Рицимер
Рицимер (405. - 18.8. 472.) је био барбарски генерал и господар Западног Римског Царства између 455. и 472. године.
Родословље и прве године у политици
[уреди | уреди извор]Рицимеров отац је био принц Свева, а мајка му је била кћер Валија краља Визигота. Своју војно-политичку каријеру он почиње тијеком "владавине" Флавија Аеција који је с титулом војног заповједника римских снага де фацто преузео контролу Западног Римског Царства од цара Валентинијана III.. Након што је Авит постао цар 455 он унапријеђује Рицимера на 3 највиши положај у држави. Одмах након себе и Мајоријана. Да ли је то учинио због способности барбарског генерала или због његових родбинских веза данас се више не зна.
Тијеком љета 456. године Мајоријан и Рицимер су почели војну буну против Авита, убрзо га заробили и присилили на абдикацију. Након те буне Мајоријан је окруњен за цара 457 године, али његова стварна власт је била ограничена. У својој посланици Сенату он наводи како ће војне ствари бити у надлежности цара и његовог "оца" Рицимера. Прва година владавине двојице завјереника пролази у проблемима јер су они службено по римском уставу били узурпатори. Тек по добивању благослова цара Источног Римског Царства 458 године њихова владавина службено почиње и убрзо потом Рицимер је постављен за конзула (459 године). Те године Мајоријан ће напустити Италију како би повратио римску контролу над Галијом и Хиспанијом. Почетни успјеси овог активног цара резултирају успоном његове звијезде и пропадањем оне Рицимера што ће довести до стварања интерестне групе између барбарског генерала и сенатора уплашених владавине јаког цара. По повратку у Италију 461 године Мајоријан ће бити убијен, а како Рицимер због барбарског порјекла не може бити цар он проглашава Либије Севера.
До Рицимеровог проглашења Севера за новог цар долази након неколико мјесеци неуспјешних преговарања с Вандалима и Источним Римским Царством. Сам Север је наводно имао надимак Серпентиус што је довољно говорило о његовој дотадашњој каријери. Источно Римски цар ће западног узурпатора звати човјеком који је украо власт на западу, заповједници војске у Галији и Далмацији ће га одбити признати тако да он у стварности влада само Италијом под "заштитом" Рицимера којега други барбари зову краљем, а сам његов лик ће бити искован на новцу из овог раздобља. Север ће умријети 465 године дарујући тако барбарском генералу слободне руке за поправљање политичке ситуације.
Након смрти Севера долази до двије године интеррегнума тијеком којих се врше преговори између Рицимера и Источног Римског Царства о избору новог западног цара. Избор ће на крају пасти на Антемија који ће у покушаја утврђивања своје власти удати кћер за Рицимера. Без обзира на то вјенчање раздор између два јака западна политичара је постао очит већ 468 године када у рату с вандалима Антемије користи војску из Далмације, а не ону из Италије коју контролира Рицимер. Смрт Марцеллинуса заповједника Далмације који ће бити убијен од једног свог часника и потом пораз пред Цартхагом 468 године ће ослабити царев положај,а уједно ће означити и објаву рата од стране Визигота који ће лоше завршити. Ти догађаји 470. године доводе до завјере Рицимеровог пријатеља Романуса и његовог погубљења након чега Рицимер отворено објављује рат цару Антемију и проглашава новог цара Олибрија.
Крај
[уреди | уреди извор]Посљедње службено дијело Рицимера постаје проглашавање Олибрија за новог цара и убојство Антемија. Мање од два мјесеца након убојства по коментарима тадашњих политичара Рицимер добива заслужену казну и након што је кратко вријеме повраћао крв он умире 18.8. 472 године. Кратко вријеме прије смрти он ће прогласити Гундобада за новог заповједника Римске војске који ће наставити управљати Западним Римским Царством као што је он то радио.
| Претходник: | Главни заповједник војске Западног Римског Царства | Насљедник: |
| Авит (455. - 455.) | Гундобад (472. - 473.) |