280. пне.
Година 280. пне. била је година предјулијанског римског календара. У римској држави била је позната као Година конзулства Барбуле и Филипа (или, рјеђе, година 474. Аб урбе цондита). Ознака 280. пне. за ову годину се користила од раног средњег вијека, када је календарска ера Анно Домини постала главна метода у западној Европи са означавање година.
| Грегоријански | 280. пне. |
| Олимпијада | 124:4.–125:1. |
| Аб урбе цондита | 474. |
| Селеукидски | 32–33. |
| Исламски | 929–928. БХ |
| Хебрејски | 3481–3482. |
| Бизантски | 5229–5230. |
| Коптски | -563–-562. |
| Ирански | -901–-900. БП |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | -223–-222. |
| • Схака Самват | 202–203. |
| • Кали Yуга | 2822–2823. |
| Кинески | 2357–2358. |
| Холоценски календар | 9721. |
| Подробније: Календарска ера | |
Догађаји
[уреди | уреди извор]- Пир, краљ Епира, склапа савез с новим македонским краљем Птолемејем Керауном, што му омогућава да с великом војском оде у Италију како би помогао Таренћанима у борби против Римљана и тако започео Пиров рат.
- Антиох I Сотер, нови владар Селеукидског Царства поставља свог сина на чело источних провинција, како би се могао посветити западу и осветити убиство свог оца Селеука тако што нападне Птолемеја Керауна и освоји Тракију и Македонију. Прије напада на Европу, Антиох без успјеха покушава покорити Битинију на чијем су челу краљ Зипоит и његов син Никомед. Након што ни покушај покоравања перзијске династије у Кападокији није уродио плодом, Антиох одустаје од покушаја да продре у Европу и с Птолемејем Керауном склапа мир.
- Дванаест грчких полиса на сјеверу Пелопонеза формира федерацију познату као Ахајски савез.
- На Родосу, који на челу Оточанског савеза доминира Егејским морем и ужива велики просперитет, вајар Харес из Линда након дванаест година рада довршава 30 м високу статуу бога Хелиоса познату као Колос са Родоса. Статуа, која је постала највећом у антици, постаје једним од Седам чуда свијета.
- Пиров рат: Битка код Хераклеје у којој се римске легије под Публијем Валеријем Левином први пут сударају с македонским фалангама на челу с Пиром Епирским, који, вјешто користећи бојне слонове, односи побједу. Након те побједе на Пирову страну долазе италска племена Луканци, Брутијци и Месапијци, као и италогрчки градови Цротоне и Лоцри.
- Пиров рат: Римски војсковођа и државник Гај Фабриције Лускин је послан у Пиров логор како би преговарао о пуштању заробљеника. Његово одбијање да прими мито дубоко импресионира Пира који, настојећи што брже завршити рат и присилити Рим на предају, заробљенике пушта без уобичајеног тражења откупнине. Пир након тога наставља напредовање у Лацијум.
- Аристарх са Самоса користи величину Земљине сјене на Мјесецу како би установио да је Мјесец троструко мањи од Земље. На темељу тога први износи хипотезу о хелиоцентричној природи Сунчевог система, али не може доказати да се Земља покреће.
Рођења
[уреди | уреди извор]- Филон из Бизантија, грчки инжењер и писац радова на тему механике (приближни датум) (у. цца. 220. пне.)
- Ли Си, премијер (или канцелар) феудалне државе, а потом кинеске царске династије Qин (приближан датум) (у. 208. пне.)
Смрти
[уреди | уреди извор]- Херофил, александријски љекар који је био рани извођач јавних аутопсија на људским лешевима, а кога често називају оцем анатомије (р. цца. 335. пне.)
- Деметрије Фалеронски, атенски оратор, државник и филозоф, важна личност на двору Птолемеја I (р. цца. 350. пне.)