Америчко-мексички рат

Америчко-мексички рат
Битка за Верацруз
Датум 25. травња 1846. − 2. вељаче 1848. Локација Тексас, Нови Мексико, Калифорнија; сјеверни, средишњи и источни Мексико; Меxицо Цитy Исход Побједа САД-а * Мировни споразум Гуадалупе-Хидалго * Завршетак свих сукоба између Мексика и Тексаса Цасус белли Проглашење припајања Тексаса САД-у Територијалне промјене Мексичко одцјепљење
Сукобљени
Сједињене Америчке Државе	Мексико
Вође
Јамес К. Полк Зацхарy Таyлор Wинфиелд Сцотт Степхен W. Кеарнy Јохн D. Слоат	Антонио Лóпез де Санта Анна Мариано Ариста Педро де Ампудиа Јосé Марíа Флорес
Војне снаге
1846.: 8,613 војника 1848.: 32,000 војника 59,000 народна војска	34.000 - 60.000 војника
Посљедице
13,283 војника	16,000 војника

Америчко-мексички рат (1846. − 1848.), такођер познат под називом Мексички рат или Рат између САД-а и Мексика, био је оружани сукоб између Сједињених Америчких Држава и Мексика који се водио у јеку припајања државе Тексас САД-у 1845. године, а коју је Мексико сматрао својим територијем унаточ тексашкој револуцији из 1836. године.

Борбене операције трајале су годину и пол дана, од прољећа 1846. до јесени 1847. године. Америчке снаге брзо су окупирале подручје држава Нови Мексико и Калифорнија те кренуле у инвазију на сјевероисточни и сјеверозападни Мексико; у међувремену америчка пацифичка ескадрила је направила блокаду и преузела контролу над неколико гарнизона на пацифичкој обали јужно од Баја Цалифорниа. Након што је америчка војска заузела Меxицо Цитy, рат је завршио побједом САД-а.

Потписани мировни споразум Гуадалупе Хидалго службено је обиљежио велику посљедицу рата: присилно одцјепљење територија Калифорније и Новог Мексика из Мексика у САД у замјену за 15 милијуна долара. Уз то, Сједињене Државе на себе су преузеле 3,25 милијуна долара дуга којег је мексичка влада дуговала америчким грађанима. Мексико је прихватио губитак Тексаса и нова државна граница постављена је код ријеке Рио Гранде.

Експанзија америчког територија све до пацифичке обале био је тадашњи циљ предсједника Јамеса К. Полка, вође Демократске странке. Међутим, сам рат у САД-у сматран је врло контроверзним, а међу онима који су му се снажно противили била је и странка Wхиг те разни антиропски покрети. Велики број жртава (Американаца) и цијена рата такођер су били критизирани. Политичке посљедице рата у САД-у су проузроковале снажне дискусије о робовласништву које се често повезују с избивањем Америчког грађанског рата; компромис из 1850. године означио је тек кратак предах од истога.

У Мексику рат је познат под терминологијом Прва интервенција САД-а у Мексику (Примера интервенциóн естадоуниденсе ен Мéxицо), Инвазија САД-а на Мексико (инвасиóн естадоуниденсе а Мéxицо) и Рат 1847. године (Гуерра дел 47).

Позадина сукоба

Након што се изборио за властиту независност од Шпањолске 1821. године, Мексико је био препун унутарњих сукоба који су довели до руба избивања грађанског рата; ипак сви су једногласно одбили признати независност државе Тексас. У случају припајања државе Тексас, Мексико је запријетио САД-у ратом. У међувремену, захваљујући вјеровању у недвојбену судбину (енг. Манифест Дестинy) - вјеровање које су имали Демократи тијеком 19. стољећа у САД-у о праву САД-а на проширење властитог територија читавим континентом - тадашњи предсједник Полк (иначе вођа Демократске странке) био је фокусиран управо на то: америчко ширење територија на запад.

Војне и дипломатске способности Мексика након проглашења независности драстично су опале па су сјеверним подручјима државе харали Команчи, Апачи и Навахо Индијанци. Индијанци, посебно Команчи, искористили су слабости Мексика па су улазили стотинама миља дубоко у подручје земље како би вршили препаде и крали стоку за властиту употребу или пак за тржиште у Тексасу које се брзо ширило. Мексиканци су вјеровали да Американци имају велике користи од оваквих препада.

Индијански препади резултирали су смрћу или сиромаштвом тисућа људи у сјеверном Мексику. Када су америчке трупе направиле инвазију на сјеверни Мексико 1846. године све што су пронашли били су деморализирани људи. Тек су неки припадници цивилног становништва пружали отпор надолазећим Американцима.

Република Тексас

Република Тексас.

Године 1820. Мосесу Аустину, банкару из државе Миссоури, одобрен је велики простор земљишта у Тексасу, али он је умро прије него је могао провести свој план који је укључивао регрутирање америчких досељеника како би се земља учинила плодном. Његов син, Степхен Ф. Аустин, наслиједио га је и довео преко 300 обитељи у Тексас чиме је започео стални тренд миграције из САД-а у гранични предио Тексаса. Аустинова колонија била је најуспјешнија од неколико колонија којима су мексичке власти одобриле имиграцију. Намјера мексичких власти била је да англофони служе као одређена врста тампона између мексичких становника и пљачкашки настројених Команча, али су Англо колонисти углавном заузимали онај простор који је био прихватљивији за узгајање фарме и који је имао већу тржишну повезаност с америчком државом Лоуисианом него с просторима на западу.

Године 1829. као резултат великог броја америчких имиграната, Англонаца је на тексашком територију било пуно више од домицилних становника који су говорили шпањолским језиком. Мексичке власти стога су одлучиле повећати порезе, повећати тарифе на увоз америчке робе и укинути ропство. Досељеници и већина мексичких бизнисмена у регији противила се тим захтјевима што је довело до тога да Мексико затвори државу Тексас и забрани даљњу имиграцију. Међутим, имиграција се у Тексасу илегално наставила, поготово она имиграција која је долазила из САД-а.

Године 1834. генерал Антонио Лóпез де Санта Анна постао је централистички диктатор Мексика који је одмах напустио савезни систем. Одлучио је угушити полунезависност Тексаса, након што је исто успио и у Цоахулији (године 1824. Мексико је спојио Тексас и Цоахулију у једну велику државу имена Цоахулиа y Тејас). Све то довело је до тога да Степхен Ф. Аустин позове грађане Тексаса да узму оружје у руке. Објавили су независност од Мексика 1836. године и након што их је Санта Анна поразио у битци код Алама, он сам поражен је од стране генерала Сама Хоустона, заробљен у битци код Сан Јацинта те био присиљен потписати споразум у којем признаје независност Тексаса.

Тексас је учврстио свој статус независне републике и службено био признат од Британије, Француске и САД-а. Све три државе предлагале су Мексику да не покушава наново освајати нову нацију. Већина становника Тексаса жељела се придружити САД-у, али питање припајања било је спорно у америчком Конгресу; странка Wхиг највише се противила истоме. Године 1845. Тексас је пристао на припајање након упућеног приједлога америчког Конгреса те је на тај начин 29. просинца 1845. године постала 28 држава САД-а.

Подријетло рата

Граница Тексаса као неовисне државе никада није била ријешена. Република Тексас својим простором сматрала је земљу која се протеже до ријеке Рио Гранде, а све темељем потписаног мировног споразума у Веласцу; међутим Мексико то није признавао и својим простором сматрао је подручје све до ријеке Нуецес. Референца на тексашку границу код ријеке Рио Гранде изостављена је у резолуцији о припајању Тексаса у америчком конгресу како би се осигурало да резолуција прође након што је пала у Сенату. Предсједник Полк тврдио је да се тексашки териториј протеже све до ријеке Рио Гранде и да је тамо граница што је на крају и довело до сукоба с Мексиком.

У српњу 1845. године, предсједник Полк послао је генерала Зацхарyја Таyлора у Тексас, а до 3. листопада исте године три и пол тисуће Американаца налазило се код ријеке Нуецес, припремљени да обране Тексас од мексичке инвазије. Осим што је желио заштитити границу, Полк је желио проширити териториј САД-а све до Тихог оцеана. Наредио је пацифичкој ескадри да у исто вријеме заузму луке у Калифорнији и остваре добре односе с тамошњим становништвом, а све у случају да Мексико објави рат. Истовремено је писао америчком конзулу у Алта Цалифорнији, Тхомасу Ларкину да САД нема амбиције у Калифорнији, али понудио потпору независности од Мексика или добровољно припајање САД-у те упозорио да би се противио британском или француском преузимању територија.

