Пређи на садржај

Буффало Биллс

Извор: Wikipedija
Буффало Биллс
Држава Неw Yорк
Град Орцхард Парк
Стадион Ралпх Wилсон Стадиум (73.079 мјеста)
Службена страница http://www.buffalobills.com/
Управа
Власник Ралпх Wилсон
Предсједник Русс Брандон
Генерални менаџер Доуг Wхалеy
Тренери
Главни тренер Доуг Марроне
Координатор напада Натханиел Хацкетт
Координатор обране Јим Сцхwартз
Успјеси
Освојених првенстава АФЛ: 1964., 1965.
Конференцијски наслови АФЦ: 4
Дивизијски наслови АФЛ Исток: 3
АФЦ Исток: 7
Сезона у доигравању АФЛ: 4
НФЛ: 13

Буффало Биллс је професионални клуб америчког ногомета из Орцхард Парка (предграђа Буффала) у држави Неw Yорк.

Клуб је основан 1960. те је играо у источној дивизији АФЛ лиге до 1969. Од уједињења АФЛ и НФЛ лиге 1970. Биллси играју у источној дивизији АФЦ конференције НФЛ лиге. Освојили су два наслова првака АФЛ лиге, а откада су чланови НФЛ лиге, може се рећи да им је златно доба од краја осамдесетих па до краја деведесетих година прошлог стољећа, када су ушли у плаyофф чак 10 пута и притом играли 4 пута заредом у Супер Боwлу (1990.-1993.).[1]

Повијест клуба

[уреди | уреди извор]

Почеци у АФЛ-у

[уреди | уреди извор]

Својих првих десет сезона Биллси су играли у АФЛ лиги, и то с доста успјеха. Након двије почетне сезоне с губитничким омјером, Биллси су ухватили ритам те од 1964. до 1966. освојили своју дивизију три пута заредом. Наслов првака АФЛ-а су освојили 1964. и 1965., сваки пут против Сан Диего Цхаргерса, резултатима 20:7 и 23:0. Задње три сезоне НФЛ-а биле су доста лоше за Биллсе, у 42 утакмице побиједили су само 9 пута. Тијеком десет сезона у АФЛ-у, Биллси су остали запамћени као момчад с одличном обраном, у лиги која је ипак више била позната по нападачкој игри.

Прве сезоне у НФЛ-у

[уреди | уреди извор]

Своју прву сезону у НФЛ-у Биллси су завршили са само 3 побједе. Идућа сезона, 1971., била је још гора. Биллси су ју завршили с најмање побједа, најмање постигнутих поена и највише примљених поена у читавој лиги. Међутим, све се промијенило 1973. Биллси су се преселили на нови стадион (Рицх Стадиум) и имали побједничку сезону (9 побједа и 5 пораза). Такођер, њихова главна звијезда руннинг бацк О.Ј. Симпсон, имао је преко 2000 јарда пробијања[2] и то са само 14 одиграних утакмица у сезони (данас се игра 16). Сљедећу сезону су поновили успјех те се и пласирали у плаyофф, гдје су их у првој утакмици поразили Питтсбургх Стеелерси Террyа Брадсхаwа и Франца Харриса. Биллси су се након побједничких сезона поновно пласирали у доигравање 1980. и 1981., гдје су долазили до дивизијске рунде.

Успон на врх

[уреди | уреди извор]

Након неколико лоших сезона, Биллси су поновно били у успону поткрај осамдесетих. За то је добрим дијелом био заслужан распад конкурентске ногометне лиге УСФЛ, из које су након распада Биллси узели неколико одличних играча [3]. Од 1988. до 1995. Биллси су освајали дивизију 6 пута. Биллси су догурали до конференцијског финала 1988. кад су поражени од Цинциннатија, а годину касније до дивизијског кад су поражени од Цлевеланда.

