Кострена
*
Кострена | |
---|---|
Основни подаци | |
Градоначелник | Мирослав Уљан |
Жупанија | Приморско-горанска |
Становништво | |
Становништво (2001-/-2011-/-2021) | 3.897 |
Географија | |
Координате | 45°18′Н 14°30′Е / 45.30°Н 14.50°Е |
Површина | 12 км² |
Остали подаци | |
Поштански код | 51221 Кострена |
Координате: 45° 17′ 60" СГШ, 14° 30′ 00" ИГД
Кострена - Цостарена (тал. Пјешћана обала) је насеље и сједиште истоимене опћине на Кварнеру између Ријеке и Бакарског заљева, у Приморско-горанској жупанији.
Земљопис
[уреди | уреди извор]Опћина Кострена најмлађа је опћина Приморско-горанске жупаније. Састоји се од више насеља смјештених на полуотоку, на дијелу обале Хрватског приморја који омеђују увала Мартиншћица и Бакарска врата. У непосредној је близини Ријеке и саставни је дио Ријечког прстена.
Становништво
[уреди | уреди извор]По посљедњем попису становништва из 2001. године, опћина Кострена имала је 3.897 становника, распоређених у 19 насеља:
- Доричићи - 44
- Дујмићи - 79
- Главани - 490
- Кострена Света Барбара - 3
- Кострена Света Луција - 682
- Марачићи - 56
- Мартиншћица - 20
- Павеки - 876
- Перовићи - 32
- Плешићи - 29
- Рандићи - 128
- Рожићи - 24
- Рожманићи - 201
- Шодићи - 405
- Шоићи - 31
- Урињ - 128
- Врх Мартиншћице - 493
- Жукница - 162
- Журково - 14
Повијест
[уреди | уреди извор]Опћина Кострена Ријека је 31. ожујка 1994. прикључена Приморско-горанској жупанији.[1]
Привреда
[уреди | уреди извор]Кострењани су традиционално поморци, а од када је Ријечка рафинерија нафте пресељена на Кострену изграђено је насеље Павеки за раднике Рафинерије које је и највеће насеље на Кострени. Бродоградилиште Виктор Ленац је дошло под опћину Кострену, али нема утјецаја на запошљавање Кострењана..
Славни људи
[уреди | уреди извор]Споменици и знаменитости
[уреди | уреди извор]- Љепота обале
- Бродоградилиште Виктор Ленац
Образовање
[уреди | уреди извор]Култура
[уреди | уреди извор]Спорт
[уреди | уреди извор]У граду дјелује неколико шпортских друштава:
- ногометни клуб НК Поморац
- боћарски клуб Кострена