Оснутак Пуле

Оснутак Пуле спомиње се у неколико повијесних извора, а најпознатија је легенда која Пулу повезује уз митолошку причу о Аргонаутима, морепловцима који су од Колхиђана на Црном мору отели златно овново руно, те бјежећи Дунавом узводно дошли до сјеверног Јадрана. Као и свака митска прича, и прича о Аргонаутима није једноставна за препричавање, поготово јер постоји више иначица о појединим епизодама, али колико је то била популарна прича, свједочи и чињеница да су се многи пјесници окушали у стиховању саге о Јасону и његовим пријатељима, Медеји и Апсирту. Нарочито је традиција Аргонаута била жива у александријском пјесништву хеленистичког доба (3. стољеће пр. Кр.) којем припадају три пјесника што у оквиру мита о Аргонаутима спомињу колхидску колонију на Јадрану: Ликофрон, Калимах и Аполоније Рођанин.

Повијест и археологија

Иако се недалеко од Пуле налази спиља Шандаља^[1] у којој су пронађени најстарији археолошки остаци на тлу Хрватске и шире, а датирају унатраг милијун година прије Криста, доказ који указује на стално људско насеље је много ранији, а представља лончарију из периода неолитика (6000. - 2000. пр.Кр.) пронађену у околици Пуле.

Најранији запис трајног насељавања на подручја града Пуле потјече из 10. стољећа пр. Кр., иако неки повијесни извори предлажу 1220. пр. Кр. као годину оснутка Пуле. Према потоњем Пула не би само оправдала своју тритисућљетну традицију постојања, већ би 2010. године Пула имала преко 3230 година живота.

Какогод било, поуздано се зна да је прво насеље основало илирско племе Хистра, древни народ који је живио у Истри. Вјерује се да су Хистри, крећући се према југу истарског полуотока, наишли на изворе воде, те су на данашњем средишњем градском брежуљку на којем се налази Каштел подигли зидом утврђено насеље – градину. Плодна земља подно бријега налазила се уз сам простран заљев у којем се смјестило неколико мањих оточића.

Легенда

Језгра митолошке приче о настанку Пуле у легенду о Јасону и Аргонаутима може се сажети у неколико реченица: Јасон и његови другови успјели су отети златно руно по које их је послао тесалски краљ Пелија као увјет Јасоновог преузимања пријестоља. У томе им је помогла Медеја, кћи колхидског краља Еета који је чувао драгоцјену овнову кожу.

По једној су се митографској иначици Аргонаути ("морепловци на броду Арго"), на повратку за Грчку и прогоњени Колхиђанима које је водио Медејин брат Апсирт, из Црног мора запутили узводно Дунавом, а тај их је правац довео у Јадран. Познато је наиме да су стари Грци до дубоко у класично доба вјеровали да ријека Истер (Дунав) има два ушћа, једно у Црном мору, а друго у Јадрану. Можемо само замислити фасцинацију грчких морепловаца непознаницама еуропског копна у чије се мрачне дубине иза приморских планина ријетко тко усуђивао заћи, а велики је дио грчке митологије настао управо у вријеме кад Хелени нису још познавали земље изван саме Грчке.

Кад се увидјело да Истер нема друго, јадранско ушће, прича се одржала с иначицом да су бродове копненом превлаком пребацили у Јадран, што се свакако односило на Грцима добро знани копнени пут којим је сјеверни Јадран био повезан с унутрашњошћу еуропског копна, пут којим је драгоцјени јантар с Балтичког мора стизао у земље еуропског Средоземља.

На сјеверном су Јадрану Колхиђани сустигли Аргонауте, али је Медеја намамила брата Апсирта у клопку, гдје га је Јасон убио: то се збило на отоку који је од тада постао познат као Апсиртов оток, а антички су Апсиртиди скупина Црес – Лошињ. Након тог догађаја Колхиђани се нису више усудили вратити у домовину, већ су се настанили на Јадрану. На овом мјесту постаје значајан уломак из једне Калимахове елегије, која описује тај догађај:

На илирској ријеци смирише весла

поред гробног камена плавокосе Хармоније - Змије,

град утемељише: Грк би му неки рекао

- "Град Бјегунаца",

но њихов га језик именова Пулом. ^[2]

Подријетло имена града

У истом контексту и с истим именом град Колхиђана спомиње Ликофрон, док Аполоније Рођанин оставља насеобину безименом. Тај град – Полаи – у античкој се традицији римске хисториографије и географије Плиније Старијег и Страбона идентифицирао с Пулом, градом на дну дубоког заљева. Многобројне знанствене просудбе тих и других писаних врела који се позивају на митолошке и топографске податке довеле су до јединственог и непобитног закључка да Калимахова Полаи не може бити на сјеверном Јадрану. Читав је низ разлога који упућују на то да град Колхиђана – бјегунаца – морамо тражити на јужном Јадрану, између Боке Которске и сјеверне Албаније. Остаје само гласовна сличност: Полаи – Пола, из које су већ Римљани изводили митско подријетло Пуле, иако се њезин назив етимолошки може довести до грчког коријена полис, што значи град-држава, а има и низ других сродних значења. Стога, иако није точна, традиција о Колхиђанима довољно је стара да се може сматрати дијелом повијести града Пуле. Утемељеност, дакако, није критериј на којем почивају митови, но оно што је код легенде о колхидској колонији ипак вјеродостојно јест веза јадранских приобалних крајева с Грчком, с једне, и еуропским копном, с друге стране.

За Пулу није пресудно јесу ли град на дну прекрасног заљева доиста основали Колхиђани под именом Полаи. Легенда као легенда, могућа је али не и непријепорна. Али она свакако указује на старину града и његове везе с околним свијетом још прије раздобље класичне антике.

Референције

↑ А схорт хисторицал овервиеw оф Истриа анд, еспециаллy, Пула
↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2011-05-14. Приступљено 2014-07-26.

Матијашић, Роберт, Античка Пула : с околицом, Завичајна наклада "Жакан Јури", 1. изд., Пула, 1996.

Повезано

[1] А схорт хисторицал овервиеw оф Истриа анд, еспециаллy, Пула

[2] „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2011-05-14. Приступљено 2014-07-26.

[1]

[2]