Свраб

Сврабеж
лат.	Пруритус
Чешање као реакција на свраб
Специјалност	Дерматологија
Класификација и екстерни ресурси
ИЦД-10	Л29
ИЦД-9	698
ДисеасесДБ	25363
МедлинеПлус	003217
еМедицине	дерм/946
МеСХ	Д011537

Сврабеж, сврбеж, (лат. пруритус), је субјективна патолошка појава на кожи и слузокожи која прати неке кожне и друге болести, а манифестује се непријатним сензацијама које изазивају жељу (рефлекс), за чешање или гребање. Сврабеж не треба мешати са другим субјективним осећајима као што су гмизање, парестезија, пецкање и бол. Сврабеж у устима је изузетно редак и тада је обично локализован на тврдом непцу, а провоцира га додир језика.,

Етиологија

Сврабеж је симптом који нас упозорава да је тело дошло у додир са штетном материјом. На завршецима нервних влакана налазе се ситна телашца која могу примати поруке и слати их у мозак. Нека од њих осетљивија су на топлоту, светлост, притисак и бол. Када се стимулишу „телашца за бол“ осећамо сврабеж.

Хемијски гледано, када почешемо место које нас сврби наши мастоцити (тип белих крвних ћелија које су укључене у алергијске реакције) ослобађају хистамин. Хистамин се веже за рецепторе на присутним нервним завршецима и осећамо сврабеж. Људи који болују од алергија, производе вишак хистамина због присуства одређених материја у организму која другу особу можда уопште не би надражила.

Патофизиологија

Патофизиолошки на основу механизма настанка, разликујемо следеће облике сврабежа;

Кожни или неуропатски или сврабеж настао у периферном нервном систему,

Кожни или неуропатски, сврабеж потиче из коже и периферни је или пруритоцептивни облик сврабежа, а може бити изазван разним узрочницима који могу бити механички, хемијски, топлотни и електрични. За његов настанак одговорни су аферентни примарни неурони који изазивају хистамином индукован сврабеж у миелинским омотачима ц-влакана. Највећи део рецептора ц-влакана налази се на њиховом врху између два слоја коже, епидерма и дерма (прелазни слој коже).

Неуропатски, неурогени или психогени сврабеж или сврабеж настао у централном нервном систему

Неуропатски сврабеж може да потиче из било које тачке дуж аферентног пута, као резултат оштећења нервног система. Може бити изазван болестима или поремећајем функција централног нервног или периферног нервног система.

• Примери неуропатски сврабеж може бити изаван, парестезијом живаца, брахиорадиалним сврабежом, туморима мозга, мултиплом склерозом, периферном неуропатијом и надражајем живаца.
• Психогени сврабеж је такође повезана са неке симптоме психијатријских поремећаја као што су тактилне халуцинације, паразиталне илузије или опсесивно-компулзивни поремећаји (повезани са неуротичним чешањем- гребањем)..

Манифестације

Сврабеж је непријатан осећај који најчешће изазива чешање или гребање. Рефлекс чешења који изазива сврабеж, је врло моћан и узрокују га рефлекс кичмене мождине који лоцира место сврабежа и руку усмерава према њему. Чешање олакшава сврабеж уклањањем надражаја или чешњем се изазива довољно снажан бол, којим потискујемо сигнал сврабежа у кичменој мождини.

Након интензивног или неконтролисаног чешања могу настати последице у виду огреботина (лат. еxсцориатио), које се накнадно могу загадити. Појава секундарног запаљења изазваног инфекцијом огреботина, још више појачава сврабеж а тиме и чешање. На тај начин настаје „зачаран круг“ који се често тешко може прекинути.

Сврабеж коже

Сврабеж коже, (лат. пруритус дермогенес) најчешће прати неке кожне болести (дерматозе) и може се разврстати;

• Према локализацији

• локализован
• генерализован

• Према трајању;

• трајан,
• повремен,
• равномеран,
• у нападима (пр. код шуге када се јавља само ноћу)

• Према интензитету субјективног осећаја;

• незнатан,
• нешподношљив

• Према узроку настанка;

• непознатог узрока (лат. пруритус сине материа),
• познатог узрока (ако прати одређене интернистичке и кожне болести) (јез-лат пруритус сyмптоматицус) и често је први знак тих болести.
• психогени сврабеж; најчешће је измешан са парестезијом, печењем, и може пратити неке болести нервног система.

Сврабеж гениталија

• Сврабеж гениталија (лат. пруритус гениталис), најчешће се јавља код жена а узрокују га;
• разни запаљенски процеси гениталија,
• хормонални поремећаји или болести метаболизма (најчешће шећерна болест).
• климактеријуму.
• као последица употребе лекова,
• неадекватна примена локалних контрацептива,
• неправилно одржавање хигијене гениталија,
• психогени поремећаји.

Перианални сврабеж

Перианални сврабеж (лат. пруритус перианалис), јавља се у пределу чмара и најчешће је узрокован;

• цревним паразитима,
• састојцима хране
• неправилном али и претераном хигијеном чмара,
• болестима чмара и завршног црева (хемороиди, тумори, запаљенски процеси …)
• сексуалним изопаченостима.

Терапија

Лечење сврабежа може бити етиолошко и симптоматско.

• Етиолошка

Лечење сврабеша првенствено мора да буде етиолошко, усмерено према узрочнику који га изазива.

• Симптоматска

Симптоматско лечење се првенствено примењује код локализованог пруритуса применом локалне терапије;

• 0,5% алкохолног раствора ментола, или раствори камфора, метвице итд.

• разним кремама за хлађење са или без додатка кортикостероида
• примена хладних облога или туиширање хладном водом,

Код општег симптоматског лечења генерализованог сврабежа користе се;

• неуролептици
• седативи
• антихистаминици (антиалергици).
• фототерапија, помаже код јако израженог сврабежа, нарочито ако је изазвана реналном инсуфицијенцијом. За ову вресту терапије користи се ултраљубичасто сцветлосно зрачење .