Натријум хипохлорит
Изглед
Натријум хипохлорит | |||
---|---|---|---|
Идентификација | |||
ЦАС регистарски број | 7681-52-9 | ||
ПубЦхем[1][2] | 23665760 | ||
ЦхемСпидер[3] | 22756 | ||
УНИИ | ДY38ВХМ5ОД | ||
КЕГГ[4] | |||
Јмол-3Д слике | Слика 1 | ||
| |||
| |||
Својства | |||
Молекулска формула | ЦлНаО | ||
Моларна маса | 74.44 г мол−1 | ||
| |||
Инфобоx референцес |
Натријум хипохлорит је хемијско једињење, које има молекулску масу од 74,442 Да.
Особине
[уреди | уреди извор]Особина | Вредност |
---|---|
Број акцептора водоника | 1 |
Број донора водоника | 0 |
Број ротационих веза | 0 |
Партициони коефицијент[5] (АЛогП) | -0,3 |
Растворљивост[6] (логС, лог(мол/L)) | 0,5 |
Поларна површина[7] (ПСА, Å2) | 87,8 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Гхосе, А.К., Висwанадхан V.Н., анд Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А 102: 3762-3772. ДОИ:10.1021/jp980230o.
- ↑ Тетко IV, Танцхук ВY, Касхева ТН, Вилла АЕ. (2001). „Естиматион оф Аqуеоус Солубилитy оф Цхемицал Цомпоундс Усинг Е-Стате Индицес”. Цхем Инф. Цомпут. Сци. 41: 1488-1493. ДОИ:10.1021/ci000392t. ПМИД 11749573.
- ↑ Ертл П., Рохде Б., Селзер П. (2000). „Фаст цалцулатион оф молецулар полар сурфаце ареа ас а сум оф фрагмент басед цонтрибутионс анд итс апплицатион то тхе предицтион оф друг транспорт пропертиес”. Ј. Мед. Цхем. 43: 3714-3717. ДОИ:10.1021/jm000942e. ПМИД 11020286.
Литература
[уреди | уреди извор]- Холлеман А. Ф., Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст едитион изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.
- Хоусецрофт C. Е., Схарпе А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3рд изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.