Намур

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ово је главно значење појма Намур. За друга значења, в. Намур (разврставање).
Намур
Поглед на град на ријеци Меусе
Поглед на град на ријеци Меусе
Поглед на град на ријеци Меусе
Координате: 50°28′Н 4°52′Е / 50.467°Н 4.867°Е / 50.467; 4.867
држава  Белгија
Регија Валонија
Провинција Намур
Арондисман Намур
Власт
 - градоначелник Маxиме Прéвот
Површина
 - Укупна 175,7 км²[1]
Висина 83[1]
Становништво (2021.)
 - Град 111,603[1]
 - Густоћа 635,2 стан. / км²[1]
Временска зона УТЦ+1 (УТЦ+2)
Поштански број 5000[1]
Позивни број 081[1]
Карта
Намур на мапи Белгије
Намур
Намур
цласс=нотпагеимаге|
Намур на карти Белгије

Намур (низоземски: Намен, валонски: Намеур) је град и опћина од 111,603 становника[1] на југу Белгије у валонској Провинцији Намур.

Он је и административни центар Валонске регије, Провинције Намур и Арондисмана Намур.

Познат је по традиционалном Нанадметању на штулама, које 2021. уврштено на УНЕСЦО-в Попис нематеријалне свјетске баштине у Европи.[2]

Географске карактеристике

[уреди | уреди извор]

Намур се налази на ушћу ријека Самбре и Меусе, на тромеђи регија: Хесбаyе (сјевер), Цондроз ( југоисток) и Ентре-Самбре-ет-Меусе (југозапад). Као главни град Валонске регије, у њему се налази регионални парламент, влада и валонска јавна служба.

Град је удаљен 63 км југоисточно од Бруxеллеса, 28 км источно од Цхарлероиа и 56 км западно од Лиèгеа.

Хисторија

[уреди | уреди извор]
Намур, ријека Меусе, Валонски парламент и градска утврда
Катедрала св. Албина

За вријеме Келта, ово је било важно трговачко насеље у којем су се спајали сви трговачки путеви преко Ардена. Након што је Јулије Цезар поразио локално племе Адуатуки, у овом подручју присутни су и Римљани.

Намур је постао значајан у Средњем вијеку, када су Меровинзи овдје изградили замак с погледом на ушће двију ријека. У 10. стољећу ово подручје постаје засебна грофовија. Због чињенице да су локални грофови били власници само земље на сјеверној обали ријеке Меусе, а јужна страна је припадала бискупима из Лиèга, град се неједнако развијао. Насеље на јужној обали постало је град Јамбес који је данас само предграђе Намура. Намур је 1262. постао домена Фландријске грофовије, а 1421. купује га бургундски војвода Пхилип III Добри.

Након што Намур 1640-их постаје дио Шпањолске Низоземске, градска утврда се знатно надограђује. Француски краљ Луј XIV. напада и осваја град 1692., те га припаја Француској. Његов познати војни инжењер Ваубан поновно изграђује тврђаву. Француска владавина није дуго трајала, те већ 1695. град осваја Вилим III. Орански тијеком Рата Велике алијансе. Споразумом из 1709., право на војну присутност у граду добивају Низоземци, иако је касније Мировним уговором из Утрецхта 1713. бивша Шпањолска Низоземска припала аустријској династији Хабсбург. Тако су градом у то вријеме владали Аустријанци, а тврђава је била под низоземском контролом.

Французи опет нападају град 1794., за вријеме Револуционарних ратова, те припајају Намур и намећу репресивну власт. Након пораза Наполеона 1815., Бечким конгресом одлучено је припајање територија данашње Белгије Уједињеном Краљевству Низоземске. Белгијском револуцијом Белгија се 1830. одваја од Низоземске, а Намур и даље остаје војни град под новом влашћу. Градска утврда поновно је обновљена 1887. године.

За вријеме Првог свјетског рата Нијемци су жестоко напали град будући да се налази на њиховом војном пут према Француској. Иако је градска утврда гласила за непробојиву, пала је само након три дана. Град је био под њемачком окупацијом све до краја рата. У Другом свјетском рату град је такођер тешко нападнут и прилично разорен.

Због средишњег положаја у Валонији, 1986. град постаје пријестолница Валонске регије. Овај нови статус омогућио је ревитализацију и извођење важних радова у граду, као што је обнова средишта града, колодвора итд.

Географија

[уреди | уреди извор]
Положај градског насеља Намур унутар опћине.
Поглед на град и ријеку Самбре.

Сам град налази се на алувијалној равници ушћа ријека Самбре и Меусе, на лијевој обали ријеке Меусе. Сама ријека Меусе кроз град тече из смјера југа у смјеру сјевера. Од спајања опћина 1977. године, површина опћине Намур је 17.538 хектара. Просјечна висина у граду варира од 85 м у долини ријеке Меусе, до 260 м у Марлагнеи на југу града. У граду влада умјерена клима са утјецајем оцеанске климе.