Како би избјегао још једну пријетњу рата с Великом Британијом око округа Орегон, Полк је потписао Орегонски мировни споразум којим се териториј подијелио што је разљутило сјеверњачке Демократе који су тврдили да је Полку важније јужно ширење територија од сјеверног.

Тијеком зиме 1845./46. године, савезни истраживач Јохн C. Фрéмонт и скупина наоружаних људи појавили су се у Калифорнији. Након што је мексичком гувернеру и Ларкину рекао да су дошли само купити намирнице за наставак свог пута према Орегону, Фрéмонт је умјесто тога ушао у насељено подручје Калифорније и посјетио Санта Цруз и долину Салинас, под изговором да тражи мјесто уз обалу за своју мајку. Мексичке власти ускоро су се узбудиле и наредиле му да оде. Фрéмонт је умјесто тога изградио утврду на брду данас познатом под именом Фремонт Пеак те тамо подигао америчку заставу. Ларкин је након тога обавијестио своје надређене да су Фрéмонтови поступци контрапродуктивни. Фрéмонт је у ожујку напустио Калифорнију, али се касније вратио и помогао у револту око заставе с медвједом у Сономи гдје су многи амерички имигранти тврдили да играју "тексашку игру" и прогласили калифорнијску независност од Мексика.

Дана 10. студеног 1845. године Полк је послао тајног представника, Јохна Слиделла, у Мексико Цитy с понудом од 25 милијуна долара (данашњих 671 538 462 долара) за границу Рио Гранде у Тексасу и мексичке провинције у Алта Цалифорнији и Санта Феу. Амерички експанзионисти жељели су да Калифорнија осујети британске амбиције на том подручју те да добију луку на Тихом оцеану. Полк је одобрио Слиделлу да опрости 3 милијуна долара дуга (данашњих 81 милијун долара) који је америчким грађанима дуговала мексичка влада након Мексичког рата за независност те да плати додатних 25 до 30 милијуна долара (данашњих 672 - 806 милијуна долара) у замјену за два територија.

Мексико није био склон наведеној понуди нити је могао преговарати. Само тијеком 1846. године предсједништво се мијењало четири пута, министарство рата шест пута, а министарство финанција чак је шеснаест пута промијенило своје водство. Међутим, мексичко јавно мнијење и све политичке фракције у земљи биле су сложне у мишљењу да би продавање територија САД-у бацило мрљу на њихову националну част. Они Мексиканци који су јавно изрекли своју жељу за избјегавањем ратног сукоба са САД-ом, укључујући и тадашњег предсједника Јосеа Јоаqуина де Херреру, били су проглашени издајицама. Његови војни противници, подупирани популистичким новинама, сматрали су Слиделлов боравак у Мексико Цитyју увредом. Када је предсједник де Херрера почео размишљати о томе да прими Слиделла како би мирним путем покушали ријешити проблем припојења Тексаса, био је оптужен за издају и свргнут с власти. Након што је још више националистички оријентирана влада под водством генерала Мариана Паредеса y Арриллаге преузела власт, јавно је истакнула мексичке захтјеве за Тексасом; Слиделл, сада увјерен да се Мексико треба "казнити", вратио се у САД.

Сукоб око територија

Предсједник Јамес К. Полк наредио је генералу Таyлору и његовим трупама да оду јужно до ријеке Рио Гранде и уђу у териториј око којег су полемизирали с Мексиком. Мексико је својим територијем прогласио читаво сјеверно подручје до ријеке Нуецес - око 240 километара сјеверно од ријеке Рио Гранде. САД је својим територијем прогласио читаво подручје до ријеке Рио Гранде, образлажући своју одлуку мировним споразумом потписаним 1836. године у Веласцу. Мексико није признавао наведени мировни споразум и одбио је преговарати; захтијевао је читаво подручје Тексаса. Таyлор је игнорирао мексичке захтјеве за повлачењем америчких трупа до ријеке Нуецес. Изградио је утврду (касније познату под називом Форт Броwн/Форт Теxас) на обали ријеке Рио Гранде насупрот града Матамороса, Тамаулипас.

Мексичке снаге под водством генерала Мариана Аристе припремиле су се за рат. Дана 25. травња 1846. двије тисуће тешко наоружаних припадника мексичке коњице напало је америчку патролу која се састојала од 70-ак војника, а која је била послана на оспорени дио територија сјеверно од ријеке Рио Гранде и јужно од ријеке Нуецес. У ономе што је данас познато под називом Тхорнтонов догађај, мексичка коњица напала је патролу (под водством капетана Сетха Тхорнтона) и убила 16 америчких војника.

Објава рата

Преглед Америчко-мексичког рата.

Након што је сазнао за Тхорнтонов догађај и након што је мексичка влада одбила Слиделлову понуду, предсједник Полк вјеровао је да има цасус белли (повод рата). У својој поруци упућеној Конгресу дана 11. свибња 1846. године рекао је да је "Мексико прешао границе Сједињених Држава, насилно ушао на наш териториј и пролио америчку крв на америчком тлу." Конгрес је одобрио декларацију рата 13. свибња уз снажну потпору јужњачких Демократа. Шездесет и седам чланова странке Wхиг гласало је против рата због амандмана о робовласништву, али у коначном изгласавању само њих 14 гласало је против укључујући и републиканца Јохна Qуинцyја Адамса. Конгрес је службено објавио рат Мексику 13. свибња 1846. године након што је имао тек неколико сати времена за дебату о истом. Премда се издавање манифеста предсједника Паредеса дана 23. свибња понекад сматра објавом рата, Мексико је службено објавио рат САД-у путем Конгреса дана 7. српња.

Антонио Лóпез де Санта Анна

Након што су САД објавиле рат Мексику, Антонио Лóпез де Санта Анна писао је у Меxицо Цитy и изјавио да више нема аспирација за предсједништвом, али да ће здушно употријебити своје војно искуство и одбити све нападе странаца у Мексико као што је радио и прије. Предсједник Валентин Гомез Фариас био је толико очајан и прихватио његову понуду. У међувремену, Санта Анна је потајно разговарао с америчким представницима и обећавао им да ће се, ако се врати у Мексико кроз америчку морнаричку блокаду, залагати за продају тражених територија САД-у за разумну цијену. Након што су му то допустили, Санта Анна није се држао нити једног договора: прогласио је сам себе предсједником и неуспјешно покушао одбити америчку инвазију у Мексико.

Противљење рату

Будући је све више био подијељен регионалним супарништвом, у САД-у је рат постао страначки проблем и један од основних елемената узрока избивања Америчког грађанског рата. Већина чланова странке Wхиг на Сјеверу и на Југу су му се противили; већина Демократа га је подупирала. Јужњачки Демократи, које је покретала њихова вјера у недвојбену судбину (енг. Манифест Дестинy), подупирали су рат у нади да ће створити још више робовласничких територија на Југу те да ће бројчано надјачати Сјевер који се брзо ширио. Јохн L. О'Сулливан, уредник "Демократског часописа", написао је у својим новинама: "Наша недвојбена судбина мора бити ширење на континент коју нам је додијелило властито провиђење."

Сјеверњачки покрети антиропства бојали су се раста ропске моћи; странка Wхиг генерално је жељела ојачати господарство уз помоћ индустријализације, а не ширећи је на још веће подручје. Демократи су, с друге стране, жељели више подручја; Демократе на Сјеверу привлачиле су нове прилике које су се саме од себе отварале на далеком сјеверозападу континента. Јосхуа Гиддингс налазио се на челу групе која је имала другачије мишљење у Wасхингтону. Назвао је рат с Мексиком "агресивним, грешним и неправедним ратом" и гласао против опскрбљивања војника и оружја. Рекао је:

Не могу судјеловати у убијању Мексиканаца на њиховом властитом тлу нити их могу лишити њихове властите земље. Кривња за ове злочине мора пасти на некога другога. Ја не желим у овоме судјеловати.

