Свети Андрија
Апостол Андрија, као и брат му Шимун Петар, био је рибар на Генезаретском језеру (тј. Галилејском мору) у Кафарнауму, камо су обојица стигли из родне Бетсаиде.
Према неким еванђеоским извјештајима, Андрија је био први од апостола којега је Исус позвао, па га источне цркве обично и називају »Првозвани«. Он, као и свети Иван Еванђелист, био је испрва сљедбеник Ивана Крститеља који је проповиједао скори долазак Месије. Кад је на Јордану показао на Исуса и рекао: »Ево Јагањца Божјега«, Андрија и Иван, приступили су Исусу и почели слиједити њега. Андрија је одмах отишао до свога брата Шимуна, који је бити прозван Петар, те му рекао: »Нашли смо Месију« (усп. Еванђеље по Ивану 1,41), зато га еванђелисти Матеј и Лука у апостолском збору стављају одмах иза Шимуна Петра.
Нови завјет још у неколико згода спомиње Андрију: тако код умнажања хљебова и кад су странци у Јерузалему жељели видјети Исуса. Након Исусова узашашћа и силаска Духа Светога, Свето писмо Андрију више не спомиње. Но зато о њему пишу обилно многи апокрифни списи који, премда у њима није увијек лако одвојит стварну предају од фикције. Податак да је Андрија проповиједао Еванђеље међу Скитима, у данашњој јужној Русији, потврђује и отац црквене повијести Еузебије Цезарејски. За Андријину мученичку смрт на такозваном Андријину крижу у облику слова X знамо једино из једног списа, званог Пассио (Мука), у којем је описано апостолово мучеништво. Предаја вели, да је био распет у Ахаји у граду Патрасу, одакле су му реликвије пренесене у Цариград, а затим у Амалфи у Италију. Свечева глава била је год. 1462. пренесена у Рим, а вратио ју је натраг грчким православним вјерницима папа Павао VI. Поуздан је повијесни податак да се благдан св. Андрије славио 30. студенога већ у доба св. Гргура Назијанскога, дакле, у другој половици IV. стољећа. Истог датума слави се и у западној и у источној Цркви (уколико се слиједи јулијански календар, то је онда 13. студеног.
