Предсједнички двори

Предсједнички двори службена је резиденција предсједника Републике Хрватске од 1992. године. Налази се у Загребу, Пантовчак 241.

Прва предсједничка резиденција била је смјештена у Високој улици на Горњем граду у Загребу, а након тога је пресељена у Банске дворе на Марковом тргу, данашњу зграду Владе Републике Хрватске. Након ракетирања Банских двора 7. листопада 1991. године од стране ЈНА, резиденција предсједника Републике пресељена је на данашњу локацију на Пантовчаку.

Резиденција у којој су смјештени Предсједнички двори била је познатија као Вила Загорје, која је била грађена 1963.–1964. године према пројекту архитекта Вјенцеслава Рицхтера у сурадњи с Казимиром Остроговићем^[1] за потребе предсједника СФРЈ Јосипа Броза Тита.

Вила је примјер синтезе урбанизма, архитектуре и сурадње с ликовним умјетницима. Стропови главне и осталих дворана у приземљу, поплочење у врту на јужној страни објекта, главна улазна стаклена врата и строп надстрешнице пред улазом одговарају новом сензиблитету за пластично обликовање Нових тенденција.^[2] Објект је окружен парком који се простире на 100.000 тисућа четворних метара. На крајњем сјеверу парк-шуме налази се и Вила Прекрижје (некадашња Вила Wеисс).

Године 1990. Вила Загорје улази у разматрање за смјештај Музеја сувремене умјетности, што је стручно подржано од њезиних градитеља (Вјенцеслав Рицхтер). Сабор је био спреман прихватити приједлог, но касније је одлучено да се њезина намјена препусти одлуци нове Владе, која ју је задржала за своје потребе.^[3]

За назив Предсједнички двори према неким изворима заслужан је Јуре Радић, тадашњи предстојник Уреда предсједника Фрање Туђмана.