Đuro Đurović
| Đurica - Đuro Đurović | |
| Biografija | |
|---|---|
| Datum rođenja | 11. januar 1900. |
| Mesto rođenja | Gornja Gorevnica (Kraljevina Srbija) |
| Datum smrti | 2. april 1983. |
| Mesto smrti | Beograd (SFRJ) |
| Državljanstvo | Srbin |
| Narodnost | Srbin |
| Veroispovest | Pravoslavlje |
| Politička partija | SRS |
| Supružnik | Ana Đurović rođ. Paligorić (1907 — 1994) |
| Potomstvo | 8 |
| Profesija | advokat ,prevodilac |
| Izbori | gubitnik |
uredi  |
|
Đurica - Đuro Đurović (11. januar 1900, Gornja Gorevnica kod Čačka — 2. april 1983, Beograd) je bio srpski advokat, prevodilac i šef propagande Draže Mihailovića u drugom svetskom ratu.
Nakon rata, proveo je u zatvorima SFRJ 20 godina, devet meseci i dvadeset i pet dana. Po dužini provedenoj u zatvorima socijalističke Jugoslavije spada u prva tri osuđenika.[nedostaje referenca]
Priključuje se organizaciji Draže Mihailovića u maju 1943. godine. Mihailović je poverio Đuroviću da organizuje novinsku agenciju "Demokrateka Jugoslavija" i imenovao ga za njenog šefa. Posle prijema ovlašćenja, Đurović se krajem maja 1943. sastao s Mihailovićem u selu Brekovu, a zatim je došao i smestio se u selu Rošice, odakle je počeo da razvija svoju aktivnost. Vodio je i četničku radio stanicu pod imenom "Šume i planine" koja je bila u direktnoj vezi sa SAD. Stanica je emitovana sa Kablara od jula 1943. do avgusta 1944. U svom prvom štampanom letku pod nazivom "Neće biti kao što je bilo", Đurović je, pored ostalog, napisao:
Ko želi staro i radi da se vaspostavi ono što je bilo u bivšoj Jugoslaviji, taj je zakleti neprijatelj naroda i države, i sa njim treba postupati kao sa narodnim izdajnikom... Na srpskoj zemlji živeće samo Srbi, i niko drugi. Jer smo videli i celom svetu dokazali da kod nas samo Srbin zna da živi i mre za svoju nacionalnu slobodu i državnu nezavisnost.[1]
8. oktobra 1943. Draža poručuje Đuroviću:
Rad vaše agencije je od ogromnog značaja. Veza sa Amerikom i obaveštavanje američke javnosti neizmerno koristi. Mislim da shvatate koliko je Vaša funkcija važna. Vaša agencija doneće mi vrlo velike koristi. Posvetite joj najveću pažnju.[1]
19. novembra general Mihailović mu zahvaljuje zbog pobede u osvajanju američkog javnog mnenja:
Sva hvala Vama i svim Vašim saradnicima, a budite uvereni da nam ovo više vredi nego ma kakvi drugi uspesi. Vi ste dobili pobedu u pogledu osvajanja javnih mišljenja.[1]
Đurović dobija novu funkciju sekretara Centralnog Nacionalnog Komiteta u junu 1944. Bio je urednik lista „Ujedinjeno Srpstvo“ proleća 1944, koji je bio neka vrsta poluzvaničnog organa Ravnogorskog pokreta.
Nije otišao sa generalom Mihailovićem u Bosnu oktobra 1944, već je ostao u Srbiji. Tokom prve polovine 1945. se skrivao, a uhapšen je 8. juna 1945.
Izveden je na prvo veliko suđenje članovima političkom i vojnog rukovodstva organizacije Draže Mihailovića u julu i avgustu 1945. u Beogradu, zajedno sa četničkim komandantima Vojislavom Lukačevićem, Dragutinom Keserovićem i Vojislavom Vojinovićem. Dr Đurović je bio prvooptuženi od ukupno 25 otuženih.
Zbog svoje idejno-političke linije koju je obavljao u ravnogorskoj organizaciji osuđen je na kaznu zatvora od 20 godina s prisilnim radom, konfiskacijom celokupne imovine i gubitkom građanskih i pojedinih prava od 10 godina. Kazne smrti ga je spasilo to što nije vojnički učestvovao u četničkim formacijama.
Na izdržavanje kazne u Sremskoj Mitrovici je odveden 2. septembra 1945. Tu je izdržao gotovo 17 godina. Pomilovan je na osnovu opšte amnestije i izašao je iz zatvora 2. aprila 1962. godine. Za sve vreme boravka u zatvoru u Sremskoj Mitrovici smatran je, zajedno sa dr Stevanom Moljevićem, za neformalnog vođu zatvorenih ravnogoraca. Zbog takvog statusa bio je izložen stalnom pritisku. Organizovao je 28-29. marta 1959. štrajk glađu zatvorenika u Sremskoj Mitrovici zajedno sa Bogdanom Krekićem, dr Vojinom Andrićem i Androm Lončarićem zbog maltretiranja od strane čuvara. U štrajku je učestvovalo 127 zatvorenika, uglavnom bivših pripadnika JVuO.
Po izlasku iz zatvora živi u Beogradu od aprila 1962. do novembra 1973. Za sve ovo vreme je pod budnim nadzorom Službe državne bezbednosti koja ga hapsi novembra 1973. Optužen je za veze sa organizacijom SOPO i Androm Lončarićem, kao i da je pisao pamflete protiv SFRJ, pa je u oktobru 1974. osuđen na novih pet godina zatvora. Drugu robiju je proveo u Požarevačkoj „Zabeli“, pomilovan je i pušten 25. novembra 1977. godine.
Preveo je nekoliko knjiga čuvenog Doktora Dulitla, koje će po njegovom izlasku iz zatvora štampati „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca, ali pod imenom Radomira Miloševića koji bio na robiji sa Đurovićem, ali je mogao da objavljuje prevode pod svojim imenom za razliku od dr Đurovića kome je bilo uskraćeno to pravo.
- - Djoura Djourovitch, Le Protocole de Genève devant l’opinion anglaise. Thèse pour le doctorat présentée et soutenue le samedi 10 mars 1928 à 1 heure par Djoura Djourovitch. Paris: Jouve & Cie éditeurs, 1928.
- - Đura Đurović, “Razmišljanje o smrti”. Hereticus VII/1-2 (2009), 207–236 [ovaj tekst dr Đurović je sastavio neposredno pred smrt 1982].
- Radomir Milošević - Čeda, Zakasneli raport kapetana Čede. Hronika jedne srpske sudbine, Interprint, Beograd 1996.
- S. Cvetković, "Đura Đurović": Srpski biografski rečnik, tom 3 Matica srpska, Novi Sad 2007, str. 687.
- Slobodan G. Markovich, „Dr Djura Djurovic. A lifelong opponent of Yugoslav Communist Totalitarianism“, Balcanica, vol. 53 (2012), pp. 273–323.
- Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.
- Milovanović, Nikola (1991). Draža Mihailović. Beograd: Pegaz. (COBISS-Sr).