Кантабријско горје

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Кантабријско горје
Цордиллера Цантáбрица
Дио
Поглед на масив
Поглед на масив

Поглед на масив
Дужина масива: 300[1] км
Ширина масива: 50-100 км
Површина масива: км²
Највиши врх: Торрецерредо[1] (2,648[1] м)
Заштићене области:
Држава:  Шпањолска

Кантабријско горје (шпањолски: Цордиллера Цантáбрица) је планински масив који се протеже у дужину од око 300 км дуж сјеверне обале Шпањолске.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Кантабријске планине сличног су геолошког поријекла као и Пиринеји, али се воде као посебна формација, а састоје се од низа високих гребена који се уздиже од града Торрелавега у аутономној заједници Кантабрији, преко Провинције Паленција, Заједнице Астурије, Провинције Леóн све до Заједнице Галиција.[1] Стрме планине масива праве оштру разлику од висоравни Месете, односно кастилијанске висоравни како се локално зове на југу и кантабарске обале на сјеверу. За разлику од тог границе масива на истоку и западу прилично су нејасне.[1]

Позиција масива на Иберијском полуотоку

Источне падине јужно од Кантабрије нагло се уздижу у вапненачке Пицос де Еуропа у којима су врхови Торрецерредо 2.648 метара и Лабро 2.018 м. Главни гребен масива протеже се даље на запад, у ширини која не прелази 100 км, али до висина од 1.500 до 2.000 м. Врхови; Виеја, Приета, Лламбриóн, Нарањо де Булнес и Еспигüете виши су од 2.500 м.[1]

Западно од котлине ријеке Нарцеа, масив мијења дотадашњу орјентацију исток-запад, у сјевер-југ, а та грана се зове Сиерра де Раñадоиро. Након тог се главни гребен масива на сјеверозападу рачва у подмасиве Сиерра де Анцарес и Сиерра дел Цаурел, и на Сиерра де Гистрео и Монтес де Леóн, код Ел Биерза и горњег тока ријеке Сил.[1]

Ти масиви су импресивнија баријера него Пиренеји. Жељезничка пруга Овиедо-Леóн пролази преко пријевоја Пајарес на 1397 метара надморске висинеи једна је од најтежих жељезничких дионица у Европи. Моћни водотоци који се обрушавају по стрмим сјеверним обронцима планина стварају дубоке кањоне, док се они дужи који се спуштају по јужним обронцима користе за наводњаване.[1]

Регија је економски важна због резерви жељезне руде и угљена, као и због хидроенергије.[1]

Малобројни становници највише се баве говедарством, а у новије вријеме све више туризмом.[1]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Цантабриан Моунтаинс (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 18. 6. 2018. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]