2. 3.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
2. март/ожујак (2. 3.) је 61. дан године по грегоријанском календару (62. у преступној години). До краја године има још 304 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1844. — Указом кнеза Александра Карађорђевића основана је Војномедицинска академија у Београду.
- 1917. — Тијеком Фебруарске револуције у Русији, цар Никола II. абдицирао и формирана привремена влада Георгија Лвова.
- 1919. — У Москви основана Комунистичка интернационала (Коминтерна).
- 1921. — проглашена Лабинска република, побуна истарских рудара против надолазеће талијанске фашистичке политике.
- 1943. — II свјетски рат: аустралске и америчке зрачне снаге напале су и уништиле велики конвој јапанске морнарице у битки на Бисмарцковом мору.
- 1949. — амерички капетан Јамес Галлагхер спустио се у базу у Форт Wортх у Тексасу, окончавши први лет око Земље без спуштања.
- 1956. — Француска признала независност Марока.
- 1962. — У Бурми извршен војни удар под водјством Не Вина. Војни режим окончан је на исти дан 1974, када је ступио на снагу нови устав, а Бурма проглашена социјалистичком републиком с председником Не Вином.
- 1988. — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову.
- 1994. — Председник бошњачке владе Харис Силајџић, представник босанских Хрвата Крешимир Зубак и министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић потписују прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у Босни у федерацију седам етничких кантона.
- 1996. — Тешким изборним поразом Лабуристичке партије аустралијског премијера Пола Китинга, окончана је тринаестгодишња владавина лабуриста у Аустралији.
- 1998. — Филм "Титаник" постао је први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара.
- 1999. — Руандски побуњеници из племена Хуту убили осам од 17 страних туриста које су отели претходног дана. Отмичари су касније убијени.
- 2000. — Британске власти дозволиле су бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу да напусти Лондон и оде у Чиле, одбивши захтев Шпаније за његову ектрадицију. Наредног дана Пиноче је стигао у Чиле.
- 2002. — Девет израелских цивила убијено је у Јерусалему у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста.
- 2003. — Француски председник Жак Ширак допутовао је у званичну посету Алжиру. То је прва посета на највишем нивоу од када је Алжир стекао независност од Француске 1962. године, после осмогодишњег бруталног рата.
- 2006. — Нова Влада Републике Српске са Милорадом Додиком на челу преузела дужност.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1824. — Бедřицх Сметана, чешки складатељ († 1884.).
- 1874. — Гертруде Стеин, америчка песникиња.
- 1894. — Александар Опарин, руски биокемичар († 1980.).
- 1900. — Курт Wеилл, њемачки складатељ.
- 1912. — Винко Николић, хрватски емигрантски писац, пјесник, публицист, књижевни критичар и новинар († 1997.).
- 1924. — Лyс Ассиа, швицарска пјевачица и глумица.
- 1927. — Тихомир "Бата" Огњанов, био је српски ногометаш и југословенски репрезентативац (†2006.).
- 1927. — Адем Чејван (Ћејван), босанскохерцеговачки позоришни и филмски глумац.
- 1931. — Михаил Горбачов, политичар, посљедњи предсједник СССР-а.
- 1940. — Јурај Бенеш, словачки пијанист и складатељ.
- 1940. — Лотхар де Маизиере, њемачки политичар и државник, посљедњи предсједник владе ДДР-а.
- 1942. — Јохн Ирвинг, амерички књижевник.
- 1942. — Лоу Реед, амерички музичар.
- 1945. — Томислав Дретар, књижевник, новинар, знанственик, политичар, ратник.
- 1955. — Лука Боначић, хрватски ногометаш и ногометни тренер.
- 1962. — Бон Јови, амерички музичар.
- 1968. — Даниел Цраиг, британски глумац.
- 1972. — Ренé Биторајац, хрватски глумац.
- 1972. — Твртко Јаковина, сувремени хрватски повјесничар.
- 1972. — Маурицио Поцхеттино, аргентински ногометаш и тренер.
- 1973. — Дејан Бодирога, србијански кошаркаш.
- 1977. — Ивана Боланча, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
- 1979. — Дамиен Дуфф, ирски ногометаш.
- 1982. — Кевин Куранyи, њемачки и бразилски, панамског поријекла.
- 1983. — Лисандро Лóпез, аргентински ногометаш.
- 1987. — Пау Рибас, шпањолски кошаркаш.
- 1989. — Марцел Хирсцхер, аустријски алпски скијаш.
- 1994. — Лазар Марковић, српски ногометаш.
- 1994. — Урош Ђурђевић, српски ногометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 855. — Лотар I, краљ Италије и цар Светог римског царства (* 795.).
- 1835. — Фрањо II., посљедњи цар Светог Римског Царства; цар Аустрије од 1804. под именом Фрањо I.
- 1855. — Николај I Павлович, руски цар (* 1796.).
- 1895. — Берта Моризо, француска сликарка. (* 1841.).
- 1914. — Фрањо Ивековић, хрватски језикословац и вјерски писац (* 1834.).
- 1921. — Никола I Петровић НЈегош, црногорски краљ, војсковођа и писац српског порекла (* 1840.).
- 1923. — Сарах Бернхардт, француска глумица (* 1844.).
- 1930. — D. Х. Лаwренце, енглески писац.
- 1939. — Хоwард Цартер, британски археолог.
- 2011. — Анте Дорић, један од оснивача Торциде и највећи познаватељ хајдукове повијести (* 1927.).
.
Празници
[уреди | уреди извор]- Дан рудара.
- Српска православна црква прославља:.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар
