Богумил Храбак

Богумил Храбак
Богумил Храбак
Лични подаци
Датум рођења	11. јануар 1927.
Место рођења	Бечкерек, Краљевина СХС
Датум смрти	12. децембар 2010.
Место смрти	Београд, Србија

Богумил Храбак (Бечкерек, 11. јануар 1927 — Београд, 12. децембар 2010) је био историчар, универзитетски професор и научни радник.

Биографија

Храбак је основну школу и средњу школу завршио у Зрењанину и Сенти. Дипломирао је на београдском Филозофском факултету на групи за историју 1950. године. Докторирао је на Филозофском факултету у Сарајеву 1957. године са докторском тезом „Дубровачки извоз житарица из Отоманског царства до почетка 17. века“.

Био је асистент на Филозофском факултету у Београду од фебруара 1951. до децембра 1957. године. Радио је затим у Војноисторијском и Институту друштвених наука до септембра 1965. године. Био је утемељивач Одељења за историју на Филозофском факултету у Приштини на чијем је челу био током осам година. (до 1979. године). У Приштини је основао Научно друштво Косова, а 1978. је потврђен за редовног члана Академије наука и уметности Косова. Године 1979. прелази у Нови Сад где је био редовни професор до фебруара 1993. када се пензионисао.

Аутор је више од 700 чланака и 40 књига и учесник великог броја научних скупова у земљи и иностранству, а хонорарно је предавао у Никшићу, Бањалуци, и на постдипломским студијама у Приштини и Косовској Митровици. Бавио се темама које су хронолошки и тематски биле веома разноврсне. Писао је о привредној историји позног средњег века, турско-млетачким односима, Српској револуцији, а посебно Првом српском устанку а бавио се и политичком и привредном историјом Краљевине Југославије, спољном политиком социјалистичке Југославије, историјом српско-албанских односа, историјом Дубровачке републике и другим темама.

Био је учесник Народноослободилачке борбе од октобра 1944., а демобилисан је децембра 1945. године. Богумил Храбак је такође при Војвођанској академији наука и уметности оформио фонд који финансира издавања необјављених докторских дисертација које се односе на историју Србије и историју Босне и Херцеговине.

Одабрана библиографија

Извоз житарица из Османлијског царства у 14, 15. и 16. столећу, 1971.
Записници са седница Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу 1919—1920., 1960 (заједно са Богданом Кризманом).
Штрајк аеро-наутичких радника у Београду и Земуну 1940. године, 1960. (заједно са Д. Лазаревићем).
Србија 1918: Политика и напори Србије у ратној 1918. години (1968, са Д. Јанковићем).
Записници Министарског савета Србије 1915—1918. (1976, са Д. Јанковићем)
Арбанашки устанци 1912., 1975.
Југословени заробљеници у Италији и њихово добровољачко питање 1915—1918., 1980.
Дубровчани у рударству и увозно-извозној трговини Косова 1455—1700, Врањски гласник 17 (1984).
Арбанашки упади и побуне на Косову и Метохији од краја 1912. до краја 1915. године, 1988.
Идеје о федеративној Југославији у Првом светском рату, Врањски гласник 21 (1988).
Југословени у Швајцарској 1915—1918, Историјски записи 3—4 (1988).
Влашка и ускочка кретања у северној Далмацији у 16. столећу, 1988.
Дубровачке насеобине у Прокупљу, Врањски гласник 23 (1990).
Привреда, друштвени односи и политички живот Чачка 1918—1941, Зборник Народног музеја у Чачку 24 (1994).
Дезертерство и зелени кадар у југословенским земљама у Првом светском рату, 1979.
Из старије прошлости Босне и Херцеговине, 2003.
Џемијет: организација муслимана Македоније, Косова, Метохије и Санџака : 1919-1928, 2003.
Јевреји у Београду: до стицања равноправности (1878), 2009.

Види још

Списак српских историчара

Спољашње везе