од 20 месеци.
• 28. 7. - Приказан Он тхе Wатерфронт.
• 29. 7. - Ма'аганска несрећа у Израелу: мали авион пао у гомилу на церемонији, 17 погинулих.

Јабланичко језеро

• 30. 7. - Почело пуњење Јабланичког језера.
• 31. 7. - Италијанска експедиција је прва која се попела на хималајски врх К2.

Август/Аугуст/Коловоз

• 2. 8. - Грчко-југословенски протокол о заједничким одбрамбеним плановима на албанској и бугарској граници. (НYТ)
• 2. 8. - Светско првенство у једрилицама у Енглеској: у двоседима победили Звонимир Раин и Божидар Комац у Икарус Кошави.
• 9. 8. - Балкански пакт: Југославија, Грчка и Турска потписале на Бледу Уговор о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи; уговор склопљен на 20 година предвиђа војну помоћ земљи која буде нападнута.
• август - Отворен Трг Ким Ил-сунга у Пјонгјангу.
• 24. 8. - Бразилски председник Гетулио Варгас извршио самоубиство, након што је оптужен за умешаност у покушај убиства његовог политичког противника.
• 24. 8. - Закон о контроли комуниста криминализира чланство у и подршку Комунистичкој партији САД.
• 29. 8. - Хлеб у ФНРЈ поскупљује, цене расту 7-20% након лоше жетве. (НYТ) Несташица је и горива и енергије. (НYТ 26. 9.)
• 30. 8. - 4. 9. - У Загребу се одржава Свјетски конгрес за заштиту дјеце, предсједник Тито потписао Декларацију о праву дјетета.
• 30. 8. - Француска скупштина одбија са 319:264 ратификацију Уговора о Еуропској обрамбеној заједници чиме је ова оборена. Ново рјешење пронађено у листопаду.

Септембар/Рујан

Фендер Стратоцастер

• 1. 9. - Приказан Хитцхцоцков Реар Wиндоw.
• 2. 9. - Председник Турске Џелал Бајар стигао у посету Југославији (Београд, Сарајево, Зеница, Загреб, Љубљана, Блед, Постојна, Бриони).
• 3. 9. - Комунистичким гранатирањем архипелага Qуемоy почиње Прва криза у Тајванском мореузу.
• 3. 9. - Приказан филм Сабрина.
• 5. 9. - У Торину завршен европски шампионат у воденим спортовима, југословенски ватерполисти сребрни (између Мађарске и СССР), Еса Лигорио освојила бронзу у 400м слободно.
• 6. 9. - Фелинијев филм Ла страда приказан на Венецијанском фестивалу.
• 6. 9. - У Манили потписан антикомунистички Уговор о колективној одбрани југоисточне Азије, чиме настаје организација СЕАТО (Соутхеаст Асиа Треатy Организатион, угашена 1977).
• 9. 9. - Земљотресом разорен град Орлéансвилле (данашњи Цхлеф) у француском Алжиру, 1500 погинулих.
• 14. 9. - Заменик државног подсекретара САД, Роберт D. Мурпхy, у посети Београду.
• 14. 9. - Тоцкојска нуклеарна вежба: 45.000 совјетских војника прешло преко хипоцентра убрзо након детонације бомбе РДС-4.
• 15. 9. - Марилyн снима чувену сцену за "Седам година верности".
• септембар - Прво заседање Националног народног конгреса НР Кине. У Пекингу су и тибетански Далај лама, изабран за потпредседника, и Панчен лама.
• 19. 9. - Тито подржава суверенитет Западне Немачке и право на наоружавање. (НYТ)
• 23. 9. - Миа Славенска ће бити гостујућа балерина у Метрополитану. (НYТ)
• 25. 9. - Мао Це Тунг постао је први предсједник Народне Републике Кине (до 1959, али лидер партије до смрти 1976).
• 25. 9. - Завршена 11. шаховска олимпијада у Амстердаму, Југославија 3, пола поена иза Аргентине.
• 26. 9. - Тајфун потопио јапански ферибот Тōyа Мару, 1159 мртвих.
• 28. 9. - Југославија и Италија прихватиле територијални компромис у вези Трста.
• 28. 9. - Потписана Конвенција о статусу лица без држављанства (на снази 1960).
• 29. 9. - Приказан А Стар Ис Борн са Јудy Гарланд.
• 29. 9. - Први лет суперсоничног ловца-бомбардера МцДоннелл Ф-101 Воодоо (у служби од 1957).

