Драган Р. Филиповић
| Драган Р. Филиповић | |
|---|---|
| Биографске информације | |
| Рођење | 1958. Ужице, НР Србија, ФНРЈ |
| Образовање | |
| Занимање | књижевник, стрип и телевизијски сценариста |
| Опус | |
| Књижевне врсте | фантастика |
Драган Р. Филиповић (рођен 1958. године у Ужицу) је српски писац фантастике, стрипски и телевизијски сценариста. Од 1979. године објавио је три романа, као и тридесетак прича у Сириусу, Алефу, Знаку Сагите, Свескама и Књижевној речи. Бобан Кнежевић је означио Филиповића као „дива српске фантастике“.
Приче је објављивао у УСА (у часопису СФ Интернатионал) и у Великој Британији.
Написао је велики број новинских текстова, од „Студента“ до „Радио-аматера“ и „Риболовачке ревије“.
Од 2016. редовно пише "Ужичке зидне новине" за Ужичку недељу.
Написао је и бројне стрипске сценарије за велики број значајних цртача бивше Југославије, (између осталог и за Игора Кордеја),углавном објављених у немачким публикацијама „Геспенстер“, „Бастаи“ и „Ехапа“, преко 800 табли, а са ужичким уметником Душаном Бунарџићем је урадио велики број стрипова у издањима „Дечјих новинама“.
Најуспешнији серијал „Wандерер“ (цртао Игор Кордеј), објављен је као албум у тврдом повезу на преко сто страна у Хрватској уз „финанцијску потпору Министарства културе Републике Хрватске“, издавач Огранак Матице хрватске Бизовац.
За телевизију је радио серијал од 10 епизода за 3П, Нови Сад, о дизајну и припреми за штампу; серијал је сниман у Ужицу;
празничну емисију о Светом Сави (3П Нови Сад), рађена у уколини Ужица;
серијал „Она песма“ (евергрин музички/играни, наратор Горан Султановић, режија Славко Димитријевић);
документарно/играни филм „Златно руно Звижда“, за који је добио награду за најбољи сценарио „Сребрни пастир“, као и „Златну буклију“ за најбољи документарац.
Написао је позоришни комад „Које ми уво звони“, игран у Народном позоришту Ужице и широм србије у извиђењу путујућег позоришта из кофера „Смајли“.
Најновије дело му је путопис „Пецајући старом пругом од Ужица до Вишеграда“, богато илустрован и опремљен фотографијама.
Члан је Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“.
Библиографија
[уреди | уреди извор]Објављени романи
- Ореска, Дечије новине, 1987.
- Златна књига, Знак Сагите, 1988.
- Казабланка (у часопису Знак Сагите бр. 11, 2003)
Важније антологије и књижевни избори
- Тамни вилајет 1, уредио Бобан Кнежевић, Знак Сагите, Београд, 1987.
- Тамни вилајет 2, уредио Бобан Кнежевић, Знак Сагите, Београд, 1992.
- Тамни вилајет 3, уредио Бобан Кнежевић, Знак Сагите, Београд, 1993.
- Нова српска фантастика, уредили Бобан Кнежевић и Сава Дамјанов, СИЦ, Београд, 1994.
- Тамни вилајет 4, уредио Бобан Кнежевић, Знак Сагите, Београд, 1996.
- „Фантастична реч“, Књижевна реч, бр. 492/493, Београд, 1997.
- Трифид, уредио Васа Павковић, књижара Алан Форд, Београд, 2001. (са Гораном Скробоњом и Бобаном Кнежевићем)
- Угриз страсти (приче еротске фантастике), уредио Павле Зелић, Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“, 2007.
- Wандерер, стрип албум, цртач Игор Кордеј, 2012. Накладник Огранак Матице хрватске Бизовац, библиотека Квадрат.
- Пецајући старом пругом од Ужица до Вишеграда, путопис/монографија, илустровао Игор Кордеј, 2016. година, издавач Лист рујански, Ужице.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу причу објављену 1987. („Говнокрадица“)
- Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћи роман објављен 1988. (Златна књига, равноправно са: Борислав Пекић, Атлантида)
- Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу новелу објављену 1989. и 1990. („Бежим у ноћ“)
- Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћи роман објављену 2003. (Казабланка)