Александар Бресзтyенсзкy
| Александар Бресзтyенсзкy | |
|---|---|
 Александар Бресзтyенсзкy | |
| Рођење | Пречец крај Дугог Села |
| Смрт | Плесо |
Александар Бресзтyенсзкy (Шандор Брешченски) (Пречец крај Дугог Села, 6. 9. 1843. — Плесо, 9. 5. 1904) био је хрватски правни писац и политичар, ректор Свеучилишта у Загребу
Студирао је право у Загребу и Будимпешти, гдје је докторирао. Био је професор на Правословној академији и Свеучилишту у Загребу све до умировљења по налогу бана Кхуен-Хедерварyја 1894. године, када се повукао на своје имање Плесо, гдје се уз знанствени и публицистички рад бавио и политиком.
Као предсједник Градског аутономног клуба дошао је у скуоб с Кхуеном, што је довело до распуштања Градског заступства, но залсугом Бресзтyенсзкyога долази до компромиса између оба крила опорбе и јавља се мисао да се уједине Странка права и Неовисна народна страка, те је Бресзтyенсзкy постао предсједник изборне коалиције. Као идејни зачетник Хрватске опозиције, постао је и њеним предводником. Као саборски заступник држао је многе говоре, посебнопротив Кхуена и његове владе. Радио је у католичким организацијама, те на сједињењу Западне и Источне цркве. У ту је сврху заједно с надбискупом Ј. Стадлером покренуо часопис Балкан. О политичким, културним и црквеним приликама писао је у домаћим и страним јавним гласилима, а стручне прилоге из подручја правне знаности објављивао је највише у "Мјесечнику правничког друштва" у Загребу. Велик дио своје имовине оставио је у добротворне сврхе.
Дјела
[уреди | уреди извор]- "Хрватско-угарско приватно право"
- "Либерализам и кршћанство"
