Пређи на садржај

Паракристал

Извор: Wikipedija

Паракристални материјали имају кристалне решетке које су уређене на кратким растојањима (попут фаза течног кристала). Њима недостаје уређеност на дужим растојањима у бар једном правцу.[1]

Уређивање је регуларност у којој се атоми јављају у позицијама дефинисаним предвидивом решетком. У високо уређеном, перфектном кристалном материјалу, или једнобразном кристалу, локација сваког атома структуре се може прецизно описати у односу на изабрани координатни почетак. У неуређеној структури као што је течност или аморфни материјал, локација првог и можда другог најближег суседног атома се могу описати у односу на координатни почетак (са одређеним степеном неизвесности), и способност предвиђања локација се брзо губи са повећањем раздаљине. Растојање на којем се локације атома могу предвидети се назива корелациона дужина . Паракристални материјал манифестује корелацију која је између аморфне и кристалне.

Примарни и најдоступнији извори информација о кристалности су рендгенска структурна анализа и електронска криомикроскопија.[2] Друге технике су често неопходне за одређивање комплексне структуре паракристалних материјала, као што је флактуациона електронска микроскопија[3] у комбинацији са моделовањем густине електронских и вибрационих стања.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Воyлес, ет ал. Струцтуре анд пхyсицал пропертиес оф парацрyсталлине атомистиц моделс оф аморпхоус силицон. Ј. Ап. Пхyс., 90(2001) 4437, ДОИ:10.1063/1.1407319
  2. Берриман Ј. А., Ли С., Хеwлетт, L. Ј., Wасилеwски, С., Кискин, Ф. Н., Цартер, Т., Ханнах, M. Ј., Росентхал, П. Б. (2009-09-29). „Струцтурал организатион оф Wеибел-Паладе бодиес ревеалед бy црyо-ЕМ оф витрифиед ендотхелиал целлс”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес 106 (41): 17407–17412. Бибцоде 2009PNAS..10617407B. ДОИ:10.1073/pnas.0902977106. 
  3. Бисwас, П, ет ал. Ј. Пхyс.:Цонденс. Маттер, 19 (2007) 455202, ДОИ:10.1088/0953-8984/19/45/455202
  4. Накхмансон, Воyлес, Моуссеау, Баркема, анд Драболд. Пхyс. Рев. Б 63(2001) 235207. ДОИ:10.1103/PhysRevB.63.235207

Повезано

[уреди | уреди извор]