Крушево
- За остала значења, види Крушево (разврставање).
Крушево Крушево | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Северна Македонија |
Општина | Крушево |
Становништво | |
Становништво (2002) | 5 507 |
Географија | |
Координате | 41°22′Н 21°14′Е / 41.36°Н 21.23°Е |
Надморска висина | 1 350 м |
Остали подаци | |
Поштански код | 7550 |
Позивни број | 048 |
Регистарска ознака | BT |
Координате: 41° 21′ 36" СГШ, 21° 13′ 48" ИГД
Крушево (македонски: Крушево, влашки: Црусхува) је градић у средишњој Македонији, јужно од Скопја.
Крушево има 5 507 становника [1], смјештено је на надморској висини од чак 1350 м[2], сједиште је истоимене Општине Крушево, која има око 9,684 становника (по попису из 2002.)[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Крушево се први пут је спомиње у турском дефтеру за 1467/1468, када је дан као посјед, заједно са Прилепом и још 31 села спахији Хусеин-Бегу.[3] Град је нарастао бројем становника и економски ојачао доласком бројних избјеглица Влаха из Москопоља и Грамоса у 18. ст. Крушевљани су постали познати фреско сликари(зоографи) и дрворезбари црквеног инвентара, раде по цијелом Балкану. Али раде и у свом граду, најстарији сакрални објект у граду је црква Св. Никола (1832), која је дјеломично изгорјела за вријеме Илинденског устанка. Уз ову, Крушевљани подижу и Цркву Богодичиног Успења (1867), те цркву Светог Тројства, поред града на локалитету Трстеник подижу манастирску цркву Свети Спас 1836 године.
На почетку 20. ст. Крушево постаје сједиште некадашње Крушевске Републике за Илинденског устанка 1903. У то вријеме је у Крушеву живјело око 4.000 Влаха и они су представљали двије трећине становништва. За Крушевске Републике успостављена је мултинационална влада, тројица министара били Власи, као и локални војни лидер Питу Гули (1845.-1903.), који је погинуо бранећи републику, и тиме постао македонски народни јунак. У Македонији се и данас на Крушевску Републику гледа као на успјешан модел етничке сурадње.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Градић је сам по себи мали музеј, традиционалне архитектуре 18. и 19. ст. У граду се налази споменик Македониум ( посвећен Илинденском устанку), као и Музеј посвећен Крушевској републици и Илинденском устанку.
Познате особе
[уреди | уреди извор]- Јоаким III Цариградски (1834-1912) Екуменски цариградски патријарх
- Тоше Проески, пјевач, сахрањен на гробљу Гумењ
- Васил Иљоски, Македонски писац
- Милорад П.Ивошевић, познати правник и врховни судија уставног суда Републике Српске
- Питу Гули, илинденски устаник
- Алеxандрос Сволос, Грчки Академик
- Никола Мартиновски, Македонски сликар
- Илија Најдоски, познати ногометаш
Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Македонски попис становништва из 2002. (ПДФ)
- ↑ „Општи податоци за Крушево”. Архивирано из оригинала на датум 2009-07-31. Приступљено 2011-01-12.
- ↑ Топузоски, Крсто А. Историски развиток, в: Крушево, Скопје 1983, с. 13,16.