Дукља

Дукља; Диоцлеа; Дукља
Застава	Грб
	; Дукља на врхунцу (за вријеме Бодина)
Географија
Континент	Европа
Регија	Балкан
Земља	Црна Гора, Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина
Друштво
Званични језици	старословенски
Религија	хришћанство
Владавина
Облик владавине	монархија
Титула владара	краљ, књаз
Владар	Јован Владимир
Други владар	Стефан Војислав
Трећи владар	Михаило Војислављевић
Историјско доба	средњи вијек
Оснивање	854.
Престанак	око 1189. године
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су:	Наследиле су:

Дукља је најстарија славенска држава настала на подручју данашње Црне Горе. Под династијом Војислављевића Дукља је постала краљевина у 11. вијеку, али је убрзо потом пала у вечите грађанске ратове који су резултирали њеном анексијом од стране Немањића.

Назив

Назив Дукља потиче од античког града Дукље (лат. Доцлеа), сада градине у близини савремене Подгорице, те од илирскога племена Дукљана (лат. Доцлеатес) који су живели на потезу од Подгорице у Црној Гори

Славенизирање

Славени су у 8. веку овладали градом Дукљом, околним планинама, Скадарским језером и делом обале Јадранскога мора прихватајући, не само хришћанство, већ и етнониме Дукља-Дукљани.

Први Дукљански владар

Архонт Петар био је владар Дукље, но историја није точно утврдила у којем временском периоду; иза њега је остао печат, који се данас чува у Берлину, а на којем пише: Петар Архонт Дукље Амин.

Војислављевићи

Војислав, дукљански кнез, након што је 1042. потукао Византијце током битке код Бара, осамосталио је Дукљу.

Његов син Михаило ће најкасније 1078. постати краљ.

Наследник Михаила, његов син краљ Бодин, овладао је и великим деловима Рашке, Босне, Албаније, те околицом Дубровника. Бодиновом смрћу ће моћ Дукљанскога краљевства, непрекидним унутарњим борбама за власт, трајно опадати.

Дукљанско краљевство је рашки жупан Немања коначно 1185. године покорио, порушивши, осим Котора, све друге дукљанске градове.

Вјера

Дукља је била католичка земља. Од 1089. тадашња бискупија из Бара је, одлуком папе, издигнута на ранг надбискупије која се у Љетопису попа Дукљанина помиње као Дукљанска црква, но након Рашког освајања Дукље, током наредних столећа ће православље постати доминатном вјером.

Занимљивост

Византски војсковођа и хроничар Нићифор Вријеније бележи како је у периоду од 1072. до 1075. Бодин, по наредби свога оца дукљанскога краља Михаила, предводио војску од "Дукљана и Хрвата" као помоћ славенским устаницима на Балкану, те како је та војска "злостављала Илирик".^[1]

У Призрену устаници су га окрунили својим царем под именом Петар. Освојио је Бодин Скопље и Ниш и на северу опседао бизантске утврде на Дунаву.

На другом место у својој хроници, Вријеније пише:

...а народ Славена, одбацивши покорност Ромејима (Бизантицима - оп.а.), пустошио је и пљачкао земљу Бугара. Скопље и Ниш беху освојени, а и Симиум и места око реке Саве и подунавски градови око Видина тешко су пострадали. Дукљани побунивши се, цио Илирик злостављаху".
– ^[2]

Владари из династије Војислављевића

Војислав, дукљански кнез, Свети Владимир му је био стриц или брат од стрица, владао од 1018. до 1043., осамосталио Дукљу, 1042. побједио комбинирану бизантску војску.

Михаило, дукљански краљ, владао од 1046. до 1081., добио краљевске ознаке од папе Гргура VII. најкасније 1077. године.
Бодин, дукљански краљ, владао од 1082. до 1108. године, за његовога доба Дукљанско краљевство било је на врхунцу.
Михаило II., дукљански краљ, наслиједио оца Бодина након његове смрти 1108. године, но убрзо је био свргнут.
Доброслав, дукљански краљ, син Михаила и полубрат Бодина, вољом је народа изабран за краља, но убрзо је постао жртва уроте коју је исплео рашки жупан Вукан који га је затворио.^{[недостаје референца]} Пустио га је на слободу, али је Доброслава, његов насљедник на дукљанском пријестољу краљ Владимир, ослијепио. Умро је Доброслав у самостану Св. Срђа и Вакха покраје ријеке Бојане.
Владимир, дукљански краљ, унук Михаила, сурађивао с рашким жупаном Вуканом и био експонент рашке струје у Дукљи о којој извјештава и Љетопис попа Дукљанина.^{[недостаје референца]} Отрован је 1118. по наређењу Бодинове жене краљице Јаквинте.
Ђорђе, у два наврата дукљански краљ, најприје 1118. а онда у раздобљу од 1125. до 1131. године. Син Бодинов. Са својом мајком Јаквинтом се жестоко обрачунавао с рашком струјом у Дукљанском краљевству.^{[недостаје референца]} Но, Бизант је ускористио унутарње борбе, па су подузели војни напад на Дукљу, заузели пријестоницу Скадар, ухитили Јаквинту и послали је у Цариград камо је и умрла. Након борби, Ђорђа су Бизантици заробили и одвели такођер у Цариград гдје је и умро.
Грубеша, дукљански краљ, син кнеза Бранислава, владао од 1118. до 1125. као бизантски вазал, те ратовао против краља Ђорђа, у једном таковом боју и погунуо.
Градихна, дукљански краљ, владао од 1131. до 1141. године, син кнеза Бранислава, за краља постављен као бизантски вазал. Љетопис попа Дукљанина описује како је био Градихна "благ, кротак, милосрдан, заштитник удовица и сирочади". Моћ је Дукљанскога краљевства за његова доба већ била на измаку.
Радослав, дукљански кнез, наслиједио пристоље до свога оца краља Градихне, но за разлику од њега и свих осталих Војислављевића од доба Михаила, Радослав није носио титулу краља, што бјелодано свједочи о дезинтеграцији моћи Дукљанскога краљевства. Скупа са својом браћом Јованом и Владимиром покушао је Радослав организирати оружани отпор српским нападима које је предводио рашки жупан Немања.^{[недостаје референца]} Но, у томе нису имали успјеха.

Повезано

Извори

Вањске везе

Дукљанска држава у другој половици 11. ст. (карта) Архивирано 2011-08-14 на Wаyбацк Мацхине-у

[1] Нићифор Вријениј: Опис његове борбе против Дукљана

[2] [1]^{[мртав линк]}

[1]

[2]