Пређи на садржај

Тацат

Извор: Wikipedija

Татзатес или Татзатиос (грчки: Τατζάτης ili Τατζάτιος, од арменски: Tacat; ? - 785) био је бизантски војсковођа арменског поријекла, познат по томе што је за вријеме бизантско-арапских ратова са својом војском пребјегао на страну абасидских калифа, те послије тога био именован за гувернера арапске Арменије.

Потицао је из арменске породице Андеватзи. У бизантску службу је ушао 750-их за вријеме владавине цара ф Константина V.[1][2] Истакао се борбама против Бугара, а око 776. је постао гувернер Бугарске теме. Послије је премјештен на исток гдје је водио успјешне борбе против арапског Абасидског Калифата, при чему је продро на исток све до Самосате. Године 781. је извојевао велику побједу над Арапима код Цезареје при чему је заустављен поход 'Абд ал-Кабира.[1][2][3]

Када је сљедеће године абасидски калиф Харун ал-Рашид кренуо на нови поход, бизантске трупе под еунухом Стауракиосом су га поразиле и опколиле. Управо у том тренутку је Тацат пребјегао. Стауракиос је заробљен, а Харун ал-Рашид је потом испословао примирје с Бизантом при чему су царици Ирени диктирани тешки увјети. Разлози за Тацатову одлуку су нејасни; Теофан Исповједник наводи како је то била особна нетрпељивост према Стауракиосу, док арменски хисторичар Гхевонд Yеретс шпекулира да би мотив могао Тацатов пад у царичину немилост због иконоборачког опредијељења у тренутку када се царица намјеравала вратити иконодулији.[1][4]

Тацат је након тога именован гувернером арапске Арменије. Три године касније је погинуо у борби против Хазара.

  1. 1,0 1,1 1,2 Казхдан 1991: стр. 2014.
  2. 2,0 2,1 Wинкелманн ет ал. 2001: стр. 320–321.
  3. Треадголд 1988: стр. 66–67.
  4. Гарланд 1999: стр. 77.

Литература

[уреди | уреди извор]