28. 3.

28. март/ожујак (28. 3.) је 87. дан године по грегоријанском календару (88. у пријеступној години). До краја године има још 278 дана.

Догађаји

193. — Преторијанска гарда убила је римског цара Пертинакса и на дражби продала пријестоље Дидију Јулијану.
845. — Викиншки пљачкаши, вјеројатно под водством Рагнара Лодброка, освојили су Париз након чега су за град тражили огромну откупнину.
1776. — У Москви основан театар "Бољшој", велики театар опере и балета, по угледу на Санкт Петербург, у којем су од четрдесетих година XVIII века извођене оперске представе.
1800. — Парламент Ирске усвојио закон о уједињењу Ирске са Великом Британијом.
1871. — Издана декларација Паришке комуне.
1881. — У Бечу потписана "Железничка конвенција" о изградњи пруге Београд-Ниш. * 1930. — Два највећа турска града, Константинопољ и Ангора, добили нове називе, Истанбул и Анкара.
1939. — Снаге шпанских националиста под водством Генералíсима Францисца Франца заузеле су Мадрид чиме је завршио Шпански грађански рат.
1941. — Други светски рат: Британске поморске снаге у нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан.
1942. — Други светски рат: Британци изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили француску луку Сен Назар, у којој су били усидрени немачки ратни бродови.
1945. — САД признале владу Демократске Федеративне Југославије.
1964. — Радио Царолине је започео, као пиратска радио станица, емитирање с брода усидреном у међународним водама.
1970. — У земљотресу који је разорио турски град Гедиз и околна села у западној Анадолији погинуло најмање 1.100 људи.
1973. — Амерички глумац Марлон Брандо одбио да прими "Оскара" за главну улогу у филму "Кум", а на церемонију за доделу награде послао индијанску глумицу Сачин Литлфедер да опише патње америчких Индијанаца.
1975. — У пожару у родилишту Болнице "Др. Здравко Кучић" у Ријеци погинуло је 25 беба.
1989. — У Београду проглашени амандмани на Устав Србије, којим је покрајинама одузета могућност вета на уставне промене у Србији и део законодавне, управне и судске функције. Ревизија Устава на Косову пропраћена масовним демонстрацијама Албанаца, у сукобима демонстраната с полицијом погинула 22 демонстранта и два полицајца.
2001. — У Демократску Републику Конго стигао први контингент "плавих шлемова" са задатком да ојача присуство УН у тој земљи после грађанског рата.
2003. —.
- На Фрушкој гори нађено тело бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, отетог 25. августа 2000. Полиција ухапсила четири припадника распуштене Јединице за специјалне операције МУП-а Србије осумњичених за то убиство.
*Са острва Танегашима Јапан лансирао своје прве шпијунске сателите у космос, који ће тој земљи омогућити независност у прикупљању података, укључујући кретање северно-корејске војске.

.

Рођења

1749. — Пјер Симон Лаплас, француски астроном, математичар и физичар
1868. — Максим Горки, руски књижевник.
1895. — Игњат Јоб, хрватски сликар († 1936.).
1914. — Бохумил Храбал, чешки књижевник.
1921. — Дирк Богарде, енглески глумац.
1928. — Збигниеw Брзезински, пољско-амерички дипломат, политолог и државник († 2017.).
1929. — Предраг Лаковић, српски и југословенски филмски и позоришни глумац († 1997.).
1929. — Драган Лаковић, српски глумац и певач дечијих песама († 1990.).
1932. — Аница Зубовић, хрватска пјевачица забавне глазбе.
1944. — Крунослав - Кићо Слабинац, осјечки је пјевач, гитарист, складатељ и аранжер.
1957. — Даниел Стерн, амерички филмски и телевизијски глумац.
1960. — Цхрис Баррие, британски глумац и комичар.
1962. — Јуре Франко, бивши словенски и југославенски алпски скијаш.
1975. — Ивáн Хелгуера, шпањолски ногометаш и репрезентативац.
1977. — Ана Рукавина, хрватска новинарка († 2006.).
1982. — Дарио Захора, хрватски ногометаш.
1985. — Станислас Wаwринка (Стан Wаwринка), швицарски тенисер.
1986. — Ладy Гага, америчка певачица.
1986. — Барбора Стрýцовá (Зáхлавовá), чешка тенисерка.
1998. — Ренато Чачић, хрватски будући ногометаш

.

Смрти

1811. — Доситеј Обрадовић, српски просветитељ, писац, филозоф и педагог (* 1742.).
1881. — Модест Петрович Мусоргски, руски складатељ (* 1839.).
1881. — Веселин Чајкановић, први српски историчар религије.
1941. — Виргиниа Wоолф, енглеска књижевница (* 1882.).
1943. — Сергеј Рахмањинов, руски складатељ (* 1873.).
1958. — W. C. Хандy, амерички композитор, познат као "Отац блуеса" († 1873.).
1969. — Дwигхт D. Еисенхоwер, амерички генерал, политичар и предсједник САД-а (* 1890.).
1985. — Марк Шагал, француски сликар руско-јеврејског порекла (* 1887.).
1994. — Еугèне Ионесцо, француски драматичар румуњског поријекла (* 1912.).
1997. — Дора Маар, француска сликарица, фотограф и пјесникиња (* 1997.).
2002. — Били Вајлдер, холивудски режисер и сценариста.
2004. — Питер Јустинов, британски глумац, сценариста, писац, режисер и продуцент.
2009. — Ранко Мунитић, теоретичар филма, филма и стрипа, филмски критичар, сценарист и редатељ (* 1943.).
2009. — Маурице Јарре, француски складатељ и диригент ( * 1924.).
2017. — Нада Путтар-Голд, југославенска и хрватска пјевачица, меззосопран (* 1923.).

.

Благдани/Празници

Српска православна црква слави:.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар