Рафаелове собе
Рафаелове собе (талијански: Станзе ди Раффаелло) су собе у Ватиканској палачи, изнад Боргијиних одаја, у којој се чекало на аудијенцију код папа. Слике се зову "Рафаеловим" јер су украшене величанственим Рафаеловим фрескама.
Неке од соба већ су биле украшене фрескама Перугина, Содоме и других. Но, нетом што је упознао Рафаела, папа Јулије II. је одлучио састругати зидове повјеривши младом Рафаелу да их поново ослика.
У првој соби (тзв. Константиновој, Станза ди Цонстантино) представљена је легенда о Константиновом животу. Рафаело није у њој насликао нити један лик, јер је до своје смрти стигао припремити само цртеже. Прву фреску, Указање Крижа, која представља Константинову побједу над Максенцијем код Рима 312., насликао је Гиулио Романо, одмах након учитељеве смрти.
Хелиодорова соба (Станза ди Елиодоро), друга по реду, осликана је 1511.-1514., а добила је име по фрески која показује Тјерање Хелиодора на којој је Рафаел приказао себе како стоји поред папинског трона одјевен у дуги црни огртач. Садржаји осликани у овој соби у потпуности су прожети величањем папинства. Изнад прозора је призор Чудо у Болсени и описује како је 1264. чудо увјерило неког свећеника, који је сумњао да је Крист збиљски назочан у светом сакраменту еухаристије. Фреска Ослобађање св. Петра из затвора положена је веома умјешно око прозорског отвора. Три различита свјетла, мјесечево, анђеоске ауреоле и стражарске бакље, изражена су особито дјелотворно. Атилин сусрет је алузија на сукобе с Француском.
У трећој, најљепшој соби (Станза делла Сегнатура), дивимо се првоме Рафаеловом остварењу: Расправи о пресветом сакраменту, довршеноме 1509. године. Садржај те предивне фреске је слављење еухаристије. На супротном зиду је вјеројатно најпознатија фреска: Атенска школа, алегорија античке филозофије као претходнице кршћанске мудрости. Слављење Разума сучељено с величањем Вјере. Између стотина славних знанственика антике и ренесансе умјетник је ставио и свој лик; једини који гледа изравно у проматрача. Изнад прозора можемо проматрати Парнас, грчку митску планину богова гдје Аполон свира виолину међу музама (приказаним по први пут након антике), испред групе пјесника као што су Алкеј, Корина, Петрарка, Анакреон, Енеја и усамљена Сапхо (једина која не носи знак лауреата) као и групе међу којима су Данте, Хомер, Вергилије те још пјесника: Пиндар, Санназзаро, Хорације, Пропетије, Тибулије, Като, Овидије с Ариостом у средини. Ова величанствена фреска велича пјесништво и љепоту.
Посљедњу собу (Станза делл'Инцендио), названа по Пожару у Боргу, осликали су Рафаело и његови учесници 1514.-1517., за Лава X. Фреска приказује пожар у "Лављем граду" који је Лав IV. угасио на чудесан начин. На лијевој страни приказана је Поморска побједа Лава IV. над Сараценима.
