Крас

Крас, крш или карст, је тип рељефа који се развија на тлу састављеном од топљивих стијена (најчешће калцијевог карбоната (ЦаЦО3) или магнезијевог карбоната (МгЦО3)). Крш на стијенама у којим је преко 50% магнезијевог карбоната се назива доломитни крш. Основна карактеристика кршког рељефа је изражена, али селективна топљивост стијена. Посљедица тога је да настаје изразито развијен рељеф са много удубина и узвисина. Чврсте стијене калцијевог карбоната (вапненца) су често на повшини те се јавља каменито тло, али је често вапненац покривен тлом те настаје покривени крш на којем се јавља вегетација.

Крш се обично развија у горско-планинском рељефу. Удубине у кршу се дијеле на надземне (поникве, шкрапе, каменице, долине, увале, поља) и подземне (шпиље, јаме). Честа узвишења су кукови (стрме стијене које стрше).

Поникве (вртаче) су кружна удубљења са стрмим странама. Најчешће су у облику лијевка, али постоје тањурасте и котласте. Простор с многим пониквама се назива богињави крш. Врло мала кружна удубљења се називају каменице.

Шкрапе су издужена удубљења настала течењем воде. Постоје разних величина. Изразито дубоке шкрапе се називају шкрипови. Честе су ребрасте шкрапе (много паралелних шкрапи у низу) и меандарске (вијугаве).

Долине су удубине веће од поникви, али мање од поља. Настале су дјеловањем воде која отапа стијене. Увале су неправилне долине настале спајањем више поникви. Поља су највеће удубине у кршу. Настају радом текућице која тече преко кршких стијена те их отапа. На дну поља се таложи растрестито тло, те су плодна и представљају центар насељености. Највећа поља у кршу у Хрватској су Гацко, Личко и Крбавско.

Шпиље су претежно водоравне удубине у кршком подземљу, а јаме претежно окомите. Настају течењем подземних вода. Каверне су шпиље без излаза на површину, често се откривају приликом бушења тунела. Најважнија јама у Хрватској је Лукина јама, а шпиље су Церовачке шпиље, Локварка и Врело. Понори су удубине у које пониру ријеке понорнице.

Основна карактеристика водотока у кршу је мало воде на површини, али много у подземљу. Текућице су у правилу кратке понорнице. Много воде тече кроз подземље гдје отапа стијене.

Хрватска се сматра класичном земљом крша у еуропским оквирима. Кршке појаве су у Хрватској најбоље истражене, те су ријечи о кршким појмовима ушле из хрватског у све свјетске језике (нпр. њем. Долине, Поље, Увала, фр. долине, пољé, понор, шп. долина, пољé).

Повезано

Карстологија

Вањске везе

Крш или крас? Крш! www.географија.хр