Лук аорте

Лук аорте (лат. арцус аортае) се наставља на њен усходни део и продужава нисходни делом аорте.

Особине и грађа

Почетни део аортног лука је проширен (лат. синус маxимус аортае) и на том месту аорта достиже у пречнику и до 33 мм. Проширење се пројектује у нивоу друге ребарне хрскавице са десне стране. Лук је дугачак око 5–6 цм, конвексан на доле. Врх лука достиже ниво доње ивице споја првог ребра и грудне кости. Завршава се аортним сужењем (лат. истмус аортае) у висини леве стране тела 4. грудног пршљена.

Односи

Преко предње стране лука аорте пролази леви живац вагус (лат. Нервус вагус синистер), поред лука са леве стране такође пролази и леви пречажни живац (лат. Нервус пхреницус). Ова страна лука аорте належе на медијастиналну страну плућне марамице и оставља свој отисак на унутрашњом делу левог плућног крила.

Задња страна аортног лука додирује горњу шупљу вену, а затим преко танког слоја везивног ткива належе на леву страну душника и једњака и потискује их удесно. Задњу страну лука аорте укршта леви повратни гркљански живац (лат. Нервус ларингеус рецуренс синистер), који затим обилази око доње стране лука аорте. Овај живац је грана вагуса која инервише мишиће гркљана.. Између задње стране лука аорте и предње стране рачве душника налази се део срчаног живчаног сплета.

Доња страна лука је конкавна. Она прелази преко десне плућне артерије (лат. а. пулмоналис деxтра). Између аорте и плућне артерије налази се Боталова веза (лигаментум артериозум), то је остатак дуктуса артерозуса, канала који у феталном периоду повезује аорту са плућном артеријом.

Доња страна лука аорте у свом силазном делу прелази преко леве главне душнице (левог главног бронха) (лат. бронцхус принципалис синситер) и леве плућне артерије. Испод лука аорте налази се највећи ганглион срчаног живчаног сплета, Вристбергов ганглион.

Горња страна лука аорте је конвексна. Од ње полазе три велике артеријске гране: најпре брахиоцефалично артериско стабло (лат. Трунцус брацхиоцепхалицус), у средини је лева заједничка каротидна артерија (лат. а. царотис цомунис синистра)и удесно лева поткључна артерија (лат. а. субцлавиа синистра).

Сужење аорте (лат. истхмус аортае) је завршни део лука аорте и настаје одмах после искључења леве поткључне артерије. Калибар аорте у овом сужењу је око 20 мм. Код болести коарктација аорте је аорта на овом месту још суженија око 3–5 мм, што омета артеријску циркулацију доњих екстремитета.

Гране лука аорте

Идући с десна улево од аорте се одвајају 3 велике артерије које снабдевају крвљу главу и горње екстремитете. То су:

Брахиоцефалично артериско стабло (лат. Трунцус брацхиоцепхалицус) из кога се издваја десна поткључна артерија и десна заједничка каротидна артерија.
Лева заједничка каротидан артерија (лат. а. царотис цомунис синистра).
Лева поткључна артерија (лат. а. субцлавиа синистра).

Овакав распоред јавља се у око 70% случајева. Некад се може јавити заједничко стабло за две или све три велике гране аорте (у око 23% случајева).

Поремећаји

Дуктус артеруозус, када постоји веза између аорте и плућне артерије (лево-десни шант).
Коарктација аорте је сужење аорте на преласку у нисходни део, постоји јувенилана и адултна форма.
Дисекција аорте означава цепање зида аорте, услед кога настаје двоструки лумен.
Анеуризма аорте је проширење аорте услед слабости зида ове артерије.
Такајаши артеритис је један облик запаљења артерија, који може захватити и аорту.
Сифилис, полно преносива болест, која у својој трећој фази доводи до проширења (анеуризма) аортног лука.
Атеросклероза, стварање фиврозно-масних плоча у зидовима крвних судова, које нејчешће сужавају њихов лумен.

Повезано

Литература

Др Драгослав Богдановић Анатомија грудног коша Савремена администрација

Вањске везе

Грејева анатомија (en)