Октобар/Листопад

• 1. 10. - Југославија и СССР потписале први трговачки уговор од 1948 - размена нестратешке робе.
• 2. 10. - Обновљена железничка веза ФНРЈ и Румуније.
• 4. 10. - У САД је премијерно приказан мјузикл "Американац у Паризу" редатеља Винцентеа Миннеллија, а према глазби Георгеа Герсхwина. Филм је добио шест Осцара.

Бивши Слободни Териториј Трста

• 5. 10. - Потписан лондонски Меморандум о сагласности између влада Италије, V. Британије, САД и ФНРЈ о Слободној Територији Трста: Југославији припада Зона Б и делић зоне А, Италији већи део зоне А и сам град; пуна права националним мањинама и слободна лука у Трсту.
• 10. 10. - У Оману избаја Џебелахдарски рат: султан Саид бин Таимур против имама Гхалиба Алхинаиа у унутрашњости (до 1959).
• 11. 10. - Виệт Минх преузео цивилну власт у Северном Вијетнаму, пошто су Французи јуче отишли из Ханоја.
• 12. 10. - Ураган Хазел убио 1000 људи на Хаитију, касније још 95 у САД. Последице урагана и украдена помоћ руше популарност хаићанског председника Маглоара.
• 18. 10. - Теxас Инструментс и I.D.Е.А. представили први транзисторски радио, Регенцy ТР-1.
• 19. 10. - Нассер склопио уговор за повлачење Британаца из Египта у року од 20 месеци.

Гробље ослободилаца Београда

• 20. 10. - Отворено Гробље ослободилаца Београда.
• 23. 10. - Париским споразумима установљена Западноевропска унија, предвиђен крај окупације Немачке, која постаје партнер у Хладном рату. ЗУ је од малог значаја до 1980-тих.
• 25. 10. - Југословенске снаге ушле у дио тршћанске Зоне А (операција Гиардинаггио: 11 кв.км са 3 км обале).
• 25. 10. - Од клизишта изазваних кишом у Салерну, Италија, погинуло 300 људи.
• 26. 10. - Италија преузима град Трст и остатак Зоне А, док се британске и америчке снаге повлаче. Југославија и формално инкорпорира зону Б.
• 26. 10. - Припадник Муслиманског братства, Махмоуд Абдул Латиф, покушао да убије египатског премијера Насера у Александрији - следи забрана и репресија Братства (петорица обешена у децембру).
• 27. 10. - Фудбалски меч у Фиренци прекинут након појаве НЛО-а.
• 29. 10. - У Београду избили студентски немири након вести о поскупљењу хране и да је иста покварена - неки студенти ће завршити на робији. Влада потврдила вест 15. 11. (НYТ)
• 29. 10. - "Седам сестара" и једна француска фирма оснивају конзорцијум за промет иранске нафте: остаје национализована, "сестре" узимају 50% профита. Англо-иранска нафтна компанија је ове године променила име у Британски петролеј (данашњи БП).
• 30. 10. - Амерички морнарички Лоцкхеед C-121 Цонстеллатион нестао са 42 особе изнад Атлантика.
• 31. 10. - Мирогојска трамвајска несрећа: погинуло 19 путника када је трамвај излетио са шина због неисправне кочнице.

Новембар/Студени

• 1. 11. - Тоуссаинт Роуге: Национални ослободилачки фронт Алжира покреће рат за независност у Француском Алжиру (до 1962).
• 1. 11. - Четири ексклаве Француске Индије су де факто пренете Индији (де јуре 1962, → Савезна територија Пудуцхеррy).
• 3. 11. - Гојира: у Јапану приказан први филм о годзили.
• 6. 11. - Совјетска влада објавила спремност за побољшање односа са Југославијом. Касније током месеца Тито изјављује да ће следити политику независно од Истока и Запада.
• 7. 11. - Совјетски МиГ-15 оборио амерички Б-29 близу Хокаида.

Ратни споменик Маринског корпуса САД

• 10. 11. - Представљен Ратни споменик Маринског корпуса САД у Wасхингтону DC.
• 13. 11. - ФНРЈ мисли да "није време" да се Италија прикључи балканском пакту. (НYТ)
• 14. 11. - Египатски председник Мухаммад Нагуиб принуђен на оставку од стране премијера Нассера (премијер до 1962. и 1967-70, председник 1956-70).
• ца. 20. 11. - Несташице енергије и хране у ФНРЈ. (НYТ)
• 21. 11. - Отворена фабрика алуминијума у Стрнишчу/Кидричеву (данашњи Талум).
• 23. 11. - Доw Јонес Индустриал Авераге затворен на 382.74 поена - први пут превазиђен врхунац из 1929, срушен Великом економском кризом.
• 25. 11. - Преузимањем совјетских деоница у МАСЗОВЛЕТ-у настаје Малéв, мађарска авио-компанија (угашена 2012).
• 30. 11. - Жена у Сyлацауга, Алабама лакше повређена од метеора.

