Пређи на садржај

Ј-20 крагуј

С Википедије, слободне енциклопедије
Ј-20 Крагуј

Ј-20 Крагуј
Опште
Намена лаки борбени авион
Посада пилот
Произвођач Соко, Мостар
Први лет 1962.
Почетак производње 1964.
Димензије
Дужина 7,93 m
Размах крила 10,64 m
Површина крила 17 m²
Маса
Празан 1 130 kg
Нормална полетна 1 317 kg
Макс. тежина при узлетању 1 620 kg
Макс. спољни терет 300 kg
Погон
Клипно-елисни мотор Lycoming GSO-480
Снага 253 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 295 km/h
Долет 800 km
Плафон лета 8 000 m

Ј-20 Крагуј је лаки југословенски борбени авион, пројектовао га је Ваздухопловнотехнички институт 1962. године, а произвођен је у фабрици авиона Соко из Мостара. Развијен под утицајем позитивних искустава супротстављања непријатељу у условима партизанског ратовања, за дејство на привремено заузетој територији. Такође био је предвиђен за борбу против хеликоптера, пошто у његово време нису постојали брзи борбени хеликоптери.[1][2]

Развој и производња

[уреди | уреди извор]

Прототип авиона Ј-20 Крагуј полетео је 1962. године, а серијска производња је започела 1964. године. Произведене су две мање серије у фабрици авиона Соко, у Мостару. Укупна производња била је била (14 + 27) 41 авион. Према светским ваздухопловним стандардима тог времена ово је био типичан КОИН (COIN) авион. Скраћеница КОИН (енгл. COIN - counter insurgency), ознака је за авионе који су намењени за борбу против герилских покрета. Потреба за стварањем оваквог типа авиона настала је за време Хладног рата и сукоба ограниченог интензитета који су се одвијали широм планете. Процена је била да би у евентуалном сукобу непријатељ прво уништио аеродроме. Малих димензија и лак за одржавање, Крагуј је могао да полеће и слеће са кратких травнатих писта. Користио би се и на привремено заузетој територији, у условима партизанског ратовања.

Његово наоружање, иако није упоредиво са наоружањем савремених борбених авиона, било је у потпуности прилагођено његовој намени. Крагуј је наоружан са два митраљеза калибра 7,7 mm, а на подвесним носачима на крилима могао је да понесе две невођене ракете калибра 127 mm, две запаљиве бомбе од 150 kg или свежањ малих бомби од 2, 4 или 16 kg. Међутим, у условима савременог ратишта за Крагуја нема места. Преостали авиони постали су скупе играчке авио ентузијаста из целог света и експонати у музејима ваздухопловства.

Крагуј је био у оперативној употреби у „Територијалној одбрани“, где су резервни пилоти на њему одржавали тренажу. Становници бивше Југославије најдуже ће памтити по његовој улози у филму Партизанска ескадрила.[2][3]

Авион је са правоугаоним крилом, нискокрилац, једносед, металне конструкције са клипним мотором Лајкоминг GSO-480-BIAG, са снагом од 253 kW, са редуктором преносног односа 0,64:1. Елиса је HC-B3Z20-1, трокрака метална, променљивог корака, пречника 2,438 m.

Поседује фиксне стајне органе, са гумама точкова ниског притиска, тако да може полети и слети са сваке ливаде.

Наоружан је са два митраљеза калибра од 7,7 mm, смештена у крилу, са бојевим комплетом, сваки по 650 метака. Намерно је изабран мањи калибар, због већег броја метака за ноћно дуготрајније узнемиравање непријатеља.

Перформансе

[уреди | уреди извор]
  • Максимална брзина при земљи: 275 km/h
  • Максимална брзина на висини 1 500 m: 295 km/h
  • Минимална брзина, са извученим закрилцима: 88 km/h
  • Дужина стазе полетања: 175 m
  • Дужина стазе слетања: 120 m[2]

Алтернативно наоружање

[уреди | уреди извор]

На крилима поседује два споњна носача терета/наоружања, на њима алтернативно може носити:

  • 2 х 100 kg, две бомбе
  • 2 х 150 lit, две „напалм“ бомбе
  • 2 х 150 kg, два свежња малих бомби
  • 2 х ракете, калибар 127 mm
  • 2 х лансера, са 24 ракете од 57 mm[2]
Ј-20 Крагуј на ченејском аеродрому 2009. и као експонат у Музеју ваздухопловства.

Изложени примерци

[уреди | уреди извор]

Ј-20 Крагуј

  • № 30104, изложен у Музеју ваздухопловства у Београду.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Годишњак српског ваздухопловства, 2008-2009, страна XIX, XX и XXIII
  2. ^ а б в г Рендулић 1996, стр. 78–80
  3. ^ Јанић 2010, стр. 20.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]