Од четири узастопна Супер Боwла до данас

[уреди | уреди извор]

Биллси су сезону 1990. завршили с 13 побједа, те с још двије побједе у доигравању (међу којима доминантна побједа над Лос Ангелес Раидерсима од 51:3) дошли до својег првог Супер Боwла. Ту су били велики фаворит над Неw Yорк Гиантсима, али су у блиској утакмици изгубили 20:19. Прилика за поправак дојма дошла је годину касније. Након још једне сезоне с 13 побједа и још двије побједе у доигравању, у финалу су их чекали Wасхингтон Редскинси. Овај пут су Редскинси имали улогу фаворита, коју су и оправдали побједом 37:24. I трећу сезону заредом (1992.) Биллси су дошли до Супер Боwла, овај пут против Даллас Цоwбоyса. У тој утакмици Биллси су глатко поражени са 52:17 те постали прва момчад у повијести која је изгубила у три Супер Боwла заредом. Биллси су сљедеће сезоне добили још једну шансу. Након сезоне завршене омјером 12-4, и побједа у плаyоффу против Лос Ангелес Раидерса и Кансас Цитy Цхиефса, у финалној утакмици су их опет чекали Цоwбоyси. Цоwбоyси, с Троyом Аикманом као qуартербацком, опет су изашли као побједници, резултат је био 30:13 за Даллас.

Након четвртог изгубљеног финала, Биллси су почели посустајати. Иако су у идућих 6 сезона ушли 4 пута у доигравање, нису успјели ниједном доћи до Супер Боwла. Штовише, 1999. је било њихово задње појављивање у доигравању до данас, што је тренутно најдужи период од свих клубова у НФЛ-у.[4]

Учинак по сезонама од 2002.

[уреди | уреди извор]

Напомена: за попис свих сезона, посјетите чланак Учинак по сезонама Буффало Биллса

Освојили Супер Боwл Освојили конференцију Освојили дивизију У доигравању као wилд-цард
Сезона Лига Конференција Дивизија Регуларни дио сезоне Резултати у доигравању
Поз. Поб. Пор. Нер.
2002. НФЛ АФЦ Исток 4. 8 8 0
2003. НФЛ АФЦ Исток 3. 6 10 0
2004. НФЛ АФЦ Исток 3. 9 7 0
2005. НФЛ АФЦ Исток 3. 5 11 0
2006. НФЛ АФЦ Исток 3. 7 9 0
2007. НФЛ АФЦ Исток 2. 7 9 0
2008. НФЛ АФЦ Исток 4. 7 9 0
2009. НФЛ АФЦ Исток 4. 6 10 0
2010. НФЛ АФЦ Исток 4. 4 12 0
2011. НФЛ АФЦ Исток 4. 6 10 0
2012. НФЛ АФЦ Исток 4. 6 10 0
2013. НФЛ АФЦ Исток 4. 6 10 0

Тренутна играчка постава

[уреди | уреди извор]

Попис је ажуриран 11. вељаче 2014.

Попис играча Буффало Биллса
Qуартербацкови
  • 6 Деннис Диxон
  • 4 Кевин Колб
  • 9 Тхад Леwис
  • 3 ЕЈ Мануел
  • 7 Јефф Туел

Пробијачи (руннинг бацкови)

  • -- Антхонy Аллен
  • 22 Фред Јацксон
  • 48 Еван Родригуез
  • 28 C. Ј. Спиллер
  • 42 Ронние Wинго
  • 38 Франк Суммерс*

Хватачи (wиде рецеивери)

  • -- Рамсес Барден
  • 81 Марцус Еаслеy
  • 18 Кевин Еллиотт
  • 88 Марqуисе Гоодwин
  • 11 Т. Ј. Грахам
  • 13 Стеве Јохнсон
  • 17 Брандон Кауфман
  • 15 Цорделл Роберсон
  • -- Цхрис Суммерс
  • 10 Роберт Wоодс
  • 14 Саммy Wаткинс
  • 15 Цхрис Хоган***

Тигхт ендови

  • 89 Цхрис Грагг
  • 82 Тонy Моеаки
  • 85 Лее Смитх
  • 84 Сцотт Цхандлер
  • 80 Мике Цауссин**

