Доналд Кнутх

	Доналд Ервин Кнутх
	;
Рођење	10. 1. 1938. (доб: 86); Милwаукее, САД
Пребивалиште	САД
Поље	математика; рачунарство
Алма матер	Цасе Институте оф Тецхнологy; Цалифорниа Институте оф Тецхнологy
Академски ментор	Марсхалл Халл, Јр.
Истакнути студенти	Леонидас Ј. Гуибас; Мицхаел Фредман; Сцотт Ким; Ваугхан Пратт; Роберт Седгеwицк; Јеффреy Виттер; Андреи Бродер
Познат по	Тхе Арт оф Цомпутер Программинг; ТеX, МЕТАФОНТ; Кнутх–Моррис–Праттов алгоритам; Кнутх–Бендиxов алгоритам довршетка; MMIX
Истакнуте награде	Турингова награда (1974); Јохн вон Неуманнова медаља (1995); Харвеyева награда (1995); Награда из Кјота (1996)

Доналд Ервин Кнут (енгл. Donald Ervin Knuth; Милвоки, 10. јануар 1938) је један од најпознатијих информатичара програмера и пензионисани професор на универзитету Станфорд. Често је називан „оцем алгоритама“ јер је допринео развоју и систематизацији математичке технике за анализу сложених рачунарских алгоритама.

Поред великог доприноса у неколико грана информатике и рачунарства, Кнут је, можда, најпознатији као творац ТеX-а, рачунарског система за слог и прелом текста, као и МЕТАФОНТ-а, језика за дефинисање фонта и система за компајлирање. Кнут је такође творац WЕБ/ЦWЕБ рачунарског система за програмирање чији је циљ да олакша програмирање. Такође је створио и MMIX — рачунарски сет инструкција и асемблер којим је илустровао примере у свом делу Уметност рачунарског програмирања (енгл. The Art of Computer Programming).

Живот и рад

Доналд Ервин Кнут рођен је 10. јануара 1938. у Милвокију. Родитељи су му били Ервин Хенри Кнут и Луиси Мери Бохнинг. Ервин је био учитељ и управо он је код Доналда развио љубав према школи, музици и математици.

У средњој школи расте Доналдово интересовање за музику те је у једном тренутку био одлучио да након дипломирања студира музику (свирао је саксофон, а касније и трубу), али се на крају посветио природним наукама. Први „научни“ чланак, под називом Потрзебие Сyстем оф Wеигхтс анд Меасурес објавио је у школском магазину. У њему је дефинисао основну јединицу дужине као дебљину магазина Мад број 26, а основну јединицу силе назвао је wхатмеwоррy по фрази маскоте тог магазина: „Шта? Ја забринут?“ (енгл. What? Me worry?). „Мад“ магазин је откупио чланак и објавио га јуна 1957.

Кнутов први математички чланак се односио на средњошколско такмичење које се звало „Потрага за талентима“ (1955). Кнутов чланак о рачунарској сложености песама је штампан више пута у рачунарским часописима.

Када му је понуђена стпендија за студирање физике на Институту технологије у Кливленду прихватио ју је, али се временом удаљио од физике и посветио математици. Дипломирао је у јесен 1960. Након тог је уписао Калифорнијски технолошки институт, а јуна 1963. је награђен за рад у пољу математике. Иако је још увек био студент, године 1962. се запослио у издавачкој кући „Адисон-Весли“. У свом раду Кнут је комбиновао знање из математике и информатике па је, на пример, израчунао Ојлерову константу на 1.271 децималу и своје решење објавио 1962. Исте године је објавио рад везан за рачунање полинома. Кнут се оженио са Ненси Џил Картер 24. јуна 1961. са којом има двоје деце: Џона Мартина Кнута и Џенифер Сијеру Кнут.

Након што је 1963. докторирао, Кнут је постао доцент на Технолошком институту у Калифорнији на одсеку за математику, а 1966. је унапређен у звање редовног професора и постао је стални члан Института. Од 1964. до 1967. радио је као редактор за програмске језике у Асоцијацији за рачунарске машине (енгл. Association for Computing Machiney). До 1966. његов рад на компилаторима (програмима за превођење) је достигао 3.000 написаних страна те су Адисон и Весли заједно са Кнутом решили да започну рад на серији књига које би обухватиле и разне друге ствари везане за рачунаре, а не само компилаторе.

