Спенцер Перцевал
| Спенцер Перцевал | |
|---|---|
 | |
| Мандат 4. листопада 1809. – 11. свибња 1812. | |
| Претходник | Wиллиам Цавендисх-Бентинцк |
| Насљедник | Роберт Јенкинсон |
| Рођење | 1. студеног 1762. Лондон, Велика Британија
|
| Смрт | 11. свибња 1812. Лондон, Уједињено Краљевство
|
| Политичка странка | Торијевци |
| Супружник | Јане Перцевал |
| Занимање | адвокат, политичар |
| Вјера | кршћанство |
Потпис
| |
 | |
Спенцер Перцевал, КЦ (Лондон, 1. студеног 1762. – Лондон, 11. свибња 1812.) је био британски политичар који је од 4. листопада 1809. године до своје смрти 11. свибња 1812. био премијер Уједињеног Краљевства. Спенцер Перцевал је ушао у хисторију као први и једини британски премијер убијен у атентату, али и као једини британски премијер који је претходно био државни одвјетник.
Син ирског племића, Перцевал се школовао у Харроw Сцхоолу и на Тринитy Цоллегеу у Цамбридгеу. Студирао је праву при Линцолн'с Инну и радио као барристер прије него је 1796. године постао члан Краљевог савјета; у доби од 33 године ушао је у политику као парламентарни заступник за Нортхамптон. Сљедбеник Wиллиама Питта Млађег, Перцевал се одбијао називати торијевцем, преферирајући назив "пријатељ г. Питта". Противио се католичкој еманципацији и реформи Парламента, док је, с друге стране, подржавао рат против Наполеона и укидање трговине робљем. Противио се и лову, коцкању и прељубу, није пио као већина парламентарних заступника, донирао је у добротворне сврхе и уживао је проводити вријеме са својих дванаестеро дјеце.
Унаточ касном уласку у политику, његов је успон био брз; прво је био државни одвјетник па главни државни одвјетник у Аддингтоновој влади, онда шеф државне ризнице и предсједник Дома комуна у другој Портландовој влади, а у листопаду 1809. године је и сам постао премијер. На челу слабе владе, Перцевал се током свог мандата суочио с низом кризних ситуација, међу којима су и истрага о Wалцхеренској експедицији, психички проблеми краља Георгеа III., економска криза и побуне лудита. Међутим, успјешно је надвладао све кризе, изашао као побједник у Полуоточком рату у сјени опозицијског дефетизма и стекао наклоност регента Георгеа. У тренутку када је консолидирао своју позицију на челу владе, на прољеће 1812. године, Јохн Беллингхам, трговац бијесан на владу, сачекао га је у згради Дома комуна те га пропуцао и убио. Перцевал је тако постао први британски премијер убијен у атентату, уједно и једини, а Беллингхамов атентат постат ће узор свим каснијим, модерним атентатима. Покопан је неколико дана касније у Лондону.
Иако је Перцевал био седми син и иако је имао још четворо старије браће који су доживјели одраслу доб, насљедна титула еарла од Егмонта је почетком XX. вијека прешла у руке једног од његових праунука те је била у рукама његових потомака све до њезина гашења 2011. године.
