ИП адреса

ИП адреса или ИП број је јединствени број, сличан телефонском броју, који користе машине (најчешће рачунари) у међусобном саобраћају путем интернета уз коришћење Интернет протокола. Ово дозвољава машинама даље спровођење информације у име пошиљаоца (како би машине знале где да их даље пошаљу) и касније примање тих информација (како би машине знале да је то намењена дестинација).

Пример ИП адресе је 207.142.131.23

Конвертовање у ове бројеве из за људе читљивије форме адреса домена попут www.wикипедиа.орг, се врши путем ДНС-а. Процес конверзије је познат под именом растављање имена домена.

Више детаља

Интернет протокол (ИП) познаје сваког логичког домаћина (хоста) по броју, такозваној ИП адреси. На било којој датој мрежи овај број мора бити јединствен за све домаћине интерфејса који комуницирају кроз ту мрежу. ИСП-ови (интернет сервис провајдери) понекад дају корисницима интернета име домаћина поред њихове нумеричке ИП адресе.

ИП адресе корисника који сурфују www (светски широку мрежу) се користе да омогуће комуникацију са сервером неког веб сајта. Такође, оне се налазе у заглављима имејлова. Уствари, за све програме који користе ТЦП/ИП протокол, ИП адреса корисника и ИП адреса одредишта су неопходни како би се успоставила комуникација и послали подаци.

У зависности од интернет везе, ИП адреса може бити увек иста при конекцији (такозвана статичка ИП адреса), или различита при свакој новој конекцији (динамичка ИП адреса). Како би се користила динамичка ИП адреса, мора да постоји сервер који пружа адресу. ИП адресе се уобичаједно дају кроз сервис који се зове ДХЦП (Дyнамиц Хост Цонфигуратион Протоцол) или Протокол Конфигурације Динамичног Домаћина.

Интернет адресе су потребне не само за јединствено набрајање домаћинских интерфејса, већ и за сврхе рутовања, па је велики број њих увек некоришћен или резервисан.

Један исти уређај (на пример рачунар) може имати више прикључака на мрежу (више мрежних картица), па у том случају може имати и више ИП адреса (али само једна по картици).

Верзија 4 ИП адресе

ИПв4 је тренутни стандард за ИП адресирање на Интернету.

Адресирање

У овој верзији ИП адреса се састоји од 32 бита, односно 4 бајта, што чини теоретски 4 294 967 296 (преко 4 милијарде) јединствених адреса домаћинских интерфејса. У пракси, постоји недовољно слободних ИП адреса, тако да постоји притисак да се прошири распон адреса преко верзије 6 ИП адресе (видети доле).

ИПв4 адресе су представљене са 4 октета (8 битова) растављених тачкама. Сервер са именом www.wикипедиа.орг тренутно има број 3482223596, који се записује као 207.142.131.236 због конверзије са базом 256: 3482223596=207×256³+142×256²+131×256¹+236×256⁰. (Растављање имена "www.wикипедиа.орг" на своје повезане бројеве регулишу ДНС сервери.)

Историјски гледано, ИПв4 адресе су првобитно имале само два дела - адресу мреже и адресу самог уређаја у оквиру мреже. Каснија промена је додала и подмрежни део. Међутим, са напретком бескласног интернет-домен рутинга (ЦИДР), ово више не важи и адреса може да има било који број нивоа хијерархије. кадам алмнсоори абадабе днас

Додељивање

Стварно додељивање адресе није насумично. Организација, типично Интернет сервис провајдер, тражи додељивање нетблока (скупа повезаних ИП адреса) из регистра, као што је АРИН (Америцан Регистрy фор Интернет Нумберс). Број мреже сачињава распон адреса које организација може слободно да распоређује по жељи. Организација која је исцрпела значајан део свог места за распоређивање адреса може да затражи нови нетблок.

На пример, АРИН је распоредио адресе од 64.78.200.0 до 64.78.207.255 корпорацији Верадо, Инц. Даље је Верадо распоредио адресе од 64.78.205.0 до 64.78.205.15 огранку Бомис, који је даље тачну адресу 64.78.205.6 назвао www.wикипедиа.цом.

Исцрпљивање

Нека места приватних ИП адреса су додељена преко РФЦ 918. То значи да су адресе доступне за било коју употребу од стране било кога и стога исте РФЦ 1918 ИП адресе могу да се поново користе. Међутим, оне не могу да учествују у интернет саобраћају (као полазна, ни као одредишна адреса), па се широко користе због недостатка адреса које могу да се региструју. Превођење мрежних адреса (Нетwорк аддресс транслатион, скраћено НАТ) треба да повеже те мреже на интернет.

Док се пуно мера почело предузимати како би се сачувао број ограниченог постојећег простора за ИПв4 адресе (као на пример коришћењем НАТ-а или приватних ИП адреса), број 32-битних ИП адреса није довољан због пораст интернета. Због овога, постоји генерални концензус да ће се интернет 128-битна ИПв6 шема за адресирање усвојити кроз наредних 5 до 15 година.

Верзија 6 ИП адресе

У ИПв6, нови (али не још широко коришћен) стандардни интернет протокол, где су адресе 128 бита широке, што би, чак и са великим доделама нетблокова, требало да задовољи блиску будућност. Теоретски, постојало би тачно 2¹²⁸, или 3.403×10³⁸ уникатних адреса домаћинских интерфејса. Када би земља била сачињена комплетно од зрна песка од 1 цм³, онда би могла да се додели јединствена адреса сваком зрну у 300 милиона планета величине земље. Овај велики простор за адресе ће бити ретко попуњен, што омогућава да се поново кодира више информација за рутовање у саме адресе.

Адреса верзије 6 се пише као осам четвороцифрених хексадецималних бројева (8 пута по 16 битова) одвојених двотачкама. Један низ нула по адреси може да се изостави, па је 1080::800:0:417А исто што и 1080:0:0:0:0:800:0:417А.

Глобалне адресе које се шаљу ка једном одредишту се састоје из два дела: 64-битни део за рутирање и 64-битни идентификатор домаћина.

Нетблокови се одређују као модерне алтернативе ИПв4: број мреже, кога прати коса црта и број значајних битова (у децималном запису). Пример: 12АБ::ЦД30:0:0:0:0/60 укључује све адресе које почињу са 12АБ00000000ЦД3.

ИПв6 има доста побољшања у односу на ИПв4, поред само већег простора за адресе, укључујући и самостално поновно одбројавање и обавезну употребу ИПсец-а.

Вањске везе

• Моја ИП адреса Архивирано 2018-06-28 на Wаyбацк Мацхине-у
• Интернет РФЦ база података
• ИП мапа
• Мy ИП Тоол Архивирано 2005-12-01 на Wаyбацк Мацхине-у - Додатак за Фирефоx за добављање интерне и екстерне ИП адресе