Тип 96

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тип 96
Намјена Главни борбени тенк (МБТ)
Земља поријекла  Кина
Хисторија производње
Развијен на темељу Тип 85-III
Произвођач Фирст Иннер Монголиа Мацхинерy Фацторy
Производња 1996. - 2005.
Број примјерака ~1500
Борбена повијест
Уведен у упорабу 1997.
Статус у упораби
Својства
Дужина 10,28 м
Ширина 3,45 м
Висина 2,30 м
Тежина 46 тона
Посада 3 (заповједник, топник, возач)
Оклоп и наоружање
Оклоп вишеслојни и ЕРА оклоп
Основно наоружање 125 мм М256 глаткоцијевни топ
Секундарно наоружање 7,62 мм и 12,7 мм стројница
Покретљивост
Погон дизел мотор

1000 КС (750 кW)

Овјес торзијске полуге
Брзина 65 км/х
Снага/тежина 21 КС/тона
Досег 450 км

Тип 96 је кинески главни борбени тенк темељен на тенку Тип 85-III. Тип 96 ушао је у упорабу кинеских оружаних снага тијеком 1997. године, а до 2005. године произведено је око 1500 Тип 96 тенкова.[1]

Повијест

[уреди | уреди извор]

Прије развоја Тип 96 тенка, кинески тенкови били су већином копије совјетских тенкова. Тако је прва таква копија била Тип 59, који је развијен на темељу заробљених совјетских Т-55 тенкова. Касније су копирани и други тенкови који у кинеској изведби добили исту прву знаменку у називу какву има и оригинални совјетски тенк. Ти тенкови били су пуно лошији од оних совјетских због лоше квалитете кинеског челика, мотора и стрељива.

Тип 96 је направљен на темељу кинеског тенка Тип 85-III. Побољшан му је оклоп, топ, мотор (који сад има већу издржљивост и дуготрајност) и цјелокупни сустав за управљање паљбом (СУП). Производи се до 2005. године када га је замијенила модернизирана верзија Тип 96Г. На темељу тенка Тип 96 настао је најмодернији тенк кинеске војске Тип 99.

Ватрена моћ

[уреди | уреди извор]

Главно наоружање чини 125 мм руски 2А46М глаткоцијевни топ стабилизиран у двије равнине дужине цијеви 48 калибра. Због уградње аутоматског пуњача топа број чланова посаде је смањен на 3, а број испаљених граната се повећао на 6 до 8 граната у минути. Тенк носи 42 гранате од којих су 22 смјештене у аутоматском пуњачу, а осталих 20 у тијелу тенка. Тенк може и испаљивати руске 9М119 Рефлекс (НАТО назив: АТ-11 Снипер) протуоклопне вођене ракете. Домет је од 100 - 4000 метара, а намијењена је гађању тенкова са ЕРА оклопом и нисколетећих хеликоптера. Кина производи 9М119 ракете под лиценцом од раних 1990-их.

Секундарно наоружање састоји се од 7,62 мм суспрегнуте стројнице, која има домет до 1500 м и брзину паљбе 250 метака у секунди и 12,7 мм стројнице смјештена на крову куполе која има домет 2000 м.

Тијело и купола тенка израђени су од вишеслојног оклопа. На свакој страни куполе уграђени су по 6 Тип 84 бацача димне завјесе. Тенк има 3 члана посаде. У предњем лијевом дијелу налази се возач, у средњи дио уграђена је купола, а у стражњи мотор. Топник се налази у лијевом , а заповједник у десном дијелу куполе. Заповједник има на располагању 12.7 мм стројницу која се налази на крову куполе. На вишеслојни оклоп, ради додатне заштите од високо експлозивних пројектила (ХЕАТ), може поставити експлозивно - реактивни оклоп (ЕРА). Он се поставља на предњи и бочни дио куполе и тијела тенка.

Покретљивост

[уреди | уреди извор]

Тип 96 покреће водом хлађени дизел мотор снаге 1000 КС. Мотор се може у потпуности замијенити за 40 минута. Тенк с овим мотором постиже максималних 65 км/х по добром путу.

Тип 96Г први пута је приказан 2006. године. Намијењен је извозу, а највећа разлика у дизајну је зашиљена предња страна куполе и експлозивно-реактивни оклоп који је уграђен на све Тип 96Г тенкове. Као активна заштита постављен је сустав заштите сличан руском Штора-1, који је уграђен на руске тенкове Т-80 и Т-90 те украјински Т-84. Он помаже у обрани тенка од вођених протуоклопних ракета. Побољшан је и сустав управљања паљбом (СУП) који се састоји од ласерског даљиномјера, балистичког рачунала, разне оптике и термовизије која му омогућава да дјелује ноћу и у свим временским увјетима. На темељу њега је направљен Тип 99.

Корисници

[уреди | уреди извор]
  1. "ЗТЗ96 (Тyпе 96) Маин Баттле Танк", Цхинесе Дефенце Тодаy

Вањске везе

[уреди | уреди извор]