Книд
За древни грчки град на североистоку Кипра, видите чланак Книд (Кипар).Κνίδος | |
|---|---|
| |
| Земља | Yазıкöy, провинција Муğла, Турска |
| Регија | Карија |
| Цивилизација | грчка |
  | |
| Координате: 36°41′Н 27°22′Е / 36.683°Н 27.367°Е | |
Книд или Книдос (старогрчки: Κνίδος) античко је насеље које се налазило на југозападу Мале Азије у данашњој Турској. Книд је био грчки град у области Карији и био је члан дорског хексаполиса (савеза шест дорских градова). Налазио се на полуострву Датçи, које чини јужни део Гöковског залива. До 4. века пне. Книд се налазио на локалитету данашњег Текира, преко пута острва Триопиона. Но, у старије је време вероватно заузимао локалитет данашње Датçе (на половини полуострва).[1]
Град је подигнут делом на копнућ, а делом на острву Триопиону или на рту Крију. Расправу о томе да ли је Книд био острвски град или се налазио на рту потакла је чињеница да је у антици с копном био повезан насипом или мостом. Данас је тај локалитет с копном повезан једним узаном пешчаном превлаком. Због насипа у канал између острва и копна сместиле су се две луке, од којих су већу, тј. јужну, окруживали два масивна мола, која великим делом стоје и данас.
Дужина града износила је нешто више од једног километра, а локалитет у оквиру зидина и данас је богат густо распоређеним остацима древних грађевина. Зидови, и на острву и на копну, могу се видети по целом локалитету, а на многим местима, посебно око акрополе, у североисточном углу града, зидови се налазе у изузетно добром стању.
Хисторија
[уреди | уреди извор]
Книд је био град велике древности, а као грчки град вероватно су га утемељили Лакедемоњани. Заједно с Халикарнасом (данашњим Бодрумом у Турској) и Косом и родоским градовима Линдом, Камиром и Јалисом, Книд је чинио федерацију шест дорских градова, познату као дорски хексаполис. Скупштина овог савеза састајала се на Триопијском рту, где су приређивана и надметања у част Аполона, Посејдона и нимфи.
Градом је испрва управљало олигархијско веће од шездесет чланова, којим је председавао један магистрат; но, премда натписи потврђују да су стари наслови одржани до веома касног раздобља, државно је уређење прошло кроз неку врсту демократске трансформације. Положај града био је повољан за развој трговине, па су Книђани стекли значајно богатство и имали су довољно ресурса да колонизују острво Липару те да оснују град на Црној Коркири (данашњој Корчули) у Јадранском мору. Напослетку су признали власт Кира, а од битке на Еуримедонту до другог дела пелопонеског рата били су под влашћу Атине. У хеленистичком раздобљу у Книду се развила позната школа медицине.[3] Касније су Римљани лако завладали Книдом, а као награду за помоћ коју су им Книђани пружили у рату с Антиохом III Великим, оставили су граду аутономију.
Током византијског периода у граду је сигурно још увек живело бројно становништво, будући да се међу рушевинима налази и велики број оних који припадају византијском стилу, а у околини има доста хришћанских гробова.
Најзначајнији Книђани који се спомињу у хисторији били су астроном Еудокс, Ктесија, аутор једне персијске хисторије, те Сострат, градитељ чувеног Фароса у Александрији.
Епископ Јован из Книда учествовао је на Халкедонском сабору 451. године и био је један од потписника писма које су 458. године епископи из провинције Карије, којој је припадао и Книд, упутили византијском цару Лаву I Трачанину након убиства Протерија Александријског. Епископ Евандар учествовао је на Другом цариградском сабору 553. године, а епископ Ставратије на Другом никејском сабору 787. године.[4][5] У Книду данас нема епископа, а Католичка црква га означава као титуларну дијецезу.[6]
Археолошка истраживања
[уреди | уреди извор]Запад се у модерно доба с постојањем овог локалитета први пут упознао захваљујући мисији Друштва дилетаната 1812. и ископавањима којима је 1857. и 1858. руководио Цхарлес Тхомас Неwтон.
Откопани су и идентификовани агора, позориште, одеон, Дионисов храм, храм Муза, Афродитин храм и бројне мање грађевине, а утврђен је и општи план града. Најпознатија Праксителова статуа, Афродита Книдска била је израђена за град Книд. Та је статуа није сачувана, али постоје копије из каснијег периода, од којих се највернија налази у Ватиканском музеју.
У једном храму Неwтон је открио кип Деметре Книдске, где је богиња представљена у седећем положају; тај је кип Неwтон послао Британском музеју. Око пет километара југоисточно од града пронашао је рушевине једне велелепне гробнице, украшене огромним кипом лава, извајаним из једног комада пентеличког мермера, дугачким три метра и високим скоро два метра; тај је кип наводно обележавао велику поморску победу у бици код Книда, у којој је Конон поразио Лакедемоњане 394. пне. Книдски лав данас се налази у Великој дворани Краљице Елизабете II у Британском музеју.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Симон Хорнблоwер, А Цомментарy он Тхуцyдидес 3:849, 2009. ИСБН 0-19-927648-X.
- ↑ Колекција Британског музеја
- ↑ Винцензо Ди Бенедетто: "Цос е Цнидо", у: Хиппоцратица: Ацтес ду Цоллоqуе хиппоцратиqуе де Парис, 4–9 септембре 1978, ед. M. D. Грмек, Париз, 1980, стр. 97–111; в. и Антоине Тхивел: Цниде ет Цос?: ессаи сур лес доцтринес мéдицалес данс ла цоллецтион хиппоцратиqуе, Парис 1981 (пассим), ИСБН 22-51-62021-4; цф. приказ Отте Wенскуса (на ЈСТОР).
- ↑ Мицхел Леqуиен, Ориенс цхристианус ин qуатуор Патриарцхатус дигестус, Парис, 1740, Вол. I, цолл. 917–918.
- ↑ Раyмонд Јанин, в. Цниде, у: Дицтионнаире д'Хистоире ет де Гéограпхие еццлéсиастиqуес, вол. XIII, Парис, 1956, цол. 179.
- ↑ Аннуарио Понтифицио 2013 (Либрериа Едитрице Ватицана 2013 ИСБН 978-88-209-9070-1), стр. 872
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Званична страница на интернету Архивирано 2014-11-24 на Wаyбацк Мацхине-у
- Книдски лавиринт
- Праксителова Књиђанка и њена изворна локација