Пређи на садржај

The Washington Post

Извор: Wikipedija
Ово је чланак о дневном листу. За истоимени патриотски марш Јохна Пхилипа Соусе види Тхе Wасхингтон Пост.
Тхе Wасхингтон Пост
Насловница у четвртак 2. јуна 2011
Типдневне новине
ФорматБроадсхеет
ВласникТхе Wасхингтон Пост Цомпанy
ИздавачКатхарине Wеyмоутх
УредникМарцус Брауцхли
Особљецца. 740 новинара[1]
Оснивање1877
Сједиште1150 15тх Стреет, Н.W.
Wасхингтон, D.C.
САД
Тираж507.465 дневно издање
846.019 недјлејно издање (2011)[2]
ИССН0190-8286
Службени wебситеwww.wасхингтонпост.цом

Тхе Wасхингтон Пост је назив за амерички дневни лист који излази у Wасхингтону те представља најпознатију, најчитанију и најутјецајнију публикацију у том граду. Представља такођер једну од најстаријих публикација у граду, с обзиром да је први примјерак штампан изашао 1877. године.

Пост је такођер познат и по улози коју су почетком 1970-их његови репортери Боб Wоодwард и Царл Бернстеин имали приликом покретања афере Wатергате и тако посредно довели до колапса Ниxонове администрације.

Опћенито

[уреди | уреди извор]

Пост се сматра једним од водећих америчких дневних листова, уз Тхе Неw Yорк Тимес, који је познат по праћењу догађаја на међународној разини и Тхе Wалл Стреет Јоурнал, који се истиче извјештавањем о привредним догађајима. Пост се истакао својим редовним и темељитим праћењем рада Бијеле куће, Конгреса, и других институција америчке владе.

За разлику од Тимеса и Јоурнала, уредништво овај лист првенствено види као регионалну публикацију, те се тренутно не тиска дневно национално издање намијењено публици ван америчке Источмне обале. Међутим, постоји и тзв. "Национално тједно издање" (Натионал Wееклy Едитион), које комбинира Постове чланке из редовних издања, а која су намијења широј публици.[1] Архивирано 2011-02-25 на Wаyбацк Мацхине-у Већина читатељства се налази у Дистрикту Цолумбиа, као и wасхингтонским предграђима која припадају држави Марyланд и сјеверном дијелу Виргиније.

У октобру 2006. просјечна тиража за радни дан је износила 656.297, а за недјељно издање 930.619 примјерака према налазима Аудит Буреау оф Цирцулатионс, што Пост чини шестим најтиражнијим листом у САД, иза Тхе Неw Yорк Тимеса, Лос Ангелес Тимеса, Тхе Wалл Стреет Јоурнала, УСА Тодаy и Неw Yорк Поста. Иако је његова тиража, као тиража готово свих новина, у посљедње вријеме почела опадати, сматра се да има највише стопе тржишног продора у категорији метрополитанских дневника.

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Wасхингтон Пост је године 1877. основан од стране новинара и издавача Стилсона Хутцхинса, чија је намјера била да у главном граду промиче ставове Демократске странке. 1880. је добио недјељно издање, а редакцији је прикључио и угледни новинар Јосепх Пулитзер.Године 1888. Хутцхинс је напустио демократе и прешао републиканцима, што му је омогућило да купи градску конкуренцију Републицан Натионал.

Слиједеће је године Wасхингтон Пост продао Франку Хаттону, главном инспектору пошта САД те Бериаху Wилкинсу, бившем демократском конгреснику из Охиоа. Нови власници су, како би се представили, организирали натјечај за најбољи школски састав. За церемонију додјеле награде је угледни композитор Јохн Пхилип Соуса написао Тхе Wасхингтон Пост, један од најпопуларнијих маршева у хисторији музике.

Wилкинс је године 1984. након Хаттонове смрти преузео његов власнички удио, а након што је и сам умро 1903. године, лист су преузели његови синови Јохн и Роберт. Двије године касније су га продали власнику Цинциннати Енqуириера Јохну Роллу МцЛеану. Прије него што је Јохн МцЛеан умро 1916. године, опоруком је лист оставио посебном трусту, држећи да Едwард Беале МцЛеан, његов син-плејбој, није у стању квалитетно управљати листом. Млади МцЛеан је ту опоруку успио оборити на суду, али су се очева страховања показала исправним. 1920-их је лист почео западати у финанцијске проблеме, да би након слома бурзе 1929. године отишао у банкрот.

