ФИФА Свјетско првенство 1930.
Свјетско првенство у ногомету - Уругвај 1930. | |
| |
Земља домаћин | Уругвај |
Број репрезентација | 13 |
Свјетски прваци | Уругвај |
Број утакмица | 18 |
Број постигнутих голова | 70 |
Најбољи стријелац | Гуиллермо Стáбиле, (Аргентина) 8 погодака |
Најбољи играч | није биран |
Свјетско првенство у ногомету - Уругвај 1930.
Прво Свјетско првенство у ногомету одржано је 1930. године у Уругвају, због тога што је Уругвај био двоструки ногометни побједник Олимпијских игара и због чињенице што је 1930. била стогодишњица уругвајске независности. Први домаћини су уједно постали и свјетски прваци, побиједивши Аргентину у узбудљивом финалу резултатом 4-2.
Ово Свјетско првенство је било једино у којем су се репрезентације нашле у главном турниру без квалификација. Репрезентацијама су се дијелиле позивнице. Проблем за европске момчади је било дуго путовање преко Атлантског оцеана и плаћање скупих карата за бродове. Зато је ФИФИН тадашњи предсједник Јулес Римет обећао да ће трошкове путовања сносити ФИФА. На крају су 4 европске момчади одлучиле натјецати се: Белгија, Француска, Југославија и Румуњска.
Ждријебом је одлучено да ће се момчади расподијелити у 4 скупине. Све утакмице су се одиграле у главном граду Уругваја Монтевидеу. Прве утакмице су се одржале 13.7.1930. Француска је побиједила Мексико резултатом 4-1. Стријелац 1. гола свих Свјетских првенстава је Француз Луциен Лаурент, који је забио у 19. минути већ споменуте утакмице. На другој, САД су побиједиле Парагвај са 3-0. У тој утакмици добили смо и првога човјека који је забио хат-трицк. То је био Берт Патенауд. 4 побједника група су се пласирали у полуфинала. То су били Аргентина, Југославија, САД и Уругвај.
У полуфиналима, Уругвај је побиједио Југославију 6-1 а утакмица це бити упамцена по мозда и највецој неправди у историји фудбала...у чувеној акцији за водјство Уругваја од 2:1, уцествовао је и један полицајац, који је на запрепасцење насих репрезентативаца, али и буран смех гледалаца, лопту из гол-аута вратио у игру и омогућио Анселму да савлада насег “Ел Гран” Милована Јаксица, а у другом Аргентина против САД такођер 6-1. Одмах се послије играло финале, јер Југославени нису хтјели играти за 3. мјесто. Никада више у повијести СП-а се није догодило да није било утакмице за 3. мјесто.
У финалу - скандал! Момчади Аргентине и Уругваја се нису могле договорити око ногометне лопте, па се једно полувријеме играло с аргентинском лоптом, а друго с уругвајском. Колико је то важно било, очито је. Полувријеме играно аргентинском лоптом, гаучоси су добили с 2-1, али друго полувријеме Уругвајци су добили с 3-0. Укупно 4-2 и огромно славље Уругваја. Последњи са тог финала умро је 2010. године а то је Аргентинац Францисцо Варалло у 100. години живота.
Игралишта
[уреди | уреди извор]Играло се искључиво у Монтевидеу, на 3 стадиона: Естадио Центенарио, Естадио Парqуе Централ и Естадио Поцитос.
Нај стријелци
[уреди | уреди извор]8 голова
- Гуиллермо Стáбиле (АРГ)
5 голова
- Јосé Пéдро Цеа (УРУ)
4 гола
- Берт Патенауде (УСА)
3 гола
- Јуан Пелегрино Анселмо (УРУ)
- Иван Бек (ЈУГ)
- Царлос Десидерио Пеуцелле (АРГ)
- Јоãо Цоелхо Нето (Прегуинхо) (БРА)
2 гола
- Хéцтор Цастро (УРУ)
- Пабло Дорадо (УРУ)
- Вицториано Сантос Ириарте (УРУ)
- Андрé Масцхинот (ФРА)
- Бартхоломеw МцГхее (УСА)
- Луíс Фернандо Монти (АРГ)
- Модерато Висинтаинер (БРА)
- Мануел Росас Санцхез (МЕX)
- Цонстантин Станциу (РОМ)
- Царлос Видал Лепе (ЦХИ)
- Дјордје Вујадиновиц (ЈУГ)
- Адолфо Бернабé Зумелзú (АРГ)
1 гол
- Гуиллермо Ареллано Морага (ЦХИ)
- Şтефан Барбу (РОМ)
- Јамес Броwн (УСА)
- Делфíн Бенíтез Цáцерес (ПАР)
- Јуан Царреñо Сандовал (МЕX)
- Роберто Гаyóн Марqуéз (МЕX)
- Марино Еваристо (АРГ)
- Марцел Лангиллер (ФРА)
- Луциен Лаурент (ФРА)
- Благоје Марјановиц (ЈУГ)
- Хéцтор Педро Сцароне (УРУ)
- Алејандро Сцопелли Цасанова (АРГ)
- Луíс Алфонсо Соуза Ферреира (ПЕР)
- Гуиллермо Субиабре Асторга (ЦХИ)
- Александар Тирнаниц (ЈУГ)
- Францисцо Антонио Варалло (АРГ)
аутогол
- Мануел Росас Сáнцхез (МЕX) против Чилеа