Координате: 42° 54′ 04" СГШ, 22° 04′ 07" ИГД
Грделица је градско насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 2383 становника (према попису из 1991. било је 2431 становника).
До 1965, године је ово насеље седиште општине Грделица коју су чинила насељена места: Бистрица, Боћевица, Бојишина, Бричевље, Црвени Брег, Дедина Бара, Добротин, Доњи Буниброд, Горњи Буниброд, Граово, Грделица Село, Грделица Варошица, Губеревац (тада под званичним именом Губеревце), Кораћевац, Ковачева Бара, Козаре, Крпејце (тада под званичним именом Крпејице), Личин Дол, Мала Грабовница, Мала Копашница, Мрковица, Несврта, Ново Село, Ораовица код Грделица (тада под званичним именом Ораовица), Падеж, Палојце, Предејане Село, Предејане Варошица, Слатина, Сушевље, Тулово, Тупаловце, Велика Грабовница, Велика Копашница, Велика Сејаница, Виље Коло, Загужане, Зољево и Жижавица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лесковац.
Надморска висина је 363 метара.
Име Грделица највероватније настало од топонима Град Јелица који означава насеље на брду изнад данашње вароши. Остаци овог утврђења видљиви су до данас. У саставу српске државе највероватније од времена Стефана Немање који овај крај добија на управу од Византије. После дугог периода под турском управом поново улази у састав Србије након ослобођења 1877. Заслугом тадашњег локалног народног посланика Аранђела Маринковића постаје локални административни центар и седиште општине.
Између два светска рата седиште је текстилне индустрије и пољопривреде. Године 1965. губи статус општине и припаја се општини Лесковац. Од тада варош губи на значају и доживљава економску и културну деградацију.
Некад омиљено летовалиште Лесковчана и питорескна варош данас је само једно од најнеразвијенијих насеља Србије.
У насељу Грделица живи 1820 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,3 година (36,5 код мушкараца и 38,1 код жена). У насељу има 739 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости [2]
|
|---|
|
м |
|
|
ж |
| ? |
5 |
|
|
7 |
| 80+ |
11 |
|
|
21 |
| 75-79 |
26 |
|
|
25 |
| 70-74 |
38 |
|
|
55 |
| 65-69 |
51 |
|
|
70 |
| 60-64 |
62 |
|
|
71 |
| 55-59 |
54 |
|
|
57 |
| 50-54 |
82 |
|
|
85 |
| 45-49 |
101 |
|
|
89 |
| 40-44 |
93 |
|
|
83 |
| 35-39 |
85 |
|
|
94 |
| 30-34 |
73 |
|
|
84 |
| 25-29 |
78 |
|
|
77 |
| 20-24 |
82 |
|
|
90 |
| 15-19 |
96 |
|
|
100 |
| 10-14 |
98 |
|
|
81 |
| 5-9 |
77 |
|
|
74 |
| 0-4 |
52 |
|
|
56 |
| просек |
36.5 |
|
|
38.1 |
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
238
|
282
|
428
|
540
|
632
|
701
|
739
|
|
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просечан број чланова
|
| Број домаћинстава
|
115
|
168
|
126
|
191
|
78
|
44
|
10
|
4
|
1
|
2
|
3.22
|
|
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
937
|
255
|
615
|
46
|
21
|
-
|
1008
|
|
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просечан број чланова
|
| Број домаћинстава
|
209
|
628
|
131
|
37
|
3
|
|
|
|
|
|
|
|
Становништво према делатности коју обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Производња и снабдевање...
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
354
|
11
|
-
|
-
|
83
|
6
|
57
|
22
|
11
|
21
|
| Женски
|
248
|
1
|
-
|
-
|
96
|
1
|
17
|
20
|
9
|
5
|
| Оба
|
602
|
12
|
-
|
-
|
179
|
7
|
74
|
42
|
20
|
26
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
2
|
7
|
22
|
28
|
23
|
23
|
-
|
-
|
38
|
| Женски
|
3
|
2
|
6
|
35
|
36
|
4
|
-
|
-
|
13
|
| Оба
|
5
|
9
|
28
|
63
|
59
|
27
|
-
|
-
|
51
|
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ИСБН 86-84433-14-9
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ИСБН 86-84433-01-7
Србија