Године 1933. је на аукцији купио угледни финанцијер Еугене Меyер, који је годинама на њега трошио милионе долара настојећи му повећати квалитету и углед. Када је предсједник Труман Меyера године 1946. именовао на чело Свјетске банке, Меyер је лист предао свом младом зету Пхилипу Грахаму. Нови власник се показао као врло успјешан пословни човјек чије су инвестиције и други пословни потези исплатили, и који је почетком 1950-их коначно лист учинио не само угледним, него и финанцијски исплативим. Године 1954. Wасхингтон Пост је откупио свог посљедњег локалног конкурента, Wасхингтон Хералд.

Грахам, који је од 1950-их почео патити од манично-депресивне психозе, је у љето 1963. године извршио самоубојство. Тада је власништво над листом преузела његова удовица Катхарине Грахам. Њен успон на чело једне тако велике и угледне твртке многе америчке феминисткиње сматрају важним међашем у борби за изједначавање сполова у САД.

Грахам је, међутим, на Пост и хисторију опћенито оставила далеко више трага захваљујући спремности на бројне реформе у складу с духом времена, као и нови, далеко агресивнији и понекад контроверзни стил друштвено ангажираног новинарства, оличен у угледном уреднику Биллу Брадлееју. Резултат такве политике је посебно дошао до изражаја крајем 1960-их и почетком 1970-их, те кулминирао у Постовим чланцима који су разоткрили аферу Wатергате. За то достигнуће, које се сматра једним од најсвјетлијих тренутака у хисторији америчког новинарства, лист је 1973. године добио Пулитзерову награду.

Године 1980. је, међутим, и сам Пост постао предметом скандала када је Јиммy'с Wорлд, репортажа његове новинарке Јанет Цооке о 8-годишњем овиснику о хероину добила Пулитзерову награду. Међутим, када се открило да је цијела прича најобичнија измишљотина, осрамоћени Пост је био присиљен вратити награду.

Године 1982. је Пост добио и прву озбиљнију конкуренцију у облику Тхе Wасхингтон Тимеса, градског листа који се настојао локалним читатељима представити као десна, односно конзервативна алтернатива Поста.

Године 1996. Пост је добио своју прву службену wеб-страницу, а 1999. је на насловнице увео колор-фотографије.

Доналда Грахама, сина Катхарине Грахам који је листом руководио од 1979. године, године 2000. је наслиједио данашњи издавач Боисфеуиллет Јонес, Јр.

Политичка оријентација

[уреди | уреди извор]

Тхе Пост се, као и многи други медији у САД, настоји представити као политички неутралан и објективан. Међутим, у америчкој јавности, поготово њеном конзервативном дијелу, влада широко распрострањено мишљење како је тај лист, као и већина тисканих, односно "традиционалних" медија, либерално, односно лијево оријентиран.

Као аргумент у прилог томе се често наводи како је Тхе Пост један од најжешћих критичара политике и администрације америчког предсједника Георгеа W. Бусха, као и да је традиционално био ближи кандидатима Демократске него Републиканске странке. Године 2004. је тако прекинута дугогодишња традиција да се на изборима службено не подржава ниједан предсједнички кандидат, па је уводник листа гласаче позвао да дају свој глас Бусховом демократском протукандидату Јохну Керрyју.

С друге стране, Тхе Пост има дио критичара с крајњег лијевог крила америчког политичког спектра, укључујући Ноама Цхомског који је још 1988. устврдио да лист скреће удесно, односно подржава политику реакције и статус qуоа. Године 1992. је, пак, у емисији Фронтлине ТВ-куће ПБС се као објашњење тог наводног заокрета тврди да је лист био присиљен промијенити уређивачку политику како би спријечио конзервативни дио читатељства да се окрене Wасхингтон Тимесу.

У прилог тезе о десној, односно конзервативној оријентацији Тхе Поста се наводе његови уводници у којима се службено подржавала америчка инвазија на Ирак, односно Бусхове иницијативе да се приватизира амерички мировински систем те споразуми о слободној трговини.

Сам лист, као што је то и обичај у САД, у својој редакцији и међу колумнистима има особе различитих идеолошких опредијељења, од љевице до деснице, па то понекад изазива тешкоће код свих који желе прецизно дефинирати његову политичку оријентацију.

Знаменити сурадници

[уреди | уреди извор]

Знаменити директори и уредници

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „Цонтацт Тхе Wасхингтон Пост репортерс, цолумнистс анд блоггерс”. Тхе Wасхингтон Пост. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-24. Приступљено 2012-09-16. 
  2. ↑ „еЦирц фор Неwспаперс”. Аудит Буреау оф Цирцулатионс. Септембер 30, 2011. Архивирано из оригинала на датум 2013-03-17. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=The_Washington_Post&oldid=41874176”