– Јосхуа Гиддингс

Колега из странке Wхиг, Абрахам Линцолн, такођер се противио разлозима рата и захтијевао да му се точно каже гдје је то Тхорнтон био нападнут и гдје је то точно америчка крв била проливена: "Покажите ми точно мјесто гдје се то догодило", захтијевао је. Вођа странке Wхиг Роберт Тоомбс из државе Георгије је изјавио:

Ово је неописив рат... Тражимо од Предсједника да присвоји моћ одлучивања о рату... освајање земље... која је стољећима припадала и још увијек припада Мексиканцима... Станимо мало, смањимо властиту пожуду. Бог зна да имамо довољно територија."

– Роберт Тоомбс

Сјеверњачки аболиционисти противили су се рату из разлога што су у њему видјели жељу робовласника да учврсте своју робовласничку структуру и на тај начин осигурају утјецај у савезној власти. Дјелујући из властитих увјерења, Хенрy Давид Тхореау завршио је у затвору због тога што није желио платити порез којим се финанцирао рат, а тијеком тог раздобља написао је свој гласовити есеј Цивил Дисобедиенце.

Бивши амерички предсједник Јохн Qуинцy Адамс у својем је говору у Заступничком дому 25. свибња 1836. године такођер изразио мишљење које се темељило на томе да разлог рата првенствено лежи у томе да се прошири териториј робовласништва. Како би одговорио на овакве забринутости, Демократски конгресмен Давид Wилмот представио је свој Wилмот статут којим се намјеравало забранити робовласништво на новим територијима преузетима од Мексика. Wилмотов приједлог није прошао Конгрес, али је додатно повећао ривалство између ових двију фракција.

Почетак сукоба

Опсада утврде Теxас започела је 3. свибња. Мексичка артиљерија из Матамороса отворила је ватру на утврду која је узвратила својим властитим наоружањем. Међусобно бомбардирање наставило се и ширило сљедећих 160 сати док су мексичке снаге постепено опколиле утврду. Тринаест америчких војника било је озлијеђено тијеком бомбардирања, а двоје је погинуло. Међу погинулима био је и Јацоб Броwн по којем ће утврда касније добити име.

Дана 8. свибња Зацхарy Таyлор кренуо је са својом трупом од 2.400 војника како би ослободили утврду. Међутим, Ариста је пожурио на сјевер и пресјекао му пут са својом трупом од 3.400 војника у Палу Алту. Американци су употријебили тактику "летећег топништа" (што је заправо био амерички израз за коњичко топништво - тип мобилног топништва које је било приковано за кочије док су војници јахали коње у битку). Тај начин ратовања био је разарајући за мексичку војску. Мексиканци су одговорили са својим коњаничким окршајима и властитим топништвом. Ипак, америчка тактика с летећим топништвом донекле је деморализирала мексичке трупе које су се тијеком ноћи повукле до сухог ријечног корита. Корито им је понудило природну утврду, али су се тијеком повлачења трупе раштркале на разне стране што им је изразито отежало даљњу комуникацију.

Сљедећег дана тијеком битке у Ресаци де ла Палма двије сукобљене стране кренуле су у битку прса о прса. Америчка коњица успјела је заробити мексичко топништво и нагнала је Мексиканце на повлачење - повлачење које се претворило у насумични бијег. Борећи се на непознатом терену, Аристи је било немогуће скупити на једном мјесту своје одбјегле трупе. Број жртава на мексичкој страни био је огроман; били су присиљени оставити своје топништво и наоружање. Приликом повлачења, амерички војници из утврде Форт још су им задали више жртава пуцајући на трупе у бијегу. Многи мексички војници утопили су се у ријеци Рио Гранде покушавајући ју препливати.

Тијек рата

Након објаве рата 13. свибња 1846. године америчке снаге направиле су инвазију на мексички териториј с двије главне фронте. Америчко министарство рата послало је америчку коњицу под водством Степхена W. Кеарнyја да направи инвазију у западном Мексику од Јефферсонових барака па све до утврде Леавенwортх гдје ће им се придружити пацифичка морнарица под водством Јохна D. Слоата. Разлог свега овога лежао је у чињеници што су Американци били забринути да ће се Британци увући у сукоб и покушати заузети наведено подручје. Још двјема додатним трупама, једној под водством Јохна Е. Wоола, а другој под водством Таyлора, било је наређено да окупирају Мексико све до крајњег југа, до града Монтерреyја.

Калифорнијска бојишница

Премда су Сједињене Државе објавиле рат Мексику 13. свибња 1846. године, било је потребно више од мјесец дана (све до средине липња) да вијест о објави рата дође до Калифорније. Амерички конзул Тхомас О. Ларкин налазио се у Монтерреyју када је чуо гласине о рату и покушао одржати мирне односе између САД-а и малог мексичког војног гарнизона који се налазио под водством Јосеа Цастра. Амерички сатник Јохн C. Фремонт с око 60 добро наоружаних војника ушао је у Калифорнију у просинцу 1845. године и полагано марширао према Орегону када је сазнао за објаву рата између Мексика и САД-а. Дана 15. липња 1846. отприлике 30-ак досељеника, већином америчких грађана, изазвали су побуну и окупирали мали мексикански гарнизон у Сономи. Америчка војска, предвођена Фремонтом, преузела је ствари у своје руке већ 23. липња. Капетан бојног брода Јохн Драке Слоат, након што је чуо за објаву рата и побуну у Сономи, наредио је својим трупама да окупирају Монтерреy 7. српња и подигну америчку заставу; Сан Францисцо, тада знан под именом Yерба Буена, био је освојен 9. српња. Дана 15. српња Слоат је пребацио своју команду на капетана Роберта Ф. Стоцктона, пуно агресивнијег лидера који је под своје окриље узео и Фремонтове снаге. Дана 19. српња Фремонтова "Калифорнијска бојна" досегла је бројку од 160 додатних војника првенствено захваљујући досељеницима у близини Сацрамента те је скупа са Стоцктоновим морнарима и маринцима ушла у Монтерреy. Америчке снаге врло су лако заузеле сјеверно подручје Калифорније; у само неколико дана под њиховом контролом налазили су се Сан Францисцо, Сонома и Сацраменто.

Реплика прве "медвјеђе заставе"

Мексички генерал Јосе Цастро и гувернер Пио Пицо побјегли су јужно од Алте Цалифорније (данашња Калифорнија). Када су се Стоцктонове снаге, тијеком пловидбе јужно до Сан Диега, зауставиле у Сан Педру он је послао педесет америчких маринаца на обалу; управо су ти маринци ушли у Лос Ангелес без отпора дана 13. коловоза 1846. године. Након успјеха ове тзв. "Опсаде Лос Ангелеса", освајање Калифорније готово без проливене крви чинило се завршеним.

Међутим, Стоцктон је оставио премали број снага у Лос Ангелесу; мексичке трупе под водством Јосе Марије Флорес, дјелујући самостално без потпоре остатка Мексика, присилиле су америчке трупе на повлачење у другој половици мјесеца рујна. Каубоји с ранчева који су се удружили како би обранили своју земљу борили су се као калифорнијски копљаници; била је то снага коју Американци нису очекивали. Стоцктон је послао појачања с више од 300 људи које је предводио капетан Wиллиам Мервине, али су сви они одбијени у битци за ранч Домингуез која се водила у раздобљу од 7. до 9. листопада 1846. године у близини Сан Педра. Четрнаест америчких маринаца погинуло је у том сукобу.

У међувремену је генерал Степхен W. Кеарнy са својом постројбом од 139 Драгуна које је предводио преко Новог Мексика, Аризоне и пустиње Соноран напокон стигао у Калифорнију дана 6. просинца 1846. године и водио малу битку с калифорнијским копљаницима код Сан Пасqуала у близини Сан Диега у којој је изгубио око 22 војника. Премда осакаћени и у лошем стању, Кеарнyјеве снаге наставиле су се пробијати све док се нису укопале код брда "Мазга" у близини данашњег Есцондида. Копљаници су опколили Драгуне пуна четири дана све док нису дошла појачања под водством капетана Стоцктона.

Одморне и снабдјевене Кеарнyјеве и Стоцктонове снаге заједно су кренуле у марш сјеверно од Сан Диега дана 29. просинца и ушле у подручје Лос Ангелеса 8. сијечња 1847. године повезавши се с Фремонтовим снагама. Скупивши свеукупно 607 војника и маринаца кренули су у битку и побиједили копљаничке снаге од око 300 мушкараца које је водио капетан-генерал Флорес у одлучујућој битци код Рио Сан Габриела. Сљедећег дана, 9. сијечња 1847. године, Американци су кренули у битку код Ла Месе коју су добили. Дана 12. сијечња посљедње снаге калифорнијских копљаника предале су се Американцима. То је уједно означило и крај отпора у Калифорнији па је сљедећег дана, 13. сијечња, потписан мировни споразум у Цахуенги.