Подручје опћине садржи многа насеља. На сјеверу који покрива јужни дио регије Хесбаyе налазе се насеља Белграде, Цхампион и Боуге, те једним дијелом у тоје регији су и Беез и Ведрин. На истоку и на југу налази се руб висоравни Цондроз који није био урбанизиран све до друге половице 20. стољећа. Иако се насеља Јамбес и Ерпент налазе на другој обали ријеке Меусе, те четврти нису биле дио града све до политичке одлуке о спајању опћина у 1970-има. У долини између ријека налазе се насеља Wéпион, Ла Планте и Даве, а на узвисини је Wéпион. У алувијалном подручју су Флаwинне, Салзиннес, Јамбес. Опћина има и шумовитих подручја на југу и западу, близу утврде и насеља Wéпион и Малонне.

Градска насеља, тј. бивше опћине спојене у данашњу су: Намур, Беез, Белграде, Бонинне, Боуге, Цхампион, Цогнелéе, Дауссоулx, Даве, Ерпент, Флаwинне, Гелбрессéе, Јамбес, Ливес-сур-Меусе, Лоyерс, Малонне, Марцхе-лес-Дамес, Нанинне, Саинт-Марц, Саинт-Серваис, Суарлéе, Темплоуx, Ведрин, Wéпион и Wиерде.

Политика

[уреди | уреди извор]

Град Намур подијељен је на 46 административних квартова. На челу града налази се градоначелник (боургместре). Намур је главним градом Валоније постао 1986. године. На ушћу двију ријека налази се Валонски парламент које је смјештен у бившем хоспицију Саинт-Гиллес. Валонска влада налази се у палачи Éлyсетте, на другој страни ријеке. Регионална министарства налазе се у самом мјесту Намуру и у Јамбес гдје се налази више регионалних институција.


Привреда

[уреди | уреди извор]

Намур је важно трговачко и индустријско средиште, које се налази у индустријски значајној долини ријека Самбре и Меусе. Производња се заснива на стројарству, кожи, металној индустрији те производњи порцулана. Град је такођер и важно жељезничко чвориште на прузи Бруxеллес-Луxембоург , те Лилле и Лиèге. Кроз град се одвија и ријечни теретни промет на ријеци Меусе. Град је пословно значајан због великог броја разних институција, школа и болница које се у њему налазе због свог регионалног статуса. Господарску окосницу ипак чине мала и средња подузећа. Највећи значај има терцијарни сектор (75 %), иако је и секундарни сектор врло значајан, поготово на подручју пољопривреде, грађевине, стакларства и сл.

Промет

[уреди | уреди извор]
Жељезнички колодвор у Намуру.

Намур се због свог положаја, природних карактеристика и инфраструктуре сматра стратешки важним прометним чвором.

У граду се крижају двије пловне ријеке (ријека Самбре улијева се у ријеку Меусе). Ријека Самбре везана је каналом с ријеком Есцаут. Ријека Меусе спаја ријечно важне градове Лиèге, Маастрицхт и Роттердам, те је спојена с Рајном.

У жељезничком промету кроз град пролазе пруге које спајају велике туземне и стране градове, те Белгију с Француском, Луксембургом и Низоземском. Овдје се налази и важан ранжирни колодвор.

У граду се налази петља двије аутоцесте, Е411 која спаја Бруxеллес с Луксембургом, те Е42 која спаја Тоурнаи и Лилле с Лиèгеом, Низоземском и Њемачком. Од националних цеста овдје пролазе Н4 и Н92.

У близини града су три међународне зрачне луке: Цхарлерои - Бруxеллес Југ (30 км), Завентем – Бруxеллес Натионал (45 км) и Лиèге – Биерсет (40 км) специјализиран за теретни промет.

Спорт

[уреди | уреди извор]
Стадион УР Намура

Од спортски клубова најпознатији су:

Ногомет

[уреди | уреди извор]

Кошарка

[уреди | уреди извор]

Бејзбол

[уреди | уреди извор]

Вањски спортови

[уреди | уреди извор]

Дворански спортови

[уреди | уреди извор]

Познате особе

[уреди | уреди извор]

Побратимски градови

[уреди | уреди извор]

Намур има уговоре о пријатељству са слиједећим градовима[3];

Цитадела изнад града
Цитадела изнад града

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „Белгиум: Намур” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 29.04. 2021. 
  2. ↑ „Намур стилт јоустинг” (енглески). Унесцо. Приступљено 01.06.2022. 
  3. ↑ „Релатионс Интернатионалес” (француски). Намур. Приступљено 29.04.2021. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Namur&oldid=41578499”