Пређи на садржај

Златна арена за сценографију

Извор: Wikipedija
Главни чланак: Фестивал играног филма у Пули
Златна арена за сценографију
Додјељује се за најбољу сценографију
Додјељује оцјењивачки суд Пулског фестивала
Земља  СФРЈ (1956–1990)
 Хрватска (1992–)
Прво додјељивање 1956.
Актуални добитник Петра Послек, Ива Родић (2017)
Службене странице www.пулафилмфестивал.хр

Сљедећи попис наводи освајаче Златне арене за сценографију на Фестивалу играног филма у Пули.

Попис добитника

[уреди | уреди извор]

За вријеме социјалистичке Југославије (1956.–1990.)

[уреди | уреди извор]
Година Добитник Наслов(и)
1956. Желимир Заготта (подијељена) Не окрећи се, сине
1956. Иво Спинчић (подијељена) Долина миру
1957. Миомир Денић Поп Ћира и поп Спира
1958. Миомир Денић Четири километра на сат
1959. Василије Поповић Мис Стон
1960. Душко Јеричевић Рат
1961. Диме Шумка * Солунски атентатори
1962.
1963. Мирко Липужић * (подијељена) Саморастники
1963. Миомир Денић * (подијељена) Невесињска пушка
1964. Жељко Сенечић Право стање ствари
1965. Влатко Гилић Проверено, мин нејт
1966.
1967. Драгољуб Ивков Буђење пацова
1968. Никола Лазаревски Македонска крвава свадба
1969. Нико Матул Кекчеве укане
1970. Богић Рисимовић Бициклисти
1971. Миодраг Николић Улога моје породице у свјетској револуцији
1972. Властимир Гаврик Маестро и Маргарита & Дан дужи од године
1973. Нико Матул Цветје в јесени / Јесење цвеће
1974. Властимир Гаврик Дервиш и смрт
1975. Нико Матул Страх
1976. Драгољуб Ивков Чувар плаже у зимском периоду
1977. Драго Турина Избавитељ
1978. Нико Матул Празновање помлади
1979. Вељко Деспотовић Усијање & Човјек кога треба убити
1980. Мирко Липужић Убиј ме нежно
1981. Властимир Гаврик Црвениот коњ
1982. Нико Матул (подијељена) Пустота
1982. Јанез Кович (подијељена) Пустота
1983. Нико Матул Сутон
1984. Вељко Деспотовић Давитељ против давитеља
1985. Жељко Сенечић Љубавна писма с предумишљајем
1986. Динка Јеричевић За срећу је потребно троје
1987. Кемал Хрустановић Живот радника
1988. Сњежана Петровић Случај Хармс
1989. Слободан Рундо Искушавање ђавола
1990. Јанез Кович До конца и напреј

За самосталне Хрватске (1992.–данас)

[уреди | уреди извор]
Година Добитник Наслов(и)
1991.
Фестивал је био отказан.[А]
1992. Жељко Сенечић Чаруга
1993.
1994.
Натјецатељски програм је био отказан.[Б]
1995. Ивица Трпчић Анђеле мој драги
1996. Иван Иван Наусикаја
1997. Грубимиx Лабyринтх Мондо Бобо
1998. Владимир Домитровић Три мушкарца Мелите Жгањер
1999. Горана Степан Да ми је бити морски пас
2000. Ивица Трпчић Је ли јасно, пријатељу
2001. Жељко Сенечић Полагана предаја
2002. Младен Ожболт Презимити у Рију
2003. Ивица Трпчић (подијељена) Коњаник
2003. Кемал Хрустановић (подијељена) Коњаник
2004. Иво Хушњак Дружба Исусова
2005. Марио Ивезић Два играча с клупе
2006. Младен Ожболт Пут лубеница
2007. Тања Лацко Пјевајте нешто љубавно
2008. Марио Ивезић Није крај
2009. Велимир Домитровић Љубавни живот домобрана
2010. Иво Хушњак Нека остане међу нама
2011. Иво Хушњак Леа и Дарија
2012. Ивана Шкрабало Људождер вегетаријанац
2013. Марио Ивезић Обрана и заштита
2014. Дамир Габелица Број 55
2015. Иван Вељача Таква су правила
2016. Жељка Бурић Све најбоље
2017. Петра Послек, Ива Родић Горан
А.   Иако је фестивал 26. српња 1991. отворен, а пројекција за тисак филма Крхотине - Кроника једног нестајања Зринка Огресте одржана, фестивалско вијеће под предсједавањем Антуна Врдољака одлучило је отказати фестивал ради протеста против насиља у Десетодневном рату који се збивао у Словенији и почетка захуктавања рата у Хрватској. Планирало се приказати девет филмова у натјецатељском програму.[1]
Б.  : Церемонија додјељивања награда отказана је 1994. године јер је само један хрватски филм направљен у протеклих 12 мјесеци (Цијена живота Богдана Жижића). Фестивал је унаточ тому одржан, али је уобичајени национални натјецатељски програм замијењен ретроспективом анимираних филмова у продукцији Загребачке школе цртаног филма и селекцијом документараца, док је главни програм садржавао премијере шест америчких популарних филмова.[2]

Повезано

[уреди | уреди извор]
Генерални
Специфични

Вањске везе

[уреди | уреди извор]