The Band Wagon

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тхе Банд Wагон
Плесач Мицхаел Кидд (десно) у балетној секвенци на крају филма
Продуцент
Сценарио
Улоге
Музика
ФотографијаХаррy Јацксон
МонтажаАлберт Акст
ДистрибуцијаМетро-Голдwyн-Маyер
Датум(и) премијере
7. 8. 1953 (1953-08-07) (САД)
Трајање111 мин.
Земља Сједињене Државе
Језикенглески
Буџет2,873.000 $[1]
Бруто приход3,502.000 $[1]

Тхе Банд Wагон (сх. Кола са музичарима), на простору бивше Југославије познатији под насловом Дижи завјесу, је амерички филмски мјузикл снимљен 1953. у режији Винцентеа Минеллија, познат као једно до класичних остварења жанра.

Протагонист, чији лик тумачи Фред Астаире, је Тонy Хунтер, некад популарни забављач који настоји оживјети каријеру наступом у спектакуларној бродвејској представи. Радња приказује проблеме који, због свог "старомодног" приступа, има са младом балерином Габриелле Герард (чији лик тумачи Цyд Цхариссе), као и амбициозним режисером Јеффреyом Цордовом који умјесто лежерне забаве жели направити "озбиљну" алегорију на легенду о Фаусту.

Филм је био дјеломично инспириран истоименом музичком ревијом из 1931. године (из које је преузета пјесма Данцинг ин тхе Дарк), а дијелом стварним догађајима. Фред Астаире је тако глумио лик у много чему сличан самом себи, односно некоћ популарног забављача који се сматрао "диносауром"; лик Цордове је, пак, у много чему моделиран према Орсону Wеллесу, али и глумцу и режисеру Јосеу Ферреру. Стуидо МГМ, који је у пројект уложио велика средства, у много чему се ослањао на искуства из годину дана раније снимљеног хита Сингин' ин тхе Раин, а то се првенствено односи на Гирл Хунт Баллет, балетну секвенцу у којој се пародира тада популарни филм ноир. Њу је, као и све остале, кореографирао знаменити плесач Мицхаел Кидд. За филм је посебно компонирана пјесма Тхат'с Ентертаинмент!, која је постала велики хит, али и својеврсни мото МГМ-а, те наслов МГМ-овог документарног филма из 1974. године посвећеног класичним мјузиклима тог студија. Сам филм је након премијере имао релативно скроман успјех на кино-благајнама, али су га критичари и филмски хисторичари касније прогласили једним од најбољих остварења жанра.

Мицхаел Јацксон је у неколико својих видео-спотова одао почаст филму користећи елементе његове кореографије и костима.

Напомене
  1. 1,0 1,1 Тхе Еддие Манниx Ледгер, Лос Ангелес: Маргарет Херрицк Либрарy, Центер фор Мотион Пицтуре Студy .
Литература
  • Диане Стевенсон, "Ин Праисе оф Праисе" ин тхе Станлеy Цавелл специал иссуе, Јеффреy Цроусе (ед.), Филм Интернатионал, Иссуе 22, Вол. 4, Но. 4, 2006, пп. 6–13.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]