Морско прасе
Морско прасе | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Анималиа |
Кољено: | Цхордата |
Разред: | Маммалиа |
Ред: | Родентиа |
Подред: | Хyстрицоморпха |
Породица: | Цавиидае |
Потпородица: | Цавиинае |
Род: | Цавиа |
Морско прасе или заморац, заморче (лат. Цавиа порцеллус) је врста хербиворног глодара из породице Цавиидае. Назив морско прасе се често користи и за остале врсте рода Цавиа. Ова врста глодара је пореклом из Јужне Америке, а данас је распрострањена као кућни љубимац и лабораторијска животиња по целом свету. Природне популације ове врсте су ишчезле, док су сродне врсте још увек присутне у травнатим равницама и висоравнима. У неким земљама Јужне Америке (Перу и Боливија, на пример) морско прасе је саставни део националне кухиње, народне медицине и појединих световних религиозних обичаја[1].
Име
[уреди | уреди извор]Име морско прасе у српском језику потиче од немачке речи Меерсцхwеинцхен истог значења. Ову животињу су Шпанци донели бродовима из Америке, па отуда придев „морско“. У прошлости, морско прасе је било згодан извор свежег меса на бродовима. У француском, и још неким језицима, ова животиња се назива „индијско прасе“.
Назив заморац/заморче је истог порекла (тј. „иза мора“ - изаморац->заморац).
Порекло енглеског назива гуинеа пиг до сада није објашњено на задовољавајући начин. Вероватно је реч о географској забуни.
Животни век и размножавање
[уреди | уреди извор]Морско прасе може да нарасте до 40 цм у дужину, тежина варира око једног килограма. Просечан животни век морског прасета је 4-8 или 5-10 година. Као и други глодари брзо се размножавају. Женке стичу полну зрелост месец дана по рођењу и сваких годину дана, могу да се окоте три пута. Трудноћа женки јако је ризична, јер може да угине или да добије премного младунаца.[недостаје референца]
Исхрана
[уреди | уреди извор]Морски прасићи су биљоједи. Једу: спанаћ, целер, парадаиз, шаргарепу, паприку, краставац, јабуку, дињу, брескве, грожђе, јагоде, боровнице, крушке, траву , лист маслачка.
Оглашавање
[уреди | уреди извор]Заморац се оглашава гласним скичањем кад је узнемирен и када је гладан.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Моралес, Едмундо (1995). Тхе Гуинеа Пиг : Хеалинг, Фоод, анд Ритуал ин тхе Андес. Университy оф Аризона Пресс. ИСБН 0-8165-1558-1.
Литература
[уреди | уреди извор]- Рицхардсон, V.C.Г. (2000). Дисеасес оф Доместиц Гуинеа Пигс (2нд изд.). Блацкwелл. ИСБН 0-632-05209-0.
- Террил, Лизабетх А.; Цлемонс, Донна Ј. (1998). Тхе Лабораторy Гуинеа Пиг. ЦРЦ Пресс. ИСБН 0-8493-2564-1.
- Вандерлип, Схарон (2003). Тхе Гуинеа Пиг Хандбоок. Баррон'с. ИСБН 0-7641-2288-6.
- Wагнер, Јосепх Е.; Маннинг, Патрицк Ј (1976). Тхе Биологy оф тхе Гуинеа Пиг. Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-730050-3.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Цавиа порцеллус | |
Wикиврсте имају податке о: Морско прасе |