Амерички муфлон
| Амерички муфлон | |
|---|---|
| |
| Статус заштите | |
| ЛР/цд | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Маммалиа |
| Ред: | Артиодацтyла |
| Породица: | Бовидае |
| Потпородица: | Цапринае |
| Род: | Овис |
| Врста: | О. цанаденсис |
| |
| Синоними | |
|
О. цервина Десмарест | |
Амерички муфлон (латински: Овис цанаденсис) које Американци и Канађани зову Рогата овца (Бигхорн схееп) или Планинска овца (Моунтаин схееп) или Америчка рогата овца (Америцан бигхорн схееп) је сисавац папкар из породице оваца, који живи по Стјеновитим планина на западу Сјеверне Америке од Канаде до Мексика познат по својим великим завинутим роговима.[1]
Изглед
[уреди | уреди извор]Рогове имају оба спола, али овнови имају знатно веће (преко 1 м) и свинуте у полукруг, а женке имају равне, дуге до 30 цм. Овнови подврсте из Стјеновитих планина имају рогове у просјеку дуже од 1 метра, рекордни примјерак уловљен 1900. имао је рогове дуже од 1,33 метра. Мужјаци ове подврсте су дуги готово 2 метра и могу тежити и до 137 кг, а женке просјечно теже до 95 кг. Калифорнијска подврста је по свим параметрима готово једнако велика, док је Пустињска подврста мања.[1]
Амерички муфлони имају смеђу боју крзна, осим по стражњици и на врху њушке гдје су бијели. Одрасли мужјаци дуги су од 1,6 до 1,9 метара и теже 75 до 135 кг, женке су нешто мање, дуге су од 1,6 до 1,7 и тешке од 48 до 85 кг.[2]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Амерички муфлони воле отворене просторе, без дрва, поред стијена и литица, уз које се успу да побјегну од предатора. Они су биљождери, који једу траву, шаш и лишће са грмова, а по пустињи кактусе.[2] Женке и мужјаци живе сваки за себе у одвојеним скупинама од 2 до 12 јединки, осим за сезоне парења. Током године мигрирају у потрази за храном од 1 до 32 км, селивши се на висове од прољеће до љета. У касну јесен се спуштају са висова по којима почиње сњежити. Тако се и младунци уче миграцијским путевима од старијих чланова скупине, па се тако насљеђује искуство кретања по планинама Стјењака.[1] Амерички муфлони некад су проналазили слана језера (или неки други природни извор соли) да се налижу тог минерала која им недостаје, а данас се спуштју до цеста и лижу снијег уз његове рубове, који је пун соли којим се цесте посипају. [2]
Размножавање
[уреди | уреди извор]Прије сезоне парења које почиње у јесен, почињу драматичне борбе за превласт међу овновима. Оне су једноставне - два овна јурну један на другог са кратке удаљености и сударе се роговима, након ког слабији напушта бојиште и препушта ревир побједнику. Понекад прије самог насртаја, пропињу се на задње ноге и скачу увис - небили устрашили противника и натјерали га у бијег без борбе. Силину судара са противником, - апсорбира им двострука чеона кост на лубањи[1], али су након тих борби често толико исцрпљени и рањиви да постају лаке жртве предатора, но они не одустају од борби, јер знају да се овце воле парити с доминантним овном. Млади овнови не могу се укључити у борбе све до неких седам - осам година, кад им рогови израсту до пуне дужине. Амерички муфлони могу доживјети и преко 20 година, али просјечно живе само шест до седам година, особито у стадима које се брзо размнажају.[1]
Женке рађају своју прву јањад у доби од три до четири године, у прољеће након трудноће од готово шест мјесеци, и то обично само једно (изнимно двоје) које тежи 3 – 5 кг. Оно је способно већ након једног дана трчати уз своју мајку.[2] Своје јање одбијају од сисе нешто прије зиме, кад је старо четири до шест мјесеци. Велики узрок смртности код јањаца је потхрањеност, она их пуно више коси него грабежљивци, јер многим овцама престаје лактација како се приближава зима, као природна реакција организма и припрема за оштру зиму. У сваком случају јањад која је успјела накупити више кила, има више шанси да преживи зиму и доживи већи животни вијек.[1]
Њихово стање данас
[уреди | уреди извор]Предпоставља се да је чак два милијуна Америчких муфлона некад живјело од Канаде до сјеверног Мексика. Од 19. вијека се њихов број радикално смањио, прекомјерним изловом, губитком станишта и болестима, што је врсту довело готово до истребљења. Унаточ мјерама заштите, њихов број није се значајније поправио.[1]
Од седам подврста америчког муфлона, колико се рачуна да их је било, - Бадландова овца (Аудубонова овца) је изумрла, а пустињска врста из мексичке Доње Калифорније је јако угрожена.[2] Пресељења која су вршена по западу Сједињених Америчких Држава успјела су обновити Америчке муфлоне у неке од старих оквира, али већина стада је опасна мала или живи по малим стаништима без заштитних коридора за миграције, па су и надаље погођена сточним болестима и често умиру.[1]
Амерички муфлони су у блиском сродству са Аљашким овцама (Овис Далли) које живе даље на сјеверу Канаде и Аљаске и сибирским Снијежним овцама (Овис нивицола) сви они припадају породици Бовидае и подпородици Цапринае (овце и козе).[1]
