Пређи на садржај

ФИФА Свјетско првенство 1930.

Извор: Wikipedija
Свјетско првенство у ногомету -
Уругвај 1930.
Свјетско првенство у ногомету - Уругвај 1930.
Свјетско првенство у ногомету -
Уругвај 1930.

Земља домаћин Уругвај
Број репрезентација 13
Свјетски прваци Уругвај
Број утакмица 18
Број постигнутих голова 70
Најбољи стријелац Гуиллермо Стáбиле,
(Аргентина)
8 погодака
Најбољи играч није биран
Коначни пласман судионица ногометног СП-а 1930.

Свјетско првенство у ногомету - Уругвај 1930.

Прво Свјетско првенство у ногомету одржано је 1930. године у Уругвају, због тога што је Уругвај био двоструки ногометни побједник Олимпијских игара и због чињенице што је 1930. била стогодишњица уругвајске независности. Први домаћини су уједно постали и свјетски прваци, побиједивши Аргентину у узбудљивом финалу резултатом 4-2.

Ово Свјетско првенство је било једино у којем су се репрезентације нашле у главном турниру без квалификација. Репрезентацијама су се дијелиле позивнице. Проблем за европске момчади је било дуго путовање преко Атлантског оцеана и плаћање скупих карата за бродове. Зато је ФИФИН тадашњи предсједник Јулес Римет обећао да ће трошкове путовања сносити ФИФА. На крају су 4 европске момчади одлучиле натјецати се: Белгија, Француска, Југославија и Румуњска.

Ждријебом је одлучено да ће се момчади расподијелити у 4 скупине. Све утакмице су се одиграле у главном граду Уругваја Монтевидеу. Прве утакмице су се одржале 13.7.1930. Француска је побиједила Мексико резултатом 4-1. Стријелац 1. гола свих Свјетских првенстава је Француз Луциен Лаурент, који је забио у 19. минути већ споменуте утакмице. На другој, САД су побиједиле Парагвај са 3-0. У тој утакмици добили смо и првога човјека који је забио хат-трицк. То је био Берт Патенауд. 4 побједника група су се пласирали у полуфинала. То су били Аргентина, Југославија, САД и Уругвај.

У полуфиналима, Уругвај је побиједио Југославију 6-1 а утакмица це бити упамцена по мозда и највецој неправди у историји фудбала...у чувеној акцији за водјство Уругваја од 2:1, уцествовао је и један полицајац, који је на запрепасцење насих репрезентативаца, али и буран смех гледалаца, лопту из гол-аута вратио у игру и омогућио Анселму да савлада насег “Ел Гран” Милована Јаксица, а у другом Аргентина против САД такођер 6-1. Одмах се послије играло финале, јер Југославени нису хтјели играти за 3. мјесто. Никада више у повијести СП-а се није догодило да није било утакмице за 3. мјесто.

У финалу - скандал! Момчади Аргентине и Уругваја се нису могле договорити око ногометне лопте, па се једно полувријеме играло с аргентинском лоптом, а друго с уругвајском. Колико је то важно било, очито је. Полувријеме играно аргентинском лоптом, гаучоси су добили с 2-1, али друго полувријеме Уругвајци су добили с 3-0. Укупно 4-2 и огромно славље Уругваја. Последњи са тог финала умро је 2010. године а то је Аргентинац Францисцо Варалло у 100. години живота.

Игралишта

[уреди | уреди извор]

Играло се искључиво у Монтевидеу, на 3 стадиона: Естадио Центенарио, Естадио Парqуе Централ и Естадио Поцитос.

Нај стријелци

[уреди | уреди извор]

8 голова

  • Гуиллермо Стáбиле (АРГ)

5 голова

  • Јосé Пéдро Цеа (УРУ)

4 гола

  • Берт Патенауде (УСА)

3 гола

  • Јуан Пелегрино Анселмо (УРУ)
  • Иван Бек (ЈУГ)
  • Царлос Десидерио Пеуцелле (АРГ)
  • Јоãо Цоелхо Нето (Прегуинхо) (БРА)

2 гола

  • Хéцтор Цастро (УРУ)
  • Пабло Дорадо (УРУ)
  • Вицториано Сантос Ириарте (УРУ)
  • Андрé Масцхинот (ФРА)
  • Бартхоломеw МцГхее (УСА)
  • Луíс Фернандо Монти (АРГ)
  • Модерато Висинтаинер (БРА)
  • Мануел Росас Санцхез (МЕX)
  • Цонстантин Станциу (РОМ)
  • Царлос Видал Лепе (ЦХИ)
  • Дјордје Вујадиновиц (ЈУГ)
  • Адолфо Бернабé Зумелзú (АРГ)

1 гол

  • Гуиллермо Ареллано Морага (ЦХИ)
  • Şтефан Барбу (РОМ)
  • Јамес Броwн (УСА)
  • Делфíн Бенíтез Цáцерес (ПАР)
  • Јуан Царреñо Сандовал (МЕX)
  • Роберто Гаyóн Марqуéз (МЕX)
  • Марино Еваристо (АРГ)
  • Марцел Лангиллер (ФРА)
  • Луциен Лаурент (ФРА)
  • Благоје Марјановиц (ЈУГ)
  • Хéцтор Педро Сцароне (УРУ)
  • Алејандро Сцопелли Цасанова (АРГ)
  • Луíс Алфонсо Соуза Ферреира (ПЕР)
  • Гуиллермо Субиабре Асторга (ЦХИ)
  • Александар Тирнаниц (ЈУГ)
  • Францисцо Антонио Варалло (АРГ)

аутогол

  • Мануел Росас Сáнцхез (МЕX) против Чилеа