Заострог

Заострог
Заострог цласс=нотпагеимаге| Заострог на карти Хрватске
Регија	Далмација
Жупанија	Сплитско-далматинска жупанија
Опћина/Град	Градац
Микрорегија	Макарско приморје
Најближи (већи) град	Макарска, Плоче
Географске координате
- з. ш.	43.143 Н
- з. д.	17.282 Е
Становништво - - - - - - -(2001 / 2011 / 2021)
- Укупно	372
Пошта	21334 Заострог
Позивни број	+385 (0)21
Аутоознака	МА

Заострог, село и пристаниште у јужном дијелу Макарског приморја. У саставу је опћине Градац.

Насеље Заострог се развукло у природној и пространој завали, окружено високим и стрмим обронцима планинског масива Биоково - Рилић. Јужни обронци Рилића с врхом Шапашник, 920 м, окружују га и штите са сјевера, Витер 770 м, с истока, а блага зелена Плана 260 м, са запада. Бијело жало зелене и широке заострошке вале оплакује Јадранско море, које се кроз Велика Врата разлило дубоко у Неретвански канал све до стонских бистрина.

Знаменитости

Мјестом с 372 становника (2001.) и данас доминира, више од пола миленија стари фрањевачки самостан с високим звоником. Посјетитељима је у самостану отворен музеј, етнолошка збирка, галерија и велика књижница с преко 30.000 наслова, значајним дијелом из старије хрватске књижевности.

Ту је дио свог стваралачког живота провео, можда најистакнутији хрватски пучки пјесник, фра Андрија Качић Миошић, познат и омиљен у пуку као "Старац Милован", као и његово највеће дјело "Разговор угодни народа словинског". У самостану, иза самог прага главног улаза жупне цркве "Узнесења Маријина", изнад којег стоји камена плоча исклесана повјесним писмом, босанчицом, налази се такођер и фра Андријин гроб с посветом;

Покој теби Старче Миловане, који роду писмарицу даде, с корабљицом да му вида јаде, док му зора бољег дана сване"...

Повијест

Према записима бизантског цара Константина Порфирогенета, тврђа Острог под Витером по којој је Заострог касније добио име (за-Острог), била је главни град и утврда тадашње Паганије, коју су основали Неретвани.

На врхунцу своје моћи (IX и X ст.), Паганија се простирала од ријеке Цетине са запада, до ријеке Неретве на исток. Сјеверна граница се протезала висовима Љубуше, Врана и Чврснице, а припадали су јој још полуоток Пељешац, те отоци Брач, Хвар, Корчула и Мљет с југа. Постоји занимљивост која се преноси генерацијама, да је за лијепа дана тадашњи поглавар Паганије с Витера над Острогом, погледом могао обухватити готово све крајније точке свог државног посједа, што је уједно изазов планинарима и слободним пењачима.

У првим годинама прошлог стољећа, Аустро-Угарска Монархија, чији је саставни дио тада била и Далмација, изградила је мул (пристаниште) и регулирала сеоску бујицу. Иако је за разлику од бујице, заострошки мул тешко страдао у потресу 1962. године, оба објекта имају повијесно-споменичку вриједност.

Заострог је 1935. имао 700 становника док је 200 било исељено у иноземство.

Господарство

Житељи Заострога данас углавном живе од изнајмљивања соба и апартмана, за вријеме кратких туристичких сезона, као и од мало пољодјелства и рибарства. Унаточ великим туристичким гужвама за вријеме љетних сезона, мјесто се не може похвалити стандардизираном понудом као ни с високом квалитетом угоститељских, те попратних услуга и садржаја, па у будућности има огроман простор за напредак.

Заострог би, обзиром на готово идеалан географски положај и богато повијесно наслијеђе, с осмишљеним и уређеним јавним површинама, строго урбанизираном и ограниченом изградњом и развојем имао перспективу као звучније туристичко одредиште. Тим више, јер је за разлику од неких других приобалних мјеста, прилично сачуван од ружне бетонизације и мастодонтских апартманских грађевина.