Цхрéтиен де Троyес
| Цхрéтиен де Троyес | |
|---|---|
 | |
Цхрéтиен де Троyес (чита се Кретјен де Троа) за ког се зна да је био активан између 1165.-1180. био је француски пјесник, познат као аутор пет артуровских романси; Éрец ет Éниде (Ерек и Енида), Цлигèс (Клижес), Ланцелот, о Ле Цхевалиер à ла цхарретте (Ланселот или витез с колицима), Yваин, о Ле Цхевалиер ау лион (Ивен или витез с лавом) и Перцевал, о Ле Цонте ду Граал (Перцивал или прича о Гралу). Цхрéтиен је такођер написао и поему Гуиллауме д'Англетерре, која се базира на легенди о Светом Еустахију, која нема никаквих додирних точака са легендом о Краљу Артхуру.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Мало се зна о Цхрéтиеновом животу, али се поуздано зна да је често боравио на двору Марие, грофице од Цхампагне, а претпоставља се да је можда посјетио Енглеску. Његове приче написане на народном језику, слиједиле су у Француској дух норманског поета Wацеа и његове поеме Роман де Брут из 1155., а то је пак био пријевод - Хисториа Регум Британниае Геоффреyа Монмоутха.[1] На тај начин је увезена британска легенда о Краљу Артхуру у континенталну Европу.[1]
Цхрéтиенове романсе имитирали су готово одмах други француски пјесници и често су превођене и прилагођаване на друге језике током сљедећих неколико вијекова, будући да се романтика наставила развијати као литерарна форма. Тако је напримјер његов Éрец ет Éниде био подлога за настанак поеме Сир Гаwаyне и Зелени витез у 14. вијеку.[1]
Цхрéтиенове романсе комбинирају појединачне авантуре у добро повезану причу. Éрец ет Éниде је прича о вјерној и покорној супрузи која доказује своју љубав према мужу непоштивањем строго кананонизираних дворских правила према брачном другу.[1]
У Цлигèсу у центру приче је жена, жртва брака склопљеног под притиском која одглуми смрт и пробуди се у новом и сретном животу са својим љубавником. У причи о Ланцелоту, Цхрéтиен на преувеличан и помало пародијски начин разглаба тему о витешкој љубави и занесеном љубавникнику који служи богу љубави и музи свога срца - Гуиневере, супрузи његова господара Краља Артхура.[1]
Yваин је бриљантна екстраваганција, у којој се комбинира тема пренаглог брака младе удовице која се жени за убојицу њезина мужа. Она га испрва неволи, али је он након бројних витешких побједа ипак освоји и њихов брак постане складан. У поеми о Перцивалу, коју је Цхрéтиен оставио недовршену, уједињује религијску тему Светог грала са фантастичном авантуром.[1]
Цхрéтиен је био иницијатор софистициране дворске романтике. Дубоко упућен у оновремени дворски ритуал и односе, он на народном језику пјева о љубави као судбински предодређеној али уз велику дозу хумора у свијету артуровских авантура. Занимање за његово дјело, испрва је било концентрирано на фолклорни аспект који му је послужио као извор, али се током 20. вијека преусмјерило на саму структуру његових поема и наративну технику.[1]