Нападачка линија (оффенсиве линемен)

  • 62 Марк Аспер
  • -- Рандy Цоллинг
  • 72 Едаwн Цоугхман
  • 77 Цордy Гленн
  • 75 Цхрис Хаирстон
  • 63 Јамаал Јохнсон-Wебб
  • 59 Доуг Легурскy
  • 79 Ерик Пеарс
  • 64 Јое Унга
  • 60 Краиг Урбик
  • 70 Ериц Wоод
  • 66 Тхомас Wелцх
  • 73 Антоине МцЦлаин***

Обрамбена линија (дефенсиве линемен)

  • 90 Алан Бранцх
  • 97 Цорбин Брyант
  • 96 Стефан Цхарлес
  • 99 Марцелл Дареус
  • 55 Јеррy Хугхес
  • 98 Икпонмwоса Игбиносун
  • 95 Кyле Wиллиамс
  • 94 Марио Wиллиамс
  • 92 Алеx Царрингтон*

Линебацкери

  • 50 Кико Алонсо
  • 53 Нигел Брадхам
  • -- Коуртнеи Броwн
  • -- Wиллие Јефферсон
  • 91 Маннy Лаwсон
  • 57 Тy Поwелл
  • 56 Јацqуиес Смитх
  • -- Натхан Wиллиамс
  • 52 Артхур Моатс*

Цорнербацкови

  • 33 Рон Броокс
  • 30 Марио Бутлер
  • 24 Степхон Гилморе
  • 21 Леодис МцКелвин
  • 37 Ницкелл Робеy
  • 44 Брандон Смитх

Сафетyји

  • -- Јајуан Харлеy
  • 36 Јонатхан Меекс
  • 25 Да'Норрис Сеарцy
  • 23 Аарон Wиллиамс
  • 27 Дуке Wиллиамс
  • 31 Јаирус Бyрд*
  • 35 Јим Леонхард*

Специјални тимови (специал теамс)

  • 5 Дустин Хопкинс
  • 8 Бриан Моорман
  • 65 Гаррисон Санборн
  • 2 Дан Царпентер*

Напомена: * - неограничени слободни играч (агент), ** - ограничени слободни играч (агент), *** - слободни играч с ексклузивним правима

Чланови Куће славних НФЛ-а

[уреди | уреди извор]
  • Биллy Схаw (у клубу од 1961. до 1969.)
  • О.Ј. Симпсон (1969. - 1977.)
  • Јое ДеЛамиеллеуре (1973. - 1979., 1985.)
  • Андре Реед (1985. - 1999.)
  • Бруце Смитх (1985. - 1999.)
  • Јим Келлy (1986. - 1996.)
  • Марв Левy (1986. - 1997.)
  • Тхурман Тхомас (1988. - 1999.)
  • Јамес Лофтон (1989. - 1992.)
  • Ралпх Wилсон, Јр. (власник и оснивач) (1960. до данас)
  1. „СУПЕР БОWЛ XXVIII; Ит'с Фоуртх-анд-Хеартбреак ас тхе Биллс Лосе Оне Море”. нyтимес.цом. 31. сијечња 2013.. Приступљено 3. сијечња 2014. 
  2. „НФЛ Сингле Сеасон Русхинг Yардс Леадерс”. спортсцитy.цом. 30. просинца 2012.. Архивирано из оригинала на датум 2014-01-03. Приступљено 3. сијечња 2014. 
  3. „Ремемберинг хоw усефул тхе УСФЛ wас то Буффало”. еспн.го.цом. 21. листопада 2009.. Приступљено 3. сијечња 2014. 
  4. „Буффало Биллс Цлеан Оут Лоцкерс; Плаyофф Дроугхт Цонтинуес”. спортс.yахоо.цом. 30. просинца 2013.. Архивирано из оригинала на датум 2014-01-04. Приступљено 3. сијечња 2014.