Децембар/Просинац

Wикиизвор

Хрватски Wикиизвор има оригинални текст везан уз овај чланак:

Новосадски договор

• 1. 12. - У оквиру Лосанђелеског аеродрома отворен мотел Хyатт Хоусе - хотелска корпорација од 1957.
• децембар 1954 - фебруар 1955. - Титово прво путовање "Галебом": Индија (Њу Делхи 17. 12.), Бурма (Рангун 6. 1.) и Египат (ту су и Александар Ранковић и Коча Поповић).
• 2. 12. - Амерички Сенат изрекао јавни пријекор сенатору Џозефу Макартију због његовог свирепог понашања током истражног поступка против хиљада људи који су били осумњичени да су комунисти.
• 2. 12. - Потписан Кинеско-амерички уговор о узајамној одбрани: подршка Републици Кини (Тајвану) против могуће комунистичке агресије (на снази 1955-79).

Галеб (2019)

• 8. 12. - Новосадски договор: српски и хрватски писци и лингвисти постигли споразум о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручних језикословаца. Закључено је да је народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један језик с два изговора, да су оба писма, ћирилица и латиница, равноправна и да језик има заједнички правопис.
• 13. 12. - Włадyсłаw Гомуłка пуштен из затвора након три године.
• 14. 12. - Кинески министар Зхоу Енлаи шаље телеграм југословенском колеги Кочи Поповићу, изражава задовољство због скорог успостављања односа (следећег месеца).
• 15. 12. - Суринам има унутрашњу самоуправу под холандском влашћу. Основани и Низоземски Антили (распуштени 2010).
• 15. 12. - Аугустинчићева статуа Мира у северном врту Генералне скупштине УН.
• децембар - Америчка трупа извела "Поргy и Бесс" у Загребу и Београду.

Аугустинчићева статуа на каснијој новчаници

• 17. 12. - Основано Академско културно-уметничко друштво "Шпанац".
• 19. 12. - У Паризу потписана Европска културна конвенција (на снази 1955).
• ца. 20. 12. - Владимир Дедијер и Митра Митровић пред Контролном комисијом ЦК СКЈ због оптужби да се и даље слажу са Ђиласовим ставовима.
• 23. 12. - У САД изведена прва трансплантација бубрега.
• 23. 12. - Приказан 20,000 Леагуес Ундер тхе Сеа.
• 25. 12. - Неw Yорк Тимес објављује интервју са Ђиласом: мисли да би требала постојати још једна партија, социјалистичка.
• 30. 12. - У Анкари потписан уговор о пријатељству Југославије и Афганистана.
• 30. 12. - Отворен случај против Ђиласа и Дедијера због "повреде виталних интереса" земље.

Кроз годину

• У Србији почетак рада електрана ХЕ Овчар бања, ХЕ Међувршје и Власинских ХЕ (трећина енергије произведене у Србији у то време).
• Југославија добила 45 милиона долара економске помоћи од САД и 15 милиона од V.Британије и Француске.
• Предузећа у Југославији морају дати влади 50 % резерви стечених претходне године, пре свега за развој пољопривреде, као и фабрике целулозе, рудник бакра, железару и фабрику ђубрива.
• Веслач Перица Влашић освојио Диамонд Цхалленге Сцуллс у Енглеској.
• Београдска опера поставила "Бориса Годунова" са Мирославом Чангаловичем у главној улози.
• Усељени први станови у злосрећном стамбеном комплексу Пруитт–Игое у Ст. Лоуису.

1954. у темама

• Руководство ФНРЈ:
  • Председник Републике и Председник Савезног извршног већа: Јосип Броз Тито
  • Председник Савезне скупштине: Милован Ђилас па Моша Пијаде
• Неки домаћи филмови: "Аникина времена" (→ Категорија:Филмови 1954.).