Бојишница на Пацифичкој обали

УСС Индепенденце асистирао је у блокади мексичке пацифичке обале, заробивши мексички брод Цоррео и испловивши 16. свибња 1847. године. Брод је помагао у заузимању Гуаyмаса, Соноре (19. листопада 1847. године) те искрцао маринце који су заузели Мазатлан, Синалоу 11. студеног 1847. године. Након што је горњи дио Калифорније био осигуран, већина пацифичке ескадре кренула је низводно уз калифорнијску обалу заузевши све главне градове Баје Цалифорние. Успут су заробљавали или уништавали готово све мексичке бродове у калифорнијском заљеву. Остале луке које се нису налазиле на полуотоку такођер су биле заузете. Главни циљ на овој бојишници пацифичке обале био је заузимање Мазатлана који је служио као главна база за снабдјевање мексиканских снага. Велики број мексичких бродова био је освојен захваљујући овој ескадри од којих је УСС Цyане свеукупно 18 бродова заузео, а мноштво уништио.

Америчке (лијево) и мексичке (десно) војне униформе тог времена.

Улазећи у калифорнијски заљев, Индепенденце, Цонгресс и Цyане заузели су Ла Паз, а одмах потом заузели и запалили малу мексичку флоту код Гуаyмаса. У року од мјесец дана очистили су цијели заљев од непријатељских бродова, уништивши или заробивши преко 30 бродова. Касније су њихови морнари и маринци заузели луку Мазатлан, 11. студеног 1847. године. Мексиканци су, с друге стране, пружали врло мали отпор који је резултирао с неколико мањих битки (битка код Мулеге, битка код Ла Паза и битка код Сан Јосеа дел Цаба) и двије опсаде (опсада Ла Паза и опсада Сан Јосеа дел Цаба) у којима су америчке пацифичке ескадриле пружиле снажну артиљеријску потпору. Амерички гарнизони успјели су одржати контролу над лукама.

Након доласка појачања, пуковник Хенрy С. Буртон је кренуо у марш. Његове снаге спасиле су поробљене Американце, заузеле Пинеду и 31. ожујка поразиле и распршиле остатак мексичких снага код Скирмисх оф Тодос Сантос, несвјесне чињенице да је у том тренутку мировни споразум Гуадалупе Хидалго већ био потписан (вељача 1848. године). Када су се амерички гарнизони евакуирали из Монтерреyја, многи Мексиканци кренули су с њима: они који су подупирали америчку страну у рату и вјеровали да ће доњи дио Калифорније такођер бити припојен САД-у као и горњи.

Сјевероисточни Мексико

Порази код Пало Алта и Ресаце де ла Палма проузроковали су политичке немире у Мексику; немире које је Антонио Лóпез де Санта Анна искористио за оживљавање властите политичке каријере и повратак из прогона с Кубе средином коловоза 1846. године. Американцима је обећао да ће, ако га пусте кроз њихову поморску блокаду, у њихово име преговарали за мирни прекид рата и продају подручја Новог Мексика и Алта Цалифорније. Међутим, након што је дошао у Мексико Цитy прекршио је своју ријеч и обвезао се на служење мексичкој влади. Када је добио чин генерала, поновно се побунио и преузео предсједништво над читавим Мексиком.

Под водством Зацхарyја Таyлора, 2.300 војника америчких трупа прешло је ријеку Рио Гранде након почетних потешкоћа с ријечним пријевозом. Његови војници окупирали су град Матаморос, а затим и Цамарго (гдје су се први пута појавили проблеми с озбиљним болестима) те наставили према југу и опколили град Монтерреy. Тешка битка код Монтерреyа проузрочила је озбиљне војне губитке с обје стране. Америчко лако топништво није било учинковито против камених утврда града. Мексичке снаге под водством генерала Педра де Ампудије одбиле су нападе Таyлорове најбоље пјешачке дивизије код утврде Тенерија.

Битка за Монтерреy.

Амерички војници, укључујући и многе који су своју обуку завршили на Wест Поинту, никада се нису налазили у урбаном ратовању па су марширали отвореним улицама гдје су их добро скривене мексичке обрамбене снаге уништавале. Два дана касније Американци су промијенили своју тактику. Војници из Тексаса су се раније борили у Мексико Цитyју и савјетовали су Таyлорове генерале да је оно што требају направити "мишја рупа". Другим ријечима, требали су пробити рупе кроз кровове кућа и борити се прса о прса с мексиканцима унутар грађевина. Ова метода показала се изразито успјешном. У коначници Мексиканци су се повукли до главног трга града гдје је Ампудиа био присиљен кренути у мировне преговоре. Таyлор је након преговора допустио повлачење мексичке војске и прекид ватре на осам тједана у замјену за предају града. Међутим, под притиском из Wасхингтона, Таyлор је прегазио своје обећање о прекиду ватре и заузео град Салтилло, југозападно од Монтерреyја. Санта Анна је окривио Ампудију за губитак Монтерреyја и Салтилла и војно га деградирао.

Дана 22. вељаче 1847. године Санта Анна је особно започео марш како би се сукобио с Таyлором. Са собом је повео 20 тисућа војника. Таyлор, чије су снаге бројале 4.600 војника, укопао се у планинском пролазу Буена Виста. Санта Анна је тијеком доласка до Буена Висте био суочен с многим дезертерима па је на крају остао на поприлично уморних 15 тисућа војника. Захтијевао је предају америчких војника који су то одбили; напао их је сљедећег јутра. Послао је своју коњицу и нешто пјешадије уз тежак терен с једне стране пролаза, док је остатак пјешадије нападао фронтално кроз цесту која је водила до Буена Висте. У тешком окршају америчке трупе, унаточ великим губитцима, ипак су успјеле задржати свој положај. Мексиканци су такођер претрпјели велике губитке, а након што је Санта Анна добио вијест о нередима у Мексико Цитyју, повукао се исте ноћи и оставио Таyлору контролу на цијелим подручјем сјеверног Мексика.

Предсједник Јамес К. Полк није вјеровао генералу Таyлору за којег је мислио да је показао неспособност тијеком битке за Монтерреy (због пристанка на прекид ватре), а такођер га је сматрао и могућим предсједничким кандидатом на надолазећим изборима 1848. године. Управо за вријеме тих предсједничких избора (које ће и добити) Таyлор је у својој кампањи врло често употријебио битку код Буена Висте.

Сјеверозападни Мексико

Дана 1. ожујка 1847. године Алеxандер W. Донипхан заузео је Цхихуахуа Цитy. Тамошњи становници били су пуно мање вољни предати се америчким освајачима него они у Новом Мексику. Британски конзул Јохн Поттс није желио допустити Донипхану да тражи резиденцију гувернера Триаса и неуспјешно га је покушао увјерити да се иста налази под британским протекторатом. Амерички трговци у Цхихуахуи жељели су да америчке снаге остану како би заштитиле њихове послове. Гилпин је савјетовао да крену у марш на Мексико Цитy и у то је увјерио већину часника, али Донипхан је осујетио тај план. У другој половици травња, Таyлор је наредио да прва дивизија добровољаца из Миссоурија напусти град Цхихуахуу и придружи му се у Салтиллу. Већина америчких трговаца је или кренула за њима или се вратила у Санта Фе. Путем су грађани Парраса замолили Донипхана за помоћ у борби против индијанских напада који су им узимали дјецу, коње, мазге и новац.

Цивилно становништво сјеверног Мексика није се превише опирало америчкој инвазији, вјеројатно из разлога што је сама земља већ била девастирана константним нападима Команча и Апача. Јосиах Грегг, који се налазио у америчкој војсци у сјеверном Мексику рекао је да је "цијела земља од Новог Мексика па све до граница с Дурангом готово у потпуности ненасељена. Хацијенде и ранчеви су већином напуштени, а људи су се углавном повукли у градове."