Књига „Уметност рачунарског програмирања — први део: Основни алгоритми“ (енгл. The Art of Computer Programming—Volume 1: Fundamental Algorithms) објављена је 1968. Други део: „Семинумерички алгоритми“ (енгл. Volume 2: Seminumerical Algorithms) објављен је следеће године, а трећи део: „Сортирање и претрага“ (енгл. Volume 3: Sorting and Searching) 1973. Кнутов циљ је био да сакупи и сумира оно што је познато о рачунарским методама и покаже колико је дубока веза између математике и информатике.

Од 1968. Кнут почиње да ради као професор информатике и рачунарства на универзитету Станфорд. Кнут је дао велики допринос математици и информатици. Свакако треба поменути Кнут-Бендикс алгоритам, један од основних рачунарских алгоритама са алгебарском структуром, посебно са групама и полугрупама. Овај алгоритам је објавио заједно са својим студентом Питером Бендиксом 1970. године.

Друго значајно Кнутово дело је изум ТеX-а, језика за рачунарско слагање математичких и научних текстова. ТеX је променио технологију дигиталне обраде математичких и научних текстова јер пружа изузетан квалитет слога и прелома математичке нотације, као и обичног текста. ТеX не само да је помогао у објављивању и писању чланака већ је омогућио и бољу комуникацију међу научницима и математичарима.

Треба поменути и друга Кнутова дела: програмски језици, развој ЛР(к) рашчлањивања, Кнут-Морис-Прат алгоритам за сравњивање низа карактера итд.

Мало је познато да је Кнут предложио назив „Бекус-Наурова форма“, да је написао један од најсложенијих компилатора за програмски језик алгол у 22. години и да је прву књигу, Уметност рачунарског програмирања, објавио у својој 28. години.

Награде и признања

За значајан и велики допринос информатици и математици Кнут је добио велики број награда, диплома и одликовања:

Године 1971. постао је први добитник награде „Грејс Мари Хопер“ (енгл. Grace Murray Hopper Award) коју додељује Асоцијација за рачунарске машине
Године 1973. постао је члан Америчке академије за науку и уметност
Године 1974. освојио је „Алан M. Тјуринг“ награду (енгл. Alan M. Turing Award)
Године 1975. године освојио је награду „Лестер-Форд“ (енгл. Lester R. Ford Award) коју додељује Америчка математичка асоцијација
Године 1979. додељена му је национална медаља у пољу науке
Године 1981. постао је члан Националне академије за инжењеринг
Године 1982. постао је почасни члан асоцијације ИЕЕЕ
Године 1988. добио је Френклинову медаљу
Године 1992. постаје члан Француске академије науке и уметности
Године 1994. награђен је Аделсколдовом медаљом коју додељује Шведска академија науке и уметности
Године 1995. додељена му је и Медаља „Џон фон Нојман“ (енгл. John von Neumann Medal) коју додељује удружење ИЕЕЕ чији је био члан
Године 1996. добио је Кјото награду коју додељује фондација „Инамори“

Заоставштина

Кнут се данас сматра легендарном личношћу у области информатике. Његове три књиге о рачунарском програмирању имале су значајну улогу у дефинисању информатике као сложене и битне научне дисциплине. Тренутно ради на заокруживању серије књига Уметност рачунарског програмирања, коју сматра својим животним делом. Такође је доцент на Оксфордском универзитету.

Награда „Доналд Кнут“ (енгл. The Donald E. Knuth Prize) је названа управо по њему, а од 1996. године се додељује једном годишње и износи 5.000 долара. Награду додељујуАссоциатион фор Цомпутинг Мацхинерy'с Специал Интерест Гроуп он Алгоритхмс анд Цомпутинг Тхеорy (АЦМ СИГАЦТ) и Институте оф Елецтрицал анд Елецтроницс Енгинеерс'с Тецхницал Цоммиттее он тхе Матхематицал Фоундатионс оф Цомпутинг (ИЕЕЕ).

Повезано

Спољашње везе

Кнутов сајт Архивирано 2004-07-14 на Wаyбацк Мацхине-у