Рођења

Јануар/Сијечањ

• 2. 1. - Јасна Орнела Берy, босанскохерцеговачка глумица
• 6. 1. - Риццардо Босаззи “Рицкy”, хрватски пјевач
• 6. 1. - Антхонy Мингхелла, режисер, сценариста († 2008)
• 9. 1. - Мирза Делибашић, босанска кошаркашка звијезда († 2001)
• 12. 1. - Хоwард Стерн, радио и ТВ особа
• 15. 1. - Драган Бујошевић, новинар, уредник (Нин, Политика)
• 17. 1. - Богољуб Карић, бизнисмен
• 19. 1. - Катеy Сагал, глумица, певачица
• 27. 1. - Маринко Роквић, певач († 2021)
• 29. 1. - Опрах Wинфреy, америчка ТВ-водитељица и подузетница
• 30. 1. - Хусеин Хасанефендић, хрватски глазбеник и текстописац, предсједник Хрватске Глазбене Уније

Фебруар/Вељача

• 2. 2. - Цхристие Бринклеy, манекенка
• 3. 2. - Милена Драгићевић Шешић, проф. ФДУ у Београду
• 11. 2. - Злата Петковић, српска глумица († 2012)
• 12. 2. - Миљенка Андроић, хрватска глумица
• 15. 2. - Матт Гроенинг, аниматор
• 17. 2. - Рене Руссо, глумица
• 18. 2. - Јохн Траволта, амерички глумац и продуцент
• 19. 2. - Сóцратес, бразилски фудбалер († 2011)
• 20. 2. - Паттy Хеарст, наследница, жртва отмице па одметница
• 23. 2. - Виктор Јушченко, председник Украјине
• 23. 2. - Момчило Рајин, ликовни и музички критичар
• 26. 2. - Рецеп Таyyип Ердоğан, председник Турске
• 28. 2. - Енвер Петровци, глумац

Март/Ожујак

• 3. 3. - Јелица Сретеновић, глумица
• 4. 3. - Франçоис Филлон, премијер Француске
• 6. 3. - Харалд Антон Сцхумацхер, њемачки ногометаш (--)
• 9. 3. - Боббy Сандс, припадник ИРА, штрајкач глађу до смрти († 1981)
• 9. 3. - Царлос Гхосн, руководилац у ауто-индустрији
• 15. 3. - Милка Тица, хрватска књижевница
• 20. 3. - Љубо Јурчић, хрватски економист и политичар
• 23. 3. - Весна Чипчић, глумица

Април/Травањ

• 6. 4. - Радослав Додиг, археолог и побједник Квискотеке († 2016)
• 7. 4. - Хазим Акмаџић, босанскохерцеговачки књижевник
• 7. 4. - Јацкие Цхан, хонгконшки глумац, режисер и пјевач
• 8. 4. - Јохн Сцхнеидер, амерички глумац
• 9. 4. - Деннис Qуаид, глумац
• 14. 4. - Олга Поповић-Обрадовић, историчарка († 2007)
• 16. 4. - Здравко Анић, хрватски сликар
• 21. 4. - Маја Оџаклијевска, певачица
• 23. 4. - Мицхаел Мооре, амерички редатељ и продуцент
• 24. 4. - Саша Поповић, музичар, продуцент
• 29. 4. - Јеррy Сеинфелд, амерички станд-уп комичар и глумац
• 30. 4. - Јане Цампион, редитељка

Мај/Свибањ

• 1. 5. - Азиз Салиху, боксер
• 9. 5. - Младен Васарy, глумац († 2022)
• 10. 5. - Мићо Станишић, министар унутр. послова РС, осуђен за ратне злочине
• 12. 5. - Лорис Волтолини, хрватски диригент
• 12. 5. - Ненад Богдановић, градоначелник Београда († 2007)
• 13. 5. - Јохннy Логан (пјевач), двоструки побједник на Еуровизији
• 19. 5. - Пхил Рудд, бубњар АЦ/DC
• 22. 5. - Схуји Накамура, физичар, нобеловац за плаву ЛЕД
• 22. 5. - Светислав Божић, композитор
• 23. 5. - Рада Стијовић, српски лингвиста
• 26. 5. - Алан Холлингхурст, енглески писац
• 30. 5. - Синиша Ковачевић, српски књижевник и сценариста

Јун/Јуни/Липањ

• 2. 6. - Владислав Бајац, књижевник
• 3. 6. - Бајрам Реxхепи, премијер Косова († 2017)
• 5. 6. - Ратко Танкосић Сарма, глумац
• 15. 6. - Јим Белусхи, глумац, комичар
• 19. 6. - Катхлеен Турнер, глумица
• 25. 6. - Сониа Сотомаyор, судија Врховног суда САД