Табасцо

Прва битка за Табасцо

Капетан бојног брода Маттхеw C. Перрy предводио је флоту од неколико бродова дуж јужне обале државе Табасцо. Дошао је до ријеке Табасцо (данас познате под именом ријека Гријалва) дана 22. листопада 1846. године и заузео луку Фронтера скупа с два мексичка брода. Оставивши тамо мали гарнизон, наставио је с остатком трупа према граду Сан Јуан Баутиста (данашњи Виллахермоса). Перрy је дошао у град Сан Јуан Баутиста 25. листопада и одмах заузео пет мексичких бродова. Пуковник Јуан Баутиста Трацонис поставио је барикаде унутар грађевина. Перрy је схватио да ће, у случају да жели истјерати мексичку војску изван града, бомбардирање бити једина опција па је због избјегавања штете које би бомбардирање проузрочило тамошњим трговцима повукао своје снаге и припремио их за сљедећи дан.

Друга битка за Табасцо.

У јутро, дана 26. листопада, док се Перрyјева флота припремала за напад на град, мексичке снаге започеле су пуцати по њој. Америчко бомбардирање започело је по главном тргу и наставило се све до вечери. Прије заузимања трга, Перрy је одлучио отићи и вратити се у луку Фронтера гдје је ставио поморску блокаду која је спречавала доставу хране и војне опреме главном граду.

Друга битка за Табасцо

Дана 13. липња 1847. године Маттхеw C. Перрy окупио је флоту (познату под именом Флота комараца) и започео се кретати по ријеци Гријалва с укупно 47 бродова у којима су се свеукупно налазила 1.173 војника. Дана 15. липња, 19 километара испод града Сан Јуана Баутисте флота је наишла за засједу, али није било већих потешкоћа. Касније, код мјеста познатог као "Вражји завој" Перрy је поновно наишао на мексички отпор којег је флота врло брзо и ефикасно ријешила својим тешким бродским наоружањем.

Дана 16. липња Перрy је стигао до Сан Јуан Баутисте и започео бомбардирање града. Напад је укључивао два брода која су нон-стоп пловила уздуж луке. Давид D. Портер предводио је 60 морнара на обалу и заузео утврду, подигнувши америчку заставу на њезином врху. Перрy и остатак снага придружили су им се и око два сата послије подне преузели надзор над градом.

Војници

На америчкој страни, рат су водиле пуковније редовне војске, као и разне пуковније, бојне и сатније драговољаца из разних савезних држава, као и Американци и неки Мексиканци на подручју Калифорније и Новог Мексика. На Западној обали америчка је морнарица устројила морнарску бојну како би повратила Лос Ангелес.

Сједињене Државе

На почетку рата америчка је војска имала осам пјешачких пуковнија (од по три бојне), четири пуковније топништва и три коњичке пуковније (двије драгунске, а једна с пушкама). Те су постројбе појачане с 10 нових пуковнија (девет пјешачких и једна коњичка), које су уновачене на годину дана (према акту Конгреса од 11. вељаче 1847).

Драговољци су били новачени у јединицама различитих величина и тијеком различитих раздобља, али углавном на годину дана. Послије су неки уновачени за цијело трајање рата, кад је постало јасно да ће рат трајати дуже од једне године.

Мемоари америчких војника описују случајеве пљачке и уморства мексичких цивила, углавном од стране драговољаца. Један је часник забиљежио:

Стигли смо у 5 поподне у Бурриту, гдје је била већина драговољаца из Лоуисиане - разуларена пијана руља. Истјерали су становнике, заузели њихове куће и надметали се тко ће бити већа животиња.

Јохн L. О'Сулливан послије је записао:

Редовна је војска гледала на драговољце свисока и с презиром ... [Драговољци] су Мексиканцима отимали стоку и жито, крали им ограду за потпалу, опијали се и убијали безопасне грађане на улицама.

Многи су драговољци били непожељни и сматрани су лошим војницима. Израз "као Гаинесова војска" почео се користити да опише нешто бескорисно, а потекао је из догађаја кад је генерал Таyлор на почетку рата одбио скупину неувјежбаних и страшљивих војника из Лоуисиане.

Задњи преживјели амерички ветеран из тог сукоба звао се Оwен Тхомас Едгар и умро је 3. рујна 1929. у доби од 98 година.

1.563 америчких војника покопано је на Државном гробљу Меxицо Цитyја.

Мексико

На почетку рата, мексичке снаге биле су подијељене на сталну војску (перманентес) и активне "домобране" (ацтивос). Трајне снаге састојале су се од 12 пуковнија пјешаштва (по двије бојне свака), три топничке бригаде, осам коњичких пуковнија, једног посебног одреда и драгунске бригаде. Домобранство се састојало од девет пјешачких и шест коњичких пуковнија. У сјеверном подручју Мексика, предсједавајуће сатније (пресидиалес) штитиле су тамошња раштркана насеља.

Један од чимбеника који је допринио поразу Мексиканаца било је њихово лоше оружје. Мексичка је војска користила британске мушкете (нпр. Броwн Бесс) из Наполеонских ратова. За разлику од застарјелог пјешачког оружја мексичке војске, америчке су снаге имале најновије пушке Халл и репетирке модела 1841. У каснијим фазама рата, америчка коњица и часници задуживали су револвере Цолт Wалкер - америчка је војска 1846. наручила тисућу комада. Тијеком цијелог рата, надмоћно америчко топништво често би превагнуло у биткама.

Америчкој је побједи помогао и политички раздор унутар Мексика. За власт су се надметали централистас и републицанос, па се понекад догађало да су се те двије фракције унутар мексичке војске бориле међусобно. Још једна фракција - монархисти, чији су чланови хтјели поставити краља (а неки су чак заступали припојење Шпањолској) - додатно је закомплицирала ситуацију. Та ће трећа фракција играти главну улогу у раздобљу француске интервенције у Мексику. Американци су се искрцали у Вери Цруз без тешкоћа углавном зато што је у Меxицо Цитyју бјеснио грађански рат, па је било практички немогуће организирати обрану обале. Као што је рекао генерал Санта Анна: "Колико год било срамотно то признати, сами смо криви за ову трагедију због непрестане братоубилачке борбе."

На страни Мексика борила се и Бојна светог Патрика (Сан Патрициос), скупина од неколико стотина усељеничких војника, углавном Ираца, који су дезертирали из америчке војске због злостављања или због склоности Мексиканцима као католицима. Већина их је изгинула у битки код Цхуробусца, а њих стотињак заробили су амерички војници и објесили их као дезертере. Њихов вођа Јон Рилеy избјегао је смртну казну зато што је дезертирао прије почетка рата.

Мировни споразум Гуадалупе Хидалго

Бијелом бојом приказани су територији којих се Мексико био присиљен одрећи потписом Споразума Гуадалупе Хидалго.

Војно надјачан и уз много окупираних градова, Мексико се више није могао бранити; земљу су такођер потресале унутарње несугласице. Мировним споразумом Гуадалупе Хидалго, којег су 2. вељаче 1848. године потписали амерички дипломат Ницхолас Трист и мексички дипломатски представници Луис Г. Цуевас, Бернардо Цоуто и Мигуел Атристаин, рат је окончан. Потписом споразума Сједињене Државе добиле су комплетну контролу над Тексасом, одређена је америчко-мексичка граница на ријеци Рио Гранде, а данашње државе Калифорнија, Невада, Утах, Нови Мексико, већина Аризоне и Цолорада те дијелови Тексаса, Оклахоме, Кансаса и Wyоминга службено су се одцјепиле и постале дијелом САД-а. У замјену Мексику је уплаћен износ од 18 250 000 долара (данашњих 490 223 077 долара) - мање од половице износа којег су САД намјеравале понудити Мексику за наведени простор прије почетка рата; САД су се такођер сложиле да ће преузети дуг од 3 250 000 долара (данашњих 87 300 000 долара) који је мексичка влада дуговала америчким грађанима.

Сама аквизиција простора била је предметом контроверзе међу америчким политичарима, поготово онима који су се противили рату од самог почетка. Водеће антиратне америчке новине, Wхиг Интеллигенцер саркастично су закључиле: "Не узимамо ништа освајањем... Хвала Богу."

