Исидор Исаац Раби

Исидор Исаац Раби איזידור אייזק רבי
Рођење	29. српња 1898. Рyманów, Пољска
Смрт	11. сијечња 1988. Неw Yорк, САД
Држављанство	америчко
Етницитет	Жидов
Институција	Свеучилише Цолумбиа МИТ
Алма матер	Свеучилише Цолумбиа Свеучилиште Цорнелл
Академски ментор	Алберт Поттер Wиллс
Истакнути студенти	Јулиан Сцхwингер Норман Ф. Рамсеy Мартин L. Перл
Познат по	Нуклеарна магнетска резонанција
Истакнуте награде	Нобелова награда за физику 1944.
Религија	жидов

Исидор Исаац Раби (хебрејски: איזידור אייזק רבי; Рyманów, 29. српња 1898. - Неw Yорк, Неw Yорк, 11. сијечња 1988.), пољско-амерички физичар жидовског поријекла и добитник Нобелове награде за физику 1944. године.

Биографија

Рођен је 29. српња 1898. у Рyманówу, Пољска, у жидовској обитељи, но већ се након годину дана преселио у САД. Године 1919. дипломира кемију на Свеучилишту Цорнелл, а 1927. добива докторат на Свеучилишту Цолумбиа. Сљедеће двије године проводи у Еуропи гдје ради заједно са знанственицима као што су Ниелс Бохр, Wернер Хеисенберг, Wолфганг Паули и Отто Стерн, а по повратку постаје професор на Свеучилишту Цолумбиа гдје је и предавао до умировљења. Године 1926. оженио се Хелен Неwмарк с којом је имао двије кћери.

Године 1930. започео је проучавање сила које повезују протоне у атомској језгри. Овај рад касније је довео до открића нуклеарне магнетске резонанције, открића које је Рабију и донијело Нобелову награду за физику 1944.

Године 1940. добио је привремени допуст за одлазак на МИТ гдје је судјеловао у унапријеђењу радара и атомске бомбе. Неки говоре како је Раби невољко пристао на рад на атомској бомби, те да је због тога био само гостујући конзултант у лабораторију у Лос Аламосу и да зато није стално тамо боравио.

По завршетку рата вратио се на Свеучилиште Цолумбиа гдје је наставио радити као професор. У том је периоду помогао у оснивању Националног лабораторија Броокхавен, гдје је и радио, те ЦЕРН-а, а служио је и као савјетник за знаност у кабинету предсједника Харрyја С. Трумана.

Иако је 1967. отишао у мировину, задржао је статус посебног предавача те је и даље држао нека предавања на Цолумбији све до своје смрти 11. сијечња 1988.

Анегдоте

Раби је познат по неколико занимљивих анегдота из свог живота. Једна од њих говори о једном његовом цитату о Едwарду Теллеру, физичару који је судјеловао у изради прве атомске бомбе. Због тог његово рада, Раби је јендом приликом иронично рекао:

Свијет би био бољи без једног Едwарда Теллера.

Друга анегдота везана је уз откриће миона. Године 1936. Царл Давид Андерсон и његов први докотрант Сетх Неддермеyер открили су мион, елементарну честицу са масом 207 пута већом од масе електрона. Андресон и Неддермеyерс испрва вјеровали да су открили пион, честицу коју је Хидеки Јукава постулирао у теорији јаких интеракција. Када је постало очигледно да се не ради о пиону него о новој, неочекиваној честици, Раби се запитао како ће се нова, неочекивана честица уклопити у теорију честичне физике, те је шаљиво питао: "Тко је 'то' наручио?" (једна верзија приче говори како је у то вријеме с колегом вечеравао у кинеском ресторану).

Исидор Исаац Раби на Wикимедијиној остави