Јул/Јули/Српањ

• 10. 7. - Неил Теннант, певач Пет Схоп Боyс
• 13. 7. - Луиги Пиццатто, цртач Дyлана Дога († 2023)
• 17. 7. - Ангела Меркел, немачки физичар и канцелар
• 19. 7. - Срђа Трифковић, публициста, политичар
• 24. 7. - Живан Љуковчан, голман
• 28. 7. - Хуго Цхáвез, председник Венецуеле († 2013)

Август/Аугуст/Коловоз

• 2. 8. - Славко Перовић, црногорски политичар
• 5. 8. - Драган Лакићевић, књижевник и уредник СКЗ
• 7. 8. - Рајко Дујмић, глазбеник из "Нових фосила" († 2020)
• 8. 8. - Драгиша Пешић, премијер СРЈ
• 12. 8. - Франçоис Холланде, председник Француске
• 13. 8. - Ивица Задро, глумац
• 16. 8. - Јамес Цамерон, канадски филмски редатељ и продуцент
• 21. 8. - Жељко Видаковић, хрватски рукометаш
• 25. 8. - Елвис Цостелло, музичар
• 29. 8. - Жељко Иванковић, босански књижевник и преводилац
• 30. 8. - Александар Лукашенко, бјелоруски политичар и државник

Септембар/Рујан

• 1. 9. - Филип Вујановић, председник Црне Горе
• 3. 9. - Ненад Прокић, писац, политичар
• 14. 9. - Мицхаел Патрицк Кинг, амерички продуцент, редитељ и сценариста
• 15. 9. - Хрант Динк, турко-јерменски новинар († 2007)
• 21. 9. - Схинзō Абе, премијер Јапана
• 23. 9. - Георге C. Wолфе, амерички писац и редитељ

Октобар/Листопад

• 1. 10. - Љубомир Травица, одбојкаш и селектор
• 1. 10. - Мартин Стрел, пливач
• 3. 10. - Ал Схарптон, амерички свећеник и активист
• 9. 10. - Сцотт Бакула, глумац
• 10. 10. - Давид Лее Ротх, певач Ван Хален-а
• 11. 10. - Војислав Шешељ, српски политичар
• 14. 10. - Мордецхаи Вануну, нуклеарни техничар, одавач тајни
• 14. 10. - Асим Бркан, пјевач
• 21. 10. - Жељко Копања, новинар, уредник († 2016)
• 23. 10. - Анг Лее, филмски режисер поријеклом из Тајвана

Новембар/Студени

• 1. 11. - Јасмин Ставрос, хрватски пјевач († 2023)
• 2. 11. - Зоран Симовић, голман
• 3. 11. - Адам Ант, рок-певач
• 9. 11. - Зоран Станковић, патолог, српски политичар († 2021)
• 12. 11. - Франо Ласић, хрватски пјевач и глумац
• 14. 11. - Цондолеезза Рице, америчка политичарка и министрица вањских послова
• 15. 11. - Александер Кwаśниеwски, председник Пољске
• 18. 11. - Милан Мартић, председник РСК, осуђен за ратне злочине
• 19. 11. - Абдел Фатах ел Сиси, председник Египта
• 23. 11. - Бруце Хорнсбy, певач, клавијатуриста
• 24. 11. - Емир Кустурица, босанскохерцеговачки режисер
• 29. 11. - Јоел Цоен, режисер, сценариста, продуцент

Децембар/Студени

• 2. 12. - Дан Бутлер, амерички глумац
• 2. 12. - Атиф Дудаковић, генерал АРБиХ
• 9. 12. - Јеан-Цлауде Јунцкер, председник Европске комисије
• 11. 12. - Јермаине Јацксон, певач, музичар
• 11. 12. - Працханда, вођа Уједињене КП Непала (Маоиста)
• 12. 12. - Драган Васиљковић, Капетан Драган
• 18. 12. - Раy Лиотта, глумац († 2022)
• 21. 12. - Цхрис Еверт, тенисерка
• 22. 12. - Винко Цоце, хрватски пјевач
• 24. 12. - Божидар Алић, хрватски глумац († 2020)
• 25. 12. - Анние Ленноx, певачица, Еурyтхмицс и соло
• 28. 12. - Дензел Wасхингтон, амерички глумац
• 31. 12. - Алеx Салмонд, шкотски политичар († 2024)

Кроз годину

• Сања Пилић, хрватска књижевница
• Јура Стублић, хрватски пјевач и глазбеник
• Изворинка Милошевић, певачица

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 7. 1. - Милан Узелац, генерал АУ, КЈ, НДХ (* 1867)
• 18. 1. - Сyднеy Греенстреет, глумац (* 1879)
• 29. 1. - Едхем Мулабдић, босанскохерцеговачки књижевник (* 1862)
• 31. 1. - Едwин Хоwард Армстронг, електро-инжењер, проналазач (* 1890)
• 11. 2. - Митар Мартиновић, генерал краљевске војске (* 1870)
• 12. 2. - Дзига Вертов, филмски режисер и теоретичар (* 1896)
• 4. 3. - Бранислав Петронијевић, филозоф и палеонтолог (* 1875)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 10. 4. - Аугусте Лумиèре, пионир филма (* 1862)
• 12. 4. - Никола Карађорђевић, млађи син кнеза Павла (* 1928)
• 17. 4. - Луцреțиу Пăтрășцану, бивши комунистички функционер у Румунији (* 1900)
• 14. 5. - Хеинз Гудериан, немачки генерал (* 1888)
• 24. 5. - Владимир Бецић, хрватски сликар (* 1886.)
• 25. 5. - Роберт Цапа, фотожурналист (* 1913)
• 5. 6. - Владимир Фармаковски, српски инжењер руског порекла
• 7. 6. - Алан Туринг, пионир компјутерске науке (* 1912)
• 18. 6. - Ристо Ратковић, књижевник и критичар (* 1903)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 13. 7. - Фрида Кахло, мексичка сликарка (* 1907)
• 14. 7. - Јацинто Бенавенте, шпански писац, нобеловац (* 1866)
• 18. 7. - Мацхине Гун Келлy, гангстер (* 1900)
• 19. 7. - Никола Узуновић, премијер КЈ (* 1873)
• 3. 8. - Цолетте, књижевница (* 1873)
• 24. 8. - Гетúлио Варгас, председник Бразила (* 1882)
• 21. 9. - Микимото Кōкицхи, зачетник производње гајених бисера (* 1858)
• 24. 9. - Едwард Пилгрим, жртва бирократије (* 1904)
• 27. 9. - Маxимилиан вон Wеицхс, немачки фелдмаршал (* 1881)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 9. 10. - Роберт Х. Јацксон, тужилац на Нирнбершком суђењу (* 1892)
• 22. 10. - Георге МцМанус, цртач стрипа (* 1884)
• 3. 11. - Хенри Матиссе, француски сликар (* 1869.)
• 13. 11. - Паул Лудwиг Еwалд вон Клеист, немачки фелдмаршал (* 1881)
• 15. 11. - Лионел Баррyморе, глумац (* 1878)
• 22. 11. - Андреј Вишински, совјетски тужилац, дипломата (* 1883)
• 29. 11. - Енрицо Ферми, италијански физичар, нобеловац (* 1901)
• 30. 11. - Wилхелм Фуртwäнглер, диригент (* 1886)
• 4. 12. - Иво Параћ, хрватски складатељ и зборовођа (* 1890.)
• 30. 12. - Еуген вон Öстерреицх-Тесцхен, аустријски надвојвода (* 1863)
• 30. 12. - Гüнтхер Qуандт, немачки индустријалац (* 1881)

Нобелова награда за 1954. годину

• Физика: Маx Борн (фундаментално истраживање у квантној механици, нарочито за његову статистичку интерпретацију таласне функције) и Wалтхер Ботхе (метод коинциденције и открића која је њиме направио, → коинцидентно коло)
• Кемија: Линус Паулинг (истраживање природе хемијске везе и њена примена на расветљавање структуре комплексних супстанци, → хибридизација орбитала, електронегативност, резонанција)
• Физиологија и медицина: Јохн Франклин Ендерс, Тхомас Хуцкле Wеллер и Фредерицк Цхапман Роббинс (откриће способности вирусâ полиомијелитиса да расту у културама разних типова ткива)
• Књижевност: Ернест Хемингwаy (мајсторство уметности нарације, најскорије демонстрирано у "Старац и море" и за утицај који је извршио на савремени стил)
• Мир: УНХЦР - Уред високог повјереништва УН-а за избјеглице (признање УНХЦР и позив светским владама за већу финансијску подршку)

Вањске везе

• "Тхе Дјилас [Ђилас] Аффаир", 25 Оцтобер 1956. ХУ ОСА 300-8-3-8881
• Милован Дјилас: 30 Yеарс Латер Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Слободан Станковић, Опен Социетy Арцхивес - Радио Фрее Еуропе

1954. на Wикимедијиној остави