Јефферсон Давис предложио је амандман којим САД добивају већину сјевероисточног Мексика, али он није прихваћен резултатом 44:11. Подупирала су га оба сенатора из Тексаса (Сам Хоустон и Тхомас Јефферсон Руск), Даниел С. Дицкинсон из Неw Yорка, Степхен А. Доуглас из Иллиноиса, Едwард А. Ханнеган из Индиане и по један сенатор из Алабаме, Флориде, Миссиссиппија, Охија, Миссоурија и Теннессееја. Већина вођа Демократске странке - Тхомас Харт Бентон, Јохн C. Цалхоун, Херсцхел V. Јохнсон, Леwис Цасс, Јамес Мурраy Масон из Виргиније и Амбросе Хундлеy Севиер - била је против. Амандман сенатора Wхиг странке Георгеа Едмунда Бадгера из Сјеверне Каролине о искључењу Новог Мексика и Калифорније изгубио је у гласовању 35:15 од којих су неки јужњачки сенатори Wхиг стране гласали уз Демократе. Даниел Wебстер био је огорчен због тога што су четворица сенатора из Нове Енглеске дали одлучујуће гласове за аквизицију нових територија.

Добивена подручја западно од ријеке Рио Гранде у САД-у се традиционално зову Мексичко препуштање за разлику од Тексашког припајања које се догодило двије године раније, премда подјела Новог Мексика по средини ријеке Рио Гранде никад није била утемељена контролом или мексичким границама. Мексико прије рата никад није признао независност Тексаса и није попуштао у својим захтјевима за териториј сјеверно од ријеке Рио Гранде или ријеке Гила све до потписа овог споразума.

Прије ратифицирања самог споразума, амерички Сенат направио је двије модификације: промијенио је текст у чланку IX (који је Мексиканцима гарантирао живот на купљеним територијима и право да постану амерички грађани) те обрисао чланак X (који је прихваћао легитимитет земљишне потпоре коју је извојевала мексичка влада). Дана 26. свибња 1848. године када су двије земље размијениле ратификације споразума Гуадалупе Хидалго, накнадно су се договориле око протокола у три чланка (познатог као Протоцол оф Qуерéтаро) којим би објасниле измјене и допуне. Протокол је потписан у граду Qуерéтара, а потписали су га А. Х. Севиер, Натхан Цлиффорд и Луис де ла Роса.

Чланак XI нудио је велику потенцијалну корист за Мексико, јер су се у њему САД обвезале угушити навале Апача које су уништавале подручје сјеверног Мексика те платити реституцију жртвама напада у случају неуспјеха њихових спречавања. Међутим, напади Индијанаца нису престали неколико десетљећа након потписа споразума, премда је епидемија колере смањила број Команча 1849. године. Амерички министар у Мексику 1850. године, Роберт Летцхер, био је сигуран да ће "јадан једанаести чланак" одвести САД у финанцијску пропаст ако га се не укине. Пет година касније САД су разријешене свих обвеза чланка XI и то због чланка II Гадсденовог уговора потписаног 1853. године.

Резултати рата

Америчка окупација Мексико Цитyја.

Територијалне промјене

Мексички териториј, прије одцјепљења Тексаса, обухваћао је простор од 4 400 000 км², а након 1848. године смањен је на нешто мање од 800 000 км². Додатних 32 000 км² продане су САД-у након потписа Гадсденовог уговора 1853. године.

Припојени територији, иако их се њиховом величином могло успоређивати са Западном Еуропом, ријетко су били насељени. Простори су обухваћали отприлике 14 тисућа становника Алта Цалифорниа и нешто мање од 60 тисућа становника у Санта Феу као и велику количину Индијанаца попут Наваја, Хопија и десетака других. Премда се неколицина преселила јужније у Мексико, већина је одлучила остати у САД-у и постати америчким грађанима иако су до тада већ били бројчано у мањини због америчких досељеника. Управо су ти досељеници тврдоглаво започели наметати свој језик, законски систем и опћенито своју културу над оригиналним становницима подручја које је сада представљало југозападни дио Сједињених Држава.

Амерички досељеници на југозападу отворено су изражавали свој презир према мексичком закону (грађански закон који је био темељен на законима Шпањолске) као стран и инфериоран те су га у потпуности одбацили и уводили своје властите статуте када се год за то указала прилика. Међутим, прихватили су неке аспекте мексичког закона и проводили их и кроз свој властити.

Мишљење о рату

У већини САД-а побједа и аквизиција нових простора довела је до раста патриотизма. Сама побједа означила је вјеровање Демократа у Недвојбену судбину (енг. Манифест Дестинy). I док се представник странке Wхиг Ралпх Wалдо Емерсон противио рату "као начину постизања америчке судбине", прихватио је чињеницу да су се "велики повијесни резултати увијек остваривали нечасним начинима." Премда се странка Wхиг противила рату за предсједничке изборе 1848. године изабрали су Зацхарyја Таyлора, увелике хваливши његове војне потхвате.

У Мексико Цитyју, у парку Цхапултепец споменик Ниñос Хéроес означава херојску жртву шесторице тинејџера војника-кадета који су се, умјесто предаје, борили до смрти против америчких војних трупа тијеком битке за дворац Цхапултепец 13. рујна 1847. године. Споменик означава један од најважнијих патриотских мјеста у читавом Мексику. Дана 5. ожујка 1947., готово стотину година након битке, тадашњи амерички предсједник Харрy С. Труман ставио је вијенац на споменик и одржао минуту шутње за погинуле.

Ефекти рата на Амерички грађански рат

Многи војсковође на обје стране тијеком Америчког грађанског рата заједно су се борили као млади официри у Мексику. Та листа укључује Улyссеса С. Гранта, Георгеа Б. МцЦлеллана, Амбросеа Бурнсидеа, Стонеwалла Јацксона, Јамеса Лонгстреета, Георгеа Меадеа, Роберта Е. Лееја и будућег предсједника Конфедеративних Држава Америке, Јефферсона Дависа.

Предсједник Улyссес С. Грант, који је као млади војни поручник служио у Мексику под водством генерала Таyлора, у својим мемоарима објављенима 1885. године присјетио се:

Генерално гледајући, већини војних официра било је свеједно је ли припајање било прихваћено или није; ипак некима није. Особно сам био против таквих мјера и до данашњег дана оцјењујем тај рат и његов исход као један од најнепоштенијих који су икад водиле двије стране од којих је једна била пуно надмоћнија од друге. Био је то тренутак слијеђења изразито лошег примјера еуропских монархија у којем се није водило рачуна о правди, већ само о жељи да се заузму нови територији."

– Улyссес С. Грант

Грант је такођер изразио и своје мишљење о томе да су због рата против Мексика САД кажњене грађанским ратом:

Побуна Јужњака у великој мјери била је резултат рата у Мексику. Нације такођер, попут појединаца, могу бити кажњене за своје пријеступе. Наша казна дошла је у облику најкрволочнијег и најскупљег рата модерног времена."

– Улyссес С. Грант

Утјецај рата у САД-у

Политички цртић о предсједничким изборима 1848. године који приказује Зацхарyја Таyлора или Wинфиелда Сцотта, двојицу водећих предсједничких кандидата странке Wхиг.

Унаточ почетним приговорима од стране чланова странке Wхиг и аболициониста, рат је у коначници ујединио САД због својег циља, а водили су га готово у потпуности ратни драговољци. Од почетних 6 тисућа војника, војска се повећала на више од 115 тисућа. Тек један и пол посто војника убијено је у биткама, а готово њих 10% умрло је од разних болести; додатних 12% војника било је озлијеђено или отпуштено из војске услијед болести (или чак обоје).

Тијеком рата појавиле су се политичке несугласице у САД-у око питања распоређивања освојеног Мексика. Кратак покрет "Цијели Мексико" заговарао је припајање комплетног територија. Ратни ветерани који су видјели Мексико из прве руке нису били претјерано ентузијастични том идејом. Они који су били против робовласништва такођер су се одупирали приједлогу и чврсто заговарали искључивање ропства из свих ново-стечених територија. Заступнички дом САД-а 1847. године одобрио је Wилмотов статут у којем је било истакнуто да нити један нови териториј не смије постати робовласнички. Међутим, статут није прошао у Сенату нити касније у мировном споразуму Гуадалупе Хидалго.

Мировни споразум Гуадалупе Хидалго био је резултат преговарања Ницхоласа Триста која уопће нису била одобрена. Амерички Сенат га је одобрио тек 10. ожујка 1848. године, а мексички конгрес ратифицирао 25. свибња. Мексичко припајање Алта Цалифорниа и Санта Феа те његово признање суверенитета САД-а над цијелим Тексасом сјеверно од ријеке Рио Гранде формализирао је додатак од 3 100 000 км² САД-у. У замјену, САД су платиле 15 милијуна долара и преузеле дуг мексичке владе над америчким грађанима. Коначан договор у вези територија и америчко-мексичке границе постигнут је Гадсденовим уговором из 1853. године.

Све до 1880. године "Водич Републиканске странке" којег је написао Републикански конгресни одбор дефинирао је рат као "говнасту, смрдљиву корупцију" и "један од најмрачнијих догађаја у повијести Америке - рат који је наметнут и Американцима и Мексиканцима због великих жеља за присвајањем нових територија предсједника Полка."

Литература

Главни извори

• Цраwфорд, Марк; Јеанне Т. Хеидлер; Давид Степхен Хеидлер (едс.) (1999). Енцyцлопедиа оф тхе Меxицан Wар. ИСБН 1-57607-059-X. 
• Фразиер, Доналд С. ед. Тхе У.С. анд Меxицо ат Wар, (1998.), 584; енциклопедија са 600 чланака које је писало преко 200 знанственика

Анализе

• Бауер, Карл Јацк (1992). Тхе Меxицан Wар: 1846– 1848. Университy оф Небраска Пресс. ИСБН 0-8032-6107-1. 
• Де Вото, Бернард, Yеар оф Децисион 1846 (1942.), добро написана популарна повијест
• Греенберг, Амy С. А Wицкед Wар: Полк, Цлаy, Линцолн, анд тхе 1846 У.С. Инвасион оф Меxицо (2012.).
• Хендерсон, Тимотхy Ј. А Глориоус Дефеат: Меxицо анд Итс Wар wитх тхе Унитед Статес (2008.)
• Меед, Доуглас. Тхе Меxицан Wар, 1846–1848 (2003.). Кратка анализа.
• Меррy Роберт W. А Цоунтрy оф Васт Десигнс: Јамес К. Полк, тхе Меxицан Wар анд тхе Цонqуест оф тхе Америцан Цонтинент (2009.)
• Смитх, Јустин Харвеy. Тхе Wар wитх Меxицо, Вол 1. (2 вол 1919), комплетан текст на интернету.
  • Тхе Wар wитх Меxицо, Вол 2. (1919.). комплетан текст на интернету.

Војна литература

• Бауер К. Јацк. Зацхарy Таyлор: Солдиер, Плантер, Статесман оф тхе Олд Соутхwест. Лоуисиана Стате Университy Пресс, 1985.
• Дисхман, Цхристопхер, А Перфецт Гибралтар: Тхе Баттле фор Монтерреy, Меxицо," Университy оф Оклахома Пресс, 2010. ИСБН 0-8061-4140-9.
• Еисенхоwер, Јохн. Со Фар Фром Год: Тхе У.С. Wар wитх Меxицо, Рандом Хоусе (1989.).
• Еубанк, Дамон Р., Респонсе оф Кентуцкy то тхе Меxицан Wар, 1846–1848. (Едwин Меллен Пресс, 2004.), ИСБН 978-0-7734-6495-7.
• Фоос, Паул. А Схорт, Оффханд, Киллинг Аффаир: Солдиерс анд Социал Цонфлицт дуринг тхе Меxицан-Wар (2002.).
• Фоwлер, Wилл. Санта Анна оф Меxицо (2007.) 527 страница; велика знанствена студија
• Фразиер, Доналд С. Тхе У.С. анд Меxицо ат Wар, Мацмиллан (1998.).
• Хамилтон, Холман, Зацхарy Таyлор: Солдиер оф тхе Републиц, (1941.).
• Хустон, Јамес А. Тхе Синеwс оф Wар: Армy Логистицс, 1775-1953 (1966.), У.С. Армy; 755 страница онлине стр. 125. - 58.
• Леwис, Ллоyд. Цаптаин Сам Грант (1950.).
• Јохнсон, Тимотхy D. Wинфиелд Сцотт: Тхе Qуест фор Милитарy Глорy (1998.)
• МцЦаффреy, Јамес M. Армy оф Манифест Дестинy: Тхе Америцан Солдиер ин тхе Меxицан Wар, 1846–1848 (1994.)исјечци и текстуално истраживање
• Смитх, Јустин Х. "Америцан Руле ин Меxицо," Тхе Америцан Хисторицал Ревиеw Вол. 23, Но. 2 (сијечањ, 1918.), стр. 287.–302. ин ЈСТОР
• Смитх, Јустин Харвеy. Тхе Wар wитх Меxицо. 2 вол (1919.). Добитник Пулитзерове награде. комплетан текст на интернету.
• Wиндерс, Рицхард Прице. Мр. Полк’с Армy: Тхе Америцан Милитарy Еxпериенце ин тхе Меxицан Wар (1997.)

Политичка и дипломатска литература

• Беверидге; Алберт Ј. Абрахам Линцолн, 1809–1858. Волуме: 1. 1928.
• Брацк, Гене M. Меxицо Виеwс Манифест Дестинy, 1821–1846: Ан Ессаy он тхе Оригинс оф тхе Меxицан Wар (1975.).
• Фоwлер, Wилл. Торнел анд Санта Анна: Тхе Wритер анд тхе Цаудилло, Меxицо, 1795–1853 (2000.).
• Фоwлер, Wилл. Санта Анна оф Меxицо (2007) 527пп; тхе мајор сцхоларлy студy исјечци и текстуално истраживање
• Глеијесес, Пиеро. "А Брусх wитх Меxицо" Дипломатиц Хисторy 2005 29(2): 223. – 254. Иссн: 0145-2096 дебате у Wасхингтону прије почетка рата.
• Граебнер, Норман А. Емпире он тхе Пацифиц: А Студy ин Америцан Цонтинентал Еxпансион. (1955.).
• Граебнер, Норман А. "Лессонс оф тхе Меxицан Wар." Пацифиц Хисторицал Ревиеw 47 (1978.): 325. – 42. у ЈСТОР.
• Граебнер, Норман А. "Тхе Меxицан Wар: А Студy ин Цаусатион." Пацифиц Хисторицал Ревиеw 49 (1980.): 405–26. у ЈСТОР.
• Хендерсон, Тимотхy Ј. А Глориоус Дефеат: Меxицо анд Итс Wар wитх тхе Унитед Статес (2007.), анализа
• Краузе, Енриqуе. Меxицо: Биограпхy оф Поwер, (1997.), уџбеник.
• Маyерс, Давид; Фернáндез Браво, Сергио А., "Ла Гуерра Цон Меxицо Y Лос Дисидентес Естадуниденсес, 1846–1848" [Тхе Wар wитх Меxицо анд УС Диссентерс, 1846–48]. Сецуенциа [Меxицо] 2004. (59): 32–70. Иссн: 0186-0348.
• Пинхеиро, Јохн C. Архивирано 2011-08-08 на Wаyбацк Мацхине-у Манифест Амбитион: Јамес К. Полк анд Цивил-Милитарy Релатионс дуринг тхе Меxицан Wар (2007.).
• Плетцхер Давид M. Тхе Дипломацy оф Аннеxатион: Теxас, Орегон, анд тхе Меxицан Wар. Университy оф Миссоури Пресс, 1973.
• Прице, Гленн W. Оригинс оф тхе Wар wитх Меxицо: Тхе Полк-Стоцктон Интригуе. Университy оф Теxас Пресс, 1967.
• Реевес, Јессе С. "Тхе Треатy оф Гуадалупе-Хидалго," Америцан Хисторицал Ревиеw, Вол. 10, Но. 2 (Јан., 1905), стр. 309. – 324. у ЈСТОР.
• Ривес, Георге Лоцкхарт. Тхе Унитед Статес анд Меxицо, 1821–1848: а хисторy оф тхе релатионс бетwеен тхе тwо цоунтриес фром тхе индепенденце оф Меxицо то тхе цлосе оф тхе wар wитх тхе Унитед Статес (1913) комплетан текст на интернету
• Родрíгуез Дíаз, Марíа Дел Росарио. "Меxицо'с Висион оф Манифест Дестинy Дуринг тхе 1847 Wар" Јоурнал оф Популар Цултуре 2001. 35(2): 41. – 50. Иссн: 0022-3840.
• Руиз, Рамон Едуардо. Триумпх анд Трагедy: А Хисторy оф тхе Меxицан Пеопле, Нортон 1992., уџбеник
• Сцхроедер Јохн Х. Мр. Полк'с Wар: Америцан Оппоситион анд Диссент, 1846–1848. Университy оф Wисцонсин Пресс, 1973.
• Селлерс Цхарлес Г. Јамес К. Полк: Цонтиненталист, 1843–1846 (1966), тхе стандард биограпхy први и други дио су на интернету као е-књиге Архивирано 2000-07-07 на Wаyбацк Мацхине-у
• Смитх, Јустин Харвеy. Тхе Wар wитх Меxицо. 2 вол (1919). Добитник Пулитзерове награде. комплетан текст на интернету.
• Степхенсон, Натханиел Wригхт. Теxас анд тхе Меxицан Wар: А Цхроницле оф Wиннинг тхе Соутхwест. Yале Университy Пресс (1921.).
• Wеинберг Алберт К. Манифест Дестинy: А Студy оф Натионалист Еxпансионисм ин Америцан Хисторy Јохнс Хопкинс Университy Пресс, 1935.
• Yанез, Агустин. Санта Анна: Еспецтро де уна социедад (1996.).

Мемоари и књиге из повијести

• Фаулк, Одие Б., анд Стоут, Јосепх А., Јр., едс. Тхе Меxицан Wар: Цхангинг Интерпретатионс (1974.)
• Родригуез, Јаиме Јавиер. Тхе Литературес оф тхе У.С.-Меxицан Wар: Нарративе, Тиме, анд Идентитy (Свеучилиште у Тексасу; 2010.) 306 страница. Обухваћа радове Англоамеричких, мексичких и мексичко-америчких писаца.
• Бењамин, Тхомас. "Рецент Хисториограпхy оф тхе Оригинс оф тхе Меxицан Wар," Неw Меxицо Хисторицал Ревиеw, Љето 1979., Вол. 54 треће издање, стр. 169. – 181.
• Вáзqуез, Јосефина Зораида. "Ла Хисториографиа Собре ла Гуерра ентре Меxицо y лос Естадос Унидос," ["Тхе хисториограпхy оф тхе wар бетwеен Меxицо анд тхе Унитед Статес"] Хистóрица (02528894), 1999., Вол. 23 друго издање, стр. 475. - 485.

Примарни извори

• Цалхоун, Јохн C. Тхе Паперс оф Јохн C. Цалхоун. Вол. 23: 1846, ед. бy Цлyде Н. Wилсон анд Схирлеy Бригхт Цоок. (1996.). 598 стр.
  • Цалхоун, Јохн C. Тхе Паперс оф Јохн C. Цалхоун. Вол. 24: Децембер 7, 1846 – Децембер 5, 1847 издање Цлyдеа Н. Wилсона и Схирлеy Бригхт Цоок, (1998.). 727 стр.
• Цонwаy, Цхристопхер, ед. Тхе У.С.-Меxицан Wар: А Бинатионал Реадер (2010.)
• Грант, Улyссес С. (1885). Персонал Мемоирс оф У. С. Грант. Неw Yорк: Цхарлес L. Wебстер & Цо. 
• Кендалл, Георге Wилкинс (1999). Лаwренце Дилберт Цресс. ур. Диспатцхес фром тхе Меxицан Wар. Норман, Оклахома: Университy оф Оклахома Пресс. 
• Полк, Јамес, К. (1910). Мило Милтон Qуаифе. ур. Тхе Диарy оф Јамес К. Полк: Дуринг хис Пресиденцy, 1845–1849. Цхицаго: А. C. МцЦлург & Цо. 
• Робинсон, Цецил, Тхе Виеw Фром Цхапултепец: Меxицан Wритерс он тхе Меxицан Wар, Свеучилиште у Аризони (Туцсон, 1989.).
• Смитх, Франклин (1991). Јосепх Е. Цханце. ур. Тхе Меxицан Wар Јоурнал оф Цаптаин Франклин Смитх. Јацксон, Миссиссиппи: Университy Пресс оф Миссиссиппи. 
• Георге Wинстон анд Цхарлес Јудах, ур. (1968). Цхроницлес оф тхе Грингос: Тхе У.С. Армy ин тхе Меxицан Wар, 1846–1848, Аццоунтс оф Еyеwитнессес анд Цомбатантс. Албуqуерqуе, Неw Меxицо: Тхе Университy оф Неw Меxицо Пресс. 
• Wебстер, Даниел (1984). Цхарлес M. Wилтсе. ур. Тхе Паперс оф Даниел Wебстер, Цорреспонденце. 6. Хановер, Неw Хампсхире: Тхе Университy Пресс оф Неw Енгланд. 
• Треатy оф Гуадалопе Хидалго. Интернет Соурцебоок Пројецт. Преузето 2008-11-26
• 28тх Цонгресс, 2нд сессион. Унитед Статес Хоусе Јоурнал. Преузето 2008-11-26
• 29тх Цонгресс, 1ст сессион. Унитед Статес Хоусе Јоурнал. Преузето 2008-11-26
• 28тх Цонгресс, 2нд сессион. Унитед Статес Сенате Јоурнал. Преузето 2008-11-26
• 29тх Цонгресс, 1ст сессион. Унитед Статес Сенате Јоурнал. Преузето 2008-11-26
• Wиллиам Хугх Робартс, "Меxицан Wар ветеранс: а цомплете ростер оф тхе регулар анд волунтеер троопс ин тхе wар бетwеен тхе Унитед Статес анд Меxицо, фром 1846 то 1848; тхе волунтеерс аре аррангед бy статес, алпхабетицаллy", БРЕНТАНО'С (А. С. WИТХЕРБЕЕ & ЦО, Проприеторс); WАСХИНГТОН, D. C., 1887.

Вањске везе

Водичи, библиографије и колекције

• Либрарy оф Цонгресс Гуиде то тхе Меxицан Wар
• Тхе Хандбоок оф Теxас Онлине: Меxицан Wар
• Реадинг Лист Архивирано 2013-05-02 на Wаyбацк Мацхине-у цомпилед бy тхе Унитед Статес Армy Центер оф Милитарy Хисторy
• Меxицан Wар Ресоурцес
• Тхе Меxицан–Америцан Wар, Иллиноис Хисторицал Дигитизатион Пројецтс ат Нортхерн Иллиноис Университy Либрариес Архивирано 2008-05-13 на Wаyбацк Мацхине-у

Медијски и примарни извори

• Роберт Е. Лее Меxицан Wар Мапс ин тхе ВМИ Арцхивес
• Тхе Меxицан Wар анд тхе Медиа, 1845–1848
• Треатy оф Гуадалупе Хидалго анд релатед ресоурцес ат тхе У.С. Либрарy оф Цонгресс
• Леттерс оф Wинфиелд Сцотт инцлудинг оффициал репортс фром тхе фронт сент то тхе Сецретарy оф Wар Архивирано 2007-04-03 на Wаyбацк Мацхине-у
• Франклин Пиерце'с Јоурнал он тхе Марцх фром Вера Цруз Архивирано 2006-10-27 на Wаyбацк Мацхине-у
• Меxицан–Америцан Wар Тиме лине
• Аниматед Хисторy оф тхе Меxицан–Америцан Wар Архивирано 2013-01-20 на Wаyбацк Мацхине-у

Остало

• ПБС сите оф УС-Меxицан wар програм Архивирано 2003-10-02 на Wаyбацк Мацхине-у
• Баттле оф Монтерреy Wеб Сите – Цомплете Инфо он тхе баттле
• А Цонтинент Дивидед: Тхе У.С. - Меxицо Wар
• Манифест Дестинy анд тхе У.С.-Меxицан Wар: Тхен анд Ноw
• Тхе Меxицан Wар
• Смитхсониан теацхинг аидс фор "Естаблисхинг Бордерс: Тхе Еxпансион оф тхе Унитед Статес, 1846–48"
• А Хисторy бy тхе Десцендантс оф Меxицан Wар Ветеранс Архивирано 2013-01-20 на Wаyбацк Мацхине-у
• Меxицан–Америцан Wар
• Инвисибле Мен: Блацкс анд тхе У.С. Армy ин тхе Меxицан Wар бy Роберт Е. Маy

Сестрински пројекти

У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Америчко-мексички рат