Пређи на садржај

Пиролизин

Извор: Wikipedija
Пиролизин
ИУПАЦ име
Идентификација
ЦАС регистарски број 448235-52-7 ДаY
ПубЦхем[1][2] 5460671
ЦхемСпидер[3] 4574156 ДаY
КЕГГ[4] Ц16138
ЦхЕБИ 58499
Јмол-3Д слике Слика 1
Својства
Молекулска формула C12Х21Н3О3
Моларна маса 255.31 г мол−1

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала

Инфобоx референцес

Пиролизин (Пyл, О) се јавља у природи као гентички кодирана аминокиселина коју користе поједине метаногениске археје као и неке бактерије. Он се јавља у ензимима који учествују у дељу њиховог метаболизма којим се формира метан. Пиролизин је сличан лизину, али има додатни пиролински прстен везан на крају лизинског бочног остатка. Постоје специфична тРНК и аминоацил тРНК синтетаза за пиролизин. Оне формирају део неуобичајеног генетичког кода тих организама. Пиролизин се сматра двадесетдругом протеиногеном аминокиселином.

Заједнички номенклатурни комитети ИУПАЦ-а/ИУБМБ-а су званично препоручили ознаке Пyл и О за пиролизин.

Структура

[уреди | уреди извор]

На основу кристалографских[5] и МАЛДИ масено спектрометријских мерења, пиролизин се састоји од 4-метилпиролин-5-карбоксилата везаног амидном везом за ϵН лизина.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит
  4. Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Бинг Хао, Wеимин Гонг, Тсунео К. Фергусон, Цареy M. Јамес, Јосепх А. Крзyцки, Мицхаел К. Цхан (2002-05-22). А Неw УАГ-Енцодед Ресидуе ин тхе Струцтуре оф а Метханоген Метхyлтрансферасе. 296. Сциенце. пп. 1462–1466. ДОИ:10.1126/science.1069556. ПМИД 12029132. 
  6. Јитесх А. Соарес, Лиwен Зханг, Рхонда L. Питсцх, Нанетте M. Клеинхолз, Р. Бењамин Јонес, Јеремy Ј. Wолфф, Јон Амстер, Кари Б. Греен-Цхурцх, анд Јосепх А. Крзyцки (2005-04-11). „Тхе ресидуе масс оф L-пyрролyсине ин тхрее дистинцт метхyламине метхyлтрансферасес”. Тхе Јоурнал оф биологицал цхемистрy (Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy) 280 (44): 36962–36969. ДОИ:10.1074/jbc.M506402200. ПМИД 16096277. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]