Пређи на садржај

Фирузабад (Фарс)

Координате: 28° 30′ 14″ С; 52° 20′ 29″ И / 28.5038° С; 52.3415° И / 28.5038; 52.3415
С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 15. април 2024. у 15:37; аутор: InternetArchiveBot (разговор | доприноси) (Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.9.5)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Фирузабад
فيروزآباد
Палата Ардашир
Административни подаци
Држава Иран
ПокрајинаФарс
Основану периоду антике
Становништво
Становништво
 — 65,417[1]
Географске карактеристике
Координате28° 30′ 14″ С; 52° 20′ 29″ И / 28.5038° С; 52.3415° И / 28.5038; 52.3415
Апс. висина1,467 m
Фирузабад на карти Ирана
Фирузабад
Фирузабад
Фирузабад на карти Ирана

Фирузабад (персијски: فيروزاباد такође романизован као Fīrūzābād; средњеперсијски: Гор или Ардашир-Хварах, дословно „Слава Ардашира“; такође Шахр-е Гур شهر گور)[2] је град и главни град округа Фирузабад, провинција Фарс , Иран. На попису становништва из 2006. године, његово становништво је износило 58.210 становника, у 12.888 породица.[3] Фирузабад се налази јужно од Шираза. Град је окружен зидом од блата и јарком.

Првобитни древни град Гор, који датира из периода Ахеменида, уништио је Александар Велики. Вековима касније, Ардашир I, оснивач Сасанидског царства, оживео је град пре него што је опустошен и разрушен током инвазије арапских муслимана у седмом веку. Бујиди су га поново оживели, али је на крају напуштен за време владавине династије Каџара и замењен је оближњим градом, који је данас Фирузабад.

Фирузабад има врућу полу-суву климу (Кепенова класификација климе: Бш).

Клима Firuzabad
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 13,6
(56,5)
15,0
(59)
19,3
(66,7)
22,5
(72,5)
29,6
(85,3)
34,2
(93,6)
36,7
(98,1)
36,6
(97,9)
33,9
(93)
29,0
(84,2)
22,4
(72,3)
16,9
(62,4)
25,81
(78,46)
Просек, °C (°F) 7,8
(46)
9,0
(48,2)
12,4
(54,3)
15,6
(60,1)
21,8
(71,2)
26,0
(78,8)
29,0
(84,2)
28,8
(83,8)
25,7
(78,3)
20,8
(69,4)
15,0
(59)
10,7
(51,3)
18,55
(65,38)
Минимум, °C (°F) 2,0
(35,6)
3,0
(37,4)
5,6
(42,1)
8,8
(47,8)
14,1
(57,4)
17,8
(64)
21,4
(70,5)
21,0
(69,8)
17,5
(63,5)
12,8
(55)
7,7
(45,9)
4,5
(40,1)
11,35
(52,42)
Количина падавина, mm (in) 72
(2,83)
55
(2,17)
35
(1,38)
25
(0,98)
1
(0,04)
0
(0)
1
(0,04)
0
(0)
0
(0)
7
(0,28)
24
(0,94)
48
(1,89)
268
(10,55)
Извор: Climate-data.org

Историја

[уреди | уреди извор]
Гахел Дохтар

Гор потиче из ахеменидског доба. Био је смештен у нижем пределу региона, па је, током своје инвазије на Персију, Александар Велики успео да поплави град усмеравајући ток реке ка њему. Језеро које је створио остало је све док Ардашир I није саградио тунел за одвод. На овом месту основао је свој нови главни град.

Ардаширов нови град био је познат као Хор Ардашир, Ардашир Хура и Гор. Имао је кружни облик толико прецизан у мерењу да је персијски историчар Ибн Балхи написао да је био „осмишљен помоћу компаса“. Био је заштићен ровом ширине 50 метара, а пречника 2 километра. Град је имао четири капије; на северу су била врата Хормозда, на југу врата Ардашира, на истоку врата Митре и на западу врата Вахрама. Везивни материјал за изградњу краљевске престонице изграђен је у средишту круга у радијусу од 450 м. У центру града налазила се узвишена платформа или кула, звана Тербал. Била је висока 30 м и спиралног облика. Облик је јединствен у Ирану, а постоји неколико теорија у вези са сврхом његове изградње.[4][5] http://www.iranicaonline.org/articles/firuzabad</ref> Сматра се да је то био архитектонски претходник Велике џамије у Самари у Ираку и њених препознатљивих минарета, малвија.[6] У сасанидском периоду скраћеница АРТ (у натписном на пахлавију) коришћена је као потпис ковнице која се односи на Гор.[7]

Гор и Истахр су се снажно опирали инвазији арапских муслимана 630-их и 640-их; освојио их је Абдалах ибн Амр 649–50.[4]


Град је поново добио на значају за време владавине Адуда ел Дауле из династије Бујида, који је град често користио као своју резиденцију. У то време је старо име града, Гор, напуштено је у корист новог. У новоперсијском језику, у тадашњем говору, реч Гор (گور) добила је значење „гроб“. Краљу Адуду ел Давли је, како прича каже, било неукусно да борави у „гробу“. По његовом упутству, име града је промењено у Пероз-абад, „Град победе“. Од тада је град познат по варијацијама тог имена, укључујући Фирузабад (فیروزاباد Фирузабад).[4] Међутим, постоји арапско-сасанидски новчић из 7. века из Ардашир Хваре током периода Омејада у коме се као ковница новца спомиње пјлвџ'б'д (пахлави; Перозабад).[8][9]

Град је на крају напуштен за време владавине династије Каџара, а оближње насеље у његовом суседству остало је насељено, и то је данас модерни Фирузабад који се налази 3 км источно од места Гор.[9] Данас су међу атракцијама Фирузабада сасанидски Галех дохтар, палата Ардешир као и храм ватре и оближњи Минар.

Више образовање

[уреди | уреди извор]

Град има пет универзитета: Фирузабад Универзитет високог образовања, Исламски универзитет Азад, филијала Фирузабад; Универзитет Пајаме Нур Универзитет, центар Фирузабад; огранак Техничког и стручног универзитета; и огранак Универзитета примењених наука и технологије.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ https://www.amar.org.ir/english
  2. ^ Фирузабад (Фарс) can be found at GEOnet Names Server, at this link, by opening the Advanced Search box, entering "-3063026" in the "Unique Feature Id" form, and clicking on "Search Database".
  3. ^ "Census of the Islamic Republic of Iran, 1385 (2006)". Islamic Republic of Iran. Archived from the original (Excel) on 2011-11-11.
  4. ^ а б в http://www.iranicaonline.org/articles/ardasir-korra
  5. ^ http://www.iranicaonline.org/articles/firuzabad
  6. ^ http://rch.ac.ir/article/Details?id=10224
  7. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 04. 04. 2016. г. Приступљено 18. 02. 2021. 
  8. ^ http://numismatics.org/collection/1985.43.2
  9. ^ а б „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2016-04-04. г. Приступљено 2016-03-23. 
  10. ^ „Islamic Azad university of Firuzabad”. Архивирано из оригинала 15. 04. 2024. г. Приступљено 